Prijave za ugljenične poreze za poreske periode koji se završavaju do 31. decembra 2026. godine podnosile bi se od 1. aprila do 31. maja 2027, ako dva nacrta Ministarstva finansija budu usvojena u objavljenom obliku. Predlog se odnosi na porez na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda i na porez na emisije gasova sa efektom staklene bašte.
Ministarstvo je oba nacrta objavilo 21. jula 2026. Sugestije i primedbe mogu da se dostave Sektoru za fiskalni sistem najkasnije do 28. jula 2026. u 15:30. Za firme je ključno da ne pomešaju faze postupka: ovo je javna konsultacija, a ne objavljena promena važećeg zakona.
Šta se predlaže za prijave za ugljenične poreze?
Oba zvanična dokumenta sadrže praktično isto prelazno rešenje. Umesto da se za 2026. godinu prijava podnosi prema opštem godišnjem roku, nacrt uvodi poseban period od 1. aprila do 31. maja 2027. godine. Rešenje bi važilo za poreske periode koji se završavaju najkasnije 31. decembra 2026.
Isti period predlaže se i kada obveznik prestane da obavlja relevantnu delatnost do 31. marta 2027. godine. Time bi se za prvu godinu primene dva nova poreska sistema uskladio trenutak podnošenja prijava, ali se ne ukida potreba da podaci budu potpuni, proverljivi i povezani sa pratećom dokumentacijom.
Oba nacrta predviđaju stupanje na snagu osmog dana od objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“. Dok do objavljivanja ne dođe, firme treba da se oslanjaju na važeće propise, a predloženi rok da posmatraju kao moguć scenario za planiranje.
U praksi, prijave za ugljenične poreze treba pripremati odvojeno i uz jasne izvore podataka.
Dve prijave, dve različite poreske osnove
Iako je predloženi rok isti, porez na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda i porez na emisije nisu ista obaveza. Kod uvoznog poreza podaci u prijavi moraju da odgovaraju propisno popunjenim carinskim deklaracijama za proizvode uvezene u Srbiju. Zato su važni tarifno svrstavanje, količina uvezene robe, poreklo podataka i usklađenost carinske i poreske evidencije.
Kod poreza na emisije osnova dokumentacije nastaje u postrojenjima i izveštavanju o emisijama gasova sa efektom staklene bašte. Uz prijavu se vezuju izveštaji ili procene emisija nadležnog organa, dok je obrazac PP EGESB i dokumentovanje poreskog kredita uređeno posebnim pravilnikom. Praktičan pregled tih pravila nalazi se u tekstu poreska prijava za porez na emisije i obrazac PP EGESB.
To znači da zajednički rok ne stvara jednu zajedničku prijavu. Firma koja je obveznik po oba osnova mora odvojeno da utvrdi podatke, odgovorne osobe i dokumentaciju za svaki porez. Uvoznik bez sopstvenog industrijskog postrojenja može imati samo obavezu po osnovu uvoza, dok operater postrojenja može imati obavezu po osnovu direktnih emisija.
Šta računovodstvo može da pripremi pre usvajanja?
- Potvrditi da li firma uvozi proizvode koji spadaju u zakonski obuhvat ugljenično intenzivnih proizvoda.
- Napraviti vezu između carinskih deklaracija, robnog knjigovodstva i poreske evidencije.
- Za postrojenja odrediti ko obezbeđuje verifikovane podatke o emisijama i kada će oni biti dostupni.
- Odvojiti dokumentaciju za uvozni porez od dokumentacije za porez na direktne emisije.
- Proveriti pristupe poreskim portalima i ovlašćenja osoba koje će podneti prijave.
- Planirati internu kontrolu pre 1. aprila 2027, ali ne menjati rokove u kalendaru kao konačne dok zakon ne bude usvojen.
Za internu kontrolu, prijave za ugljenične poreze treba povezati sa odgovornim licima i rokovima za proveru.
Za uvoznike je korisno da već sada utvrde gde nastaju razlike između količine iz carinske deklaracije i količine koju poslovni softver knjiži na zalihama. Kod industrijskih obveznika treba proveriti da li tehnički tim, lice za zaštitu životne sredine i računovodstvo koriste iste oznake postrojenja i iste periode izveštavanja.
Dok su nacrti u konsultacijama, prijave za ugljenične poreze ostaju predmet planiranja, a ne nova važeća obaveza.
Primer organizacije posla
Proizvodna firma uvozi aluminijumske komponente i istovremeno upravlja postrojenjem za koje prati GHG emisije. Za uvozni porez priprema spisak carinskih deklaracija i usklađuje ga sa robnim karticama. Za porez na emisije prikuplja verifikovane količine emisija, podatke po postrojenju i finansijsku dokumentaciju za eventualni poreski kredit.
Ako nacrti budu usvojeni, obe prijave za 2026. moći će da planira u istom prozoru od aprila do kraja maja 2027. Ipak, radne tabele, odgovorna lica i kontrolne liste ostaju odvojeni. Jedan zajednički folder bez jasne podele povećao bi rizik da se carinski podatak pogrešno koristi u prijavi emisija ili obrnuto.
Primedbe do 28. jula moraju biti konkretne
Obveznici i stručna javnost imaju kratak rok da komentarišu nacrte. Korisna primedba treba da navede član, praktičan problem i predlog rešenja. Na primer, firma može da objasni kada dobija verifikovani izveštaj, koliko joj vremena treba za usklađivanje sa glavnom knjigom i da li je period od 1. aprila do 31. maja dovoljan za kontrolu podataka.
Do konačne odluke najbezbedniji pristup je dvostruk: pratiti konsultacije i istovremeno pripremati evidencije prema važećim pravilima. Predloženo pomeranje ne treba koristiti kao razlog da se prikupljanje dokumentacije ostavi za proleće 2027.
Izvori
- Ministarstvo finansija – nacrt dopune Zakona o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda
- Ministarstvo finansija – nacrt izmena Zakona o porezu na emisije
- Zvanični tekst nacrta za porez na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda
Napomena: opisani rok je predlog iz nacrta objavljenog 21. jula 2026. Obaveze se proveravaju prema konačnom tekstu usvojenog i objavljenog zakona.
