Državne garancije mogle bi da postanu skuplje za njihove korisnike ako budu usvojene izmene Zakona o javnom dugu koje je Ministarstvo finansija stavilo na konsultacije. Najvažnija predložena promena jeste da bi se za svaku garanciju Republike Srbije naplaćivala provizija. To je relevantno pre svega za javna preduzeća i druge subjekte koji se zadužuju uz garanciju države, a ne za svaku privatnu firmu koja podiže kredit.
Važno je odmah razdvojiti predlog od važeće obaveze. Ministarstvo je nacrt objavilo 28. jula 2026, a konsultacije traju do 4. avgusta. Dok zakon ne bude usvojen i objavljen, postojeća pravila se ne menjaju. Nije opravdano obračunavati novi trošak samo na osnovu medijskog naslova, ali korisnici državnih garancija treba na vreme da procene mogući uticaj na finansijske planove.
Šta nacrt menja kod državnih garancija
Prema objavljenom obrazloženju predloga, sadašnji zakon predviđa mogućnost naplate provizije korisniku garancije. Nacrt tu mogućnost pretvara u pravilo: provizija se naplaćuje za izdatu garanciju Republike Srbije. Pritom bi se vodilo računa o propisima koji uređuju kontrolu državne pomoći. Praktična posledica je da besplatna ili povoljnija državna podrška zaduživanju više ne bi mogla da se posmatra odvojeno od pravila o tržišnim uslovima i državnoj pomoći.
Za državne garancije nacrt ne daje kompletan cenovnik. Iznos provizije, način obračuna i postupak naplate trebalo bi da budu uređeni aktom ministra finansija. Zato trenutno nije moguće odgovorno izračunati tačan trošak za konkretnu garanciju. Procene izvan objavljenog teksta treba tretirati kao scenarije, a ne kao potvrđenu stopu.
Državne garancije znače da Republika, pod propisanim uslovima, garantuje poveriocu da će obaveza korisnika biti izmirena. Takva podrška može olakšati pristup finansiranju ili poboljšati uslove kredita, ali istovremeno stvara rizik za javne finansije. Predložena provizija treba da taj rizik učini vidljivijim u trošku finansiranja korisnika.
Ko treba da obrati pažnju
Promena je neposredno važna subjektima koji već koriste ili planiraju kredit sa garancijom Republike Srbije. To su najčešće javna preduzeća, infrastrukturni sistemi i drugi korisnici finansiranja za koje država zakonom ili posebnom odlukom može izdati garanciju. Dobavljač javnog preduzeća nije automatski obveznik provizije samo zato što posluje sa korisnikom garancije.
Privatna mala i srednja preduzeća ne treba da mešaju ovaj režim sa bankarskom naknadom za kredit, garancijom poslovne banke, jemstvom vlasnika ili programima garantnih šema. Ti instrumenti mogu imati sopstvene naknade i pravila, ali nisu isto što i garancija Republike uređena Zakonom o javnom dugu.
Kako se pripremiti dok je predlog u proceduri
- Popišite postojeće garancije. Finansijska služba treba da utvrdi ugovor, preostali dug, rok, valutu i dokument na osnovu kog je garancija izdata.
- Odvojite potvrđene obaveze od scenarija. Novi trošak ne treba knjižiti dok ne postoji pravni osnov, obračun i pouzdano utvrđen iznos.
- Napravite rezervnu kalkulaciju. Za plan likvidnosti može se koristiti više hipotetičkih stopa, jasno označenih kao interne pretpostavke.
- Proverite ugovore o finansiranju. Treba utvrditi ko bi snosio novu proviziju, kada dospeva i da li utiče na druge pokazatelje ili ugovorne obaveze.
- Iskoristite konsultacije. Subjekti na koje bi izmena neposredno uticala mogu do 4. avgusta dostaviti konkretne primedbe Ministarstvu finansija.
Primer može da pokaže ograničenje sada dostupnih informacija. Ako javno preduzeće planira kredit uz državnu garanciju od milijardu dinara, računovođa još ne može da odredi proviziju jer stopa nije objavljena. Može, međutim, da pripremi tabelu osetljivosti za nekoliko internih scenarija. Takva tabela služi planiranju i ne predstavlja knjiženje niti zvaničan obračun.
Šta računovodstvo ne treba da uradi prerano
Nacrt nije računovodstvena isprava i sam po sebi ne stvara dospelu obavezu. Za priznavanje troška biće potrebni usvojeni propis, njegova primena na konkretan odnos i odgovarajuća dokumentacija. Takođe treba proveriti da li će podzakonski akt razlikovati nove i postojeće garancije, jednokratnu i periodičnu naknadu ili različite nivoe rizika. Nacrt koji je javno predstavljen ne daje sve te odgovore.
Za procenu šireg uticaja finansiranja i evidencija korisna je pravovremena podrška za knjigovodstvene usluge.
Za vlasnike privatnih firmi glavna poruka je uža: ne postoji nova opšta taksa na kredite niti provizija koju svaka firma mora da plati državi. Vest se odnosi na državne garancije u sistemu javnog duga. Za direktno pogođene korisnike državne garancije, međutim, ovo su dovoljno važne promene da je uključe u finansijsko planiranje i da provere konačan tekst čim bude usvojen.
