Poreska prijava za porez na emisije dobila je precizniji operativni okvir: novi pravilnik propisuje obrazac PP EGESB, podatke koji se uz njega dostavljaju, način dokazivanja poreskog kredita i evidenciju ulaganja u mere za smanjenje emisija. Pravilnik je objavljen u „Službenom glasniku RS“, broj 65/2026 od 15. jula 2026. godine. Važno je odmah razdvojiti krug obveznika: ova obaveza ne odnosi se na svaku firmu koja koristi energente, već na pravna lica i preduzetnike koji su obveznici prema Zakonu o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte.
Za računovodstvo je najvažnija promena to što poreska prijava više nije samo zbirni obračun. Potrebna je veza između podataka o verifikovanim emisijama, referentnih vrednosti, obračuna poreske osnovice i dokumentacije kojom se dokazuje ulaganje u smanjenje emisija. Ako tehnički, poreski i knjigovodstveni tim rade odvojeno, lako može da nastane razlika između izveštaja o emisijama i poslovnih knjiga.
U praksi, poreska prijava za porez na emisije povezuje tehnicke podatke o postrojenjima sa poreskim obračunom i knjigovodstvenom dokumentacijom. Zato odgovorne osobe treba da usaglase izvore podataka pre popunjavanja obrasca.
Poreska prijava za porez na emisije i obrazac PP EGESB
Pravilnik uvodi obrazac PP EGESB. Iznosi se iskazuju u dinarima bez decimala, osim podataka za koje je propisano drugačije, dok se količine emisija izražavaju u tonama CO2 ekvivalenta sa dve decimale. Uz prijavu se prilažu objedinjeni podaci o emisijama za sva postrojenja koja pripadaju istom poreskom obvezniku.
Poreska osnovica se vezuje za razliku između ukupne verifikovane emisije i odgovarajuće referentne vrednosti. Kada je ta razlika negativna, osnovica ne može biti manja od nule. U praksi to znači da osoba koja priprema prijavu mora da zna odakle potiče svaki podatak i ko ga je potvrdio. Nije dovoljno prepisati broj iz interne tabele ako se on ne slaže sa verifikovanim izveštajem.
Koju evidenciju treba pripremiti za poreski kredit?
Poseban deo pravilnika odnosi se na poreski kredit za ulaganja u mere kojima se smanjuju emisije. Za svaku meru ili projekat treba voditi odvojenu evidenciju. Ona treba da poveže projekat sa finansijskom dokumentacijom: brojem i datumom računa, dobavljačem i njegovim PIB-om, neto vrednošću, dokazom o plaćanju i opisom veze između troška i smanjenja emisija.
Ako obveznik ima pravo na odbitak prethodnog PDV-a, taj PDV se ne posmatra kao ulaganje za potrebe poreskog kredita. Priznati troškovi mogu da obuhvate projektnu dokumentaciju, usluge i radove neposredno povezane sa merom za smanjenje emisija, ali veza mora da bude dokumentovana. Sam naziv dobavljača ili opšti opis „ekološka oprema“ nije dovoljno siguran trag za poresku kontrolu.
Evidencija može biti papirna ili elektronska, ali treba da se čuva najmanje do isteka roka zastarelosti poreske obaveze. Najpraktičnije je da se za svaki projekat otvori poseban dosije: odluka o ulaganju, ugovor, tehnička specifikacija, ulazni računi, dokazi o plaćanju, zapisnici o puštanju opreme u rad i dokaz o očekivanom ili ostvarenom smanjenju emisija.
Šta firma treba da uradi pre sastavljanja prijave?
- Potvrditi da li firma jeste obveznik poreza na emisije i za koja postrojenja.
- Odrediti odgovorne osobe iz tehnike, zaštite životne sredine, finansija i poreskog računovodstva.
- Uskladiti verifikovane podatke o emisijama sa podacima koji će biti uneti u PP EGESB.
- Napraviti spisak svih projekata za koje se namerava koristiti poreski kredit.
- Odvojiti neto ulaganje od PDV-a koji je mogao biti odbijen.
- Proveriti da li svaki trošak ima jasnu vezu sa konkretnom merom za smanjenje emisija.
- Sačuvati radnu verziju obračuna i trag od izvornog dokumenta do polja u prijavi.
Praktičan primer: fabrika je ugradila novu opremu koja smanjuje potrošnju energije i emisije. Računovodstvo ima račun za opremu, ali nema tehnički izveštaj koji pokazuje kako projekat utiče na emisije. U tom slučaju račun dokazuje da je novac potrošen, ali ne dokazuje sam po sebi da je ispunjen uslov za poreski kredit. Tehnička i finansijska dokumentacija moraju da se čitaju zajedno.
Najveći rizik je neusaglašena dokumentacija
Rizik nije samo pogrešan zbir. Problem može nastati kada je u prijavi iskazan poreski kredit, a evidencija ne pokazuje koji trošak pripada kojoj meri, kada podaci o dobavljaču nisu potpuni ili kada je u ulaganje uključen odbitni PDV. Drugi čest rizik je da zbir emisija po postrojenjima ne odgovara objedinjenom podatku u prijavi.
Obveznici koji elektronske poreske prijave podnose preko portala treba unapred da provere ovlašćenja, pristupe i rokove. Koristan podsetnik nalazi se u vodiču o e-Poreskoj upravi i poreskim prijavama. Ako postoji nedoumica o krugu obveznika, referentnoj vrednosti ili prihvatljivom ulaganju, sigurnije je pribaviti stručno tumačenje pre knjiženja poreskog kredita nego naknadno popravljati prijavu.
Pre slanja, poreska prijava za porez na emisije treba da prodje zavrsnu kontrolu zbira emisija, priloga, ulaganja i dokaza o plaćanju. Ta provera smanjuje rizik da se poreski kredit zasniva na nepotpunoj evidenciji.
Izvori
- Pravno-informacioni sistem RS – Službeni glasnik RS 65/2026
- Paragraf – praktičan pregled pravilnika i obrasca PP EGESB
- Zakon o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte
Napomena: tekst je informativan. Krug obveznika i pravo na poreski kredit proveravaju se prema važećem zakonu, pravilniku i dokumentaciji konkretnog postrojenja.
