Tržište osiguranja u Srbiji nastavilo je da raste u prvom kvartalu 2026. godine. Narodna banka Srbije objavila je 17. jula novi izveštaj prema kojem je ukupna premija dostigla 50,2 milijarde dinara, odnosno 11,6% više nego u istom periodu prethodne godine. Za vlasnike firmi ovo nije nova zakonska obaveza niti najava automatskog poskupljenja svake polise, ali jeste signal da pre obnove osiguranja treba pažljivije proveriti obuhvat zaštite, limite, isključenja i realnu vrednost imovine.
Tržište osiguranja u Srbiji: gde je zabeležen najveći rast
Na kraju marta u Srbiji je poslovalo 20 društava za osiguranje i reosiguranje, isto kao godinu ranije. U sektoru je bilo 11.398 zaposlenih, 0,9% više nego na kraju prvog kvartala 2025. godine. Neživotna osiguranja i dalje čine najveći deo tržišta, sa učešćem od 82,9% u ukupnoj premiji, dok je učešće životnog osiguranja ostalo 17,1%.
Najveće pojedinačno učešće ima osiguranje od auto-odgovornosti, sa 24,7% ukupne premije. Slede imovinska osiguranja sa 19,3%, životna osiguranja sa 17,1%, dobrovoljno zdravstveno osiguranje sa 15% i kasko sa 12,1%.
- Premija imovinskih osiguranja porasla je 17,6% u odnosu na prvi kvartal 2025.
- Dobrovoljno zdravstveno osiguranje beleži rast premije od 12,9%.
- Kasko osiguranje poraslo je 14,8%, a auto-odgovornost 5,6%.
- Kategorija osiguranja od posledica nezgode porasla je 30,7%.
U kategoriju osiguranja od posledica nezgode ulaze i pojedina obavezna osiguranja, uključujući osiguranje putnika u javnom saobraćaju i osiguranje zaposlenih od povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom. Važno je, međutim, da podatak o rastu važi za celu kategoriju. Iz njega se ne može zaključiti da je svaka pojedinačna vrsta polise poskupela ili da je svaka firma proširila pokriće.
Šta rast premije znači za vlasnika firme
Rast ukupne premije može nastati zbog većeg broja ugovorenih polisa, viših osiguranih suma, promenjene strukture pokrića, rasta vrednosti imovine ili cena, kao i zbog promene procene rizika. Zato zbirni podatak NBS nije dovoljan za zaključak da će naredna ponuda osiguravača biti skuplja baš za konkretnu firmu. Za poslovnu odluku važnije je kako se tržište osiguranja u Srbiji odražava na rizike baš te firme.
Korisniji pristup je da pre isteka postojeće polise napravite popis rizika. Proverite da li su knjigovodstvena i tržišna vrednost opreme, zaliha, vozila i poslovnog prostora bitno promenjene. Ako je osigurana suma ostala ista dok je vrednost imovine porasla, firma može biti nedovoljno osigurana. U slučaju štete to može biti važnije od same godišnje premije.
Pažnju treba posvetiti i franšizi, odnosno delu štete koji ostaje na teret osiguranika, kao i isključenjima iz pokrića. Dve ponude sa sličnom cenom ne moraju pružati istu zaštitu. Kod prekida poslovanja, kvara opreme, poplave, požara ili odgovornosti prema trećim licima najskuplja stavka često nije fizička šteta, već izgubljeni prihod i vreme potrebno da se rad obnovi.
Dobrovoljno zdravstveno osiguranje kao benefit
Rast premije dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja od 12,9% pokazuje da je taj segment i dalje važan. Za poslodavca takva polisa može biti benefit za zadržavanje zaposlenih, ali odluku ne treba zasnivati samo na broju ustanova u reklamnom materijalu. Potrebno je proveriti godišnji limit, participaciju, periode čekanja, prethodna zdravstvena stanja, sistem zakazivanja i koje specijalističke preglede paket stvarno pokriva.
Firma treba da uporedi i poreski tretman konkretnog ugovora sa svojim knjigovođom. NBS izveštaj govori o tržišnim kretanjima i ne menja poreska pravila. Takođe, privatna zdravstvena polisa nije zamena za obavezno zdravstveno osiguranje niti za obaveze poslodavca u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.
Osiguranje ne zamenjuje prevenciju povreda na radu
Visok rast kategorije osiguranja od posledica nezgode može podstaći poslodavce da provere da li su postojeća pokrića usklađena sa stvarnim poslovima zaposlenih. Ipak, polisa ne oslobađa poslodavca obaveze da proceni rizik, sprovede mere zaštite, osposobi radnike za bezbedan rad i vodi potrebnu evidenciju. Praktičan pregled obaveza nalazi se u našem tekstu bezbednost i zdravlje na radu: kazne i provere za poslodavce.
Pre ugovaranja proverite ko je osiguran, za koje događaje, tokom kog vremena i na kojoj teritoriji. Posebno je važno da li polisa pokriva rad van sedišta, službena putovanja, rad od kuće ili poslove na lokaciji klijenta. Ako firma promeni delatnost, uvede novu opremu ili zaposleni počnu da obavljaju drugačije poslove, stari opis rizika možda više nije dovoljan.
Pokazatelji stabilnosti sektora osiguranja
NBS navodi da je bilansna suma društava za osiguranje i reosiguranje na kraju prvog kvartala iznosila 455,8 milijardi dinara, 6,4% više nego godinu ranije. Kapital je porastao 9,4%, na 96,1 milijardu dinara, dok su tehničke rezerve povećane 4,1%, na 301 milijardu dinara. Ovi pokazatelji daju širu sliku o tome koliko je tržište osiguranja u Srbiji stabilno na nivou celog sektora.
Raspoloživa margina solventnosti iznosila je 73,6 milijardi dinara, naspram zahtevane margine od 31,9 milijardi. Sredstva tehničkih rezervi bila su u punom iznosu investirana u propisane oblike imovine, a pokazatelj usklađenosti likvidne aktive i obaveza na nivou sektora iznosio je 104,3%. To su pokazatelji sektora u celini i ne treba ih koristiti kao zamenu za proveru uslova, reputacije i finansijskih podataka konkretnog osiguravača.
Novi zakon se priprema, ali još nije važeće pravilo
U zaključku izveštaja NBS navodi da se značajnije regulatorne promene tek očekuju kroz usklađivanje sa evropskim pravilima Solventnost II i pravilima o distribuciji osiguranja. Tokom 2025. pripreman je nacrt novog Zakona o osiguranju. To znači da firme sada ne treba da tretiraju buduća rešenja kao već usvojenu obavezu. Kada propis bude donet, biće potrebno proveriti konačan tekst, datum stupanja na snagu i prelazne rokove.
Kontrolna lista pre obnove polise
- Ažurirajte spisak imovine, vozila, zaliha, lokacija i poslovnih aktivnosti.
- Uporedite osigurane sume sa realnim troškom zamene ili obnove.
- Pročitajte isključenja, franšize, teritorijalno važenje i rokove za prijavu štete.
- Tražite uporedive ponude sa istim limitima i obimom pokrića.
- Proverite da li su nove delatnosti, oprema i načini rada prijavljeni osiguravaču.
- Odredite ko u firmi čuva polise, prati rokove i dokumentuje eventualnu štetu.
Novi podaci o tome kako se kreće tržište osiguranja u Srbiji korisni su kao signal, ali najbolja poslovna odluka nastaje tek kada se tržišni trend poveže sa konkretnim rizicima firme. Cilj nije ugovoriti najviše polisa, već obezbediti odgovarajuće pokriće za događaje koji mogu ozbiljno da ugroze novčani tok i kontinuitet poslovanja.
