Kratak odgovor: Evidencija stvarnog vlasnika je elektronsko evidentiranje fizičkog lica koje se prema zakonskim kriterijumima smatra stvarnim vlasnikom registrovanog subjekta. Za novoosnovani DOO podatak se može evidentirati tokom elektronskog osnivanja, a ako tada nije završen, lice ovlašćeno za zastupanje mora da ga evidentira najkasnije u roku od 30 dana od registracije. Uz upis se učitavaju dokumenta na osnovu kojih je stvarni vlasnik određen.
Dobijeno APR rešenje ne znači da su završene baš sve obaveze nove firme. Problem nastaje kada osnivač otvori račun, ugovori prve poslove i tek kasnije shvati da Centralna evidencija stvarnih vlasnika traži poseban korak, odgovarajuću dokumentaciju i elektronski potpis ovlašćenog lica.
Ovaj vodič objašnjava ko ima obavezu, kako se određuje stvarni vlasnik, koji rokovi važe posle osnivanja i promena, šta se učitava i kako izgleda godišnja provera. Za širi pregled APR registara i elektronskih usluga koristi naš APR Srbija vodič.
Šta je evidencija stvarnog vlasnika i ko ima obavezu?
Centralna evidencija stvarnih vlasnika je elektronska baza koju vodi Agencija za privredne registre. U njoj se vode podaci o fizičkim licima koja, prema zakonskim kriterijumima, predstavljaju stvarne vlasnike registrovanog subjekta. Evidentiranje u smislu zakona nije samo prvi upis: obuhvata upis, promenu ili brisanje podataka koji su određeni kao predmet evidencije. Izraz „registracija stvarnog vlasnika” često se koristi u razgovoru, ali je zakonski i APR termin evidentiranje.
Obavezu imaju priv
redna društva, među njima i DOO, kao i zadruge, ogranci stranih privrednih društava, određena udruženja, fondacije, zadužbine, ustanove i predstavništva stranih pravnih lica. Zakon propisuje izuzetke. Među najbitnijim za vlasnike malih firmi jesu preduzetnici i javna akcionarska društva, koji nemaju ovu obavezu. Izuzetak za subjekt u stečaju važi kada je stvarni vlasnik bio evidentiran pre pokretanja stečaja u skladu sa zakonom, dok se za prinudnu likvidaciju vezuje za pokrenut postupak. Izuzeci povezani sa Republikom Srbijom, autonomnom pokrajinom, jedinicom lokalne samouprave i drugim zakonom navedenim oblicima zavise od tačne vlasničke strukture; samo postojanje državnog kapitala nije dovoljno za opšti zaključak da obaveza ne postoji.
Zato pitanje „da li moja firma mora” ne treba rešavati samo po tome da li neko u govoru koristi reč firma. Prvo se proverava pravna forma i status subjekta. Preduzetnik i DOO nisu isto: DOO ulazi u krug registrovanih subjekata na koje se ova obaveza primenjuje, dok preduzetnik nije obveznik po ovom zakonu.
Ko se smatra stvarnim vlasnikom?
Stvarni vlasnik je uvek fizičko lice. Kod jednostavnog DOO sa jednim članom situacija je obično jasna, ali vlasnička struktura nije jedini kriterijum. Zakon posmatra i pravo glasa, preovlađujući uticaj na vođenje poslova i odlučivanje, kao i slučaj kada fizičko lice posredno obezbeđuje sredstva i po tom osnovu bitno utiče na odluke o finansiranju i poslovanju.
Jedan od osnovnih kriterijuma je neposredno ili posredno posedovanje najmanje 25% udela, akcija ili prava glasa. Ako više fizičkih lica ispunjava uslove, evidentira se svako od njih. Ne treba automatski prepisati samo prvog člana društva iz osnivačkog akta ako dokumentacija i stvarni odnosi pokazuju drugačiju kontrolu.
Ako fizičko lice ne može da se odredi po osnovnim kriterijumima, ili su preduzete sve razumne radnje i mere ali stvarni vlasnik ipak nije određen, zakon za određene registrovane subjekte predviđa pomoćni osnov po kojem se evidentira fizičko lice registrovano za zastupanje ili kao član organa upravljanja. To nije prečica za situaciju u kojoj vlasnička struktura nije pregledana. Najpre mora da postoji trag kako je sprovedena provera i zašto je primenjen odgovarajući osnov. Ovaj pomoćni osnov ne primenjuje se na fondacije i zadužbine, za koje zakon posebno određuje stvarnog vlasnika kroz osnivača, korisnika ili krug korisnika i članove njihovih organa.
Kod stranog osnivača ili lanca vlasništva sa više pravnih lica nije dovoljno stati na prvom društvu u strukturi. Potrebno je doći do fizičkog lica koje ispunjava kriterijum. Kada dokumenta iz stranog registra ne daju celu sliku, pribavljaju se dodatni akti i dokazi koji objašnjavaju vlasništvo i kontrolu.
Rokovi za evidenciju stvarnog vlasnika posle osnivanja i promena
Novoosnovani DOO
Pri elektronskom osnivanju privrednog društva osnivač može u istom postupku da evidentira stvarnog vlasnika. Od 1. oktobra 2025. godine uz takvo evidentiranje učitavaju se i dokumenta na osnovu kojih je stvarni vlasnik određen.
Ako taj korak nije završen tokom elektronskog osnivanja, prema važećem Zakonu o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika i APR uputstvima, lice ovlašćeno za zastupanje ima rok od najviše 30 dana od upisa društva u registar da evidentira podatke i istovremeno učita dokumentaciju. Rok se ne računa od otvaranja poslovnog računa, početka izdavanja faktura ili prvog razgovora sa knjigovođom. Polazna tačka je registracija društva.
Za ceo redosled osnivanja, dokumenta i prve poslovne obaveze pogledaj kako otvoriti firmu u Srbiji. Ako osnivaš baš društvo sa ograničenom odgovornošću, detalji pravne forme nalaze se u našem vodiču za osnivanje DOO.
Promena vlasničke strukture ili drugih relevantnih podataka
Novi rok od najviše 30 dana nastaje kada se promeni vlasnička struktura, član organa ili druga okolnost na osnovu koje se procenjuje ko ispunjava uslove za stvarnog vlasnika, što objašnjavaju i APR pitanja i odgovori. Nije dovoljno promeniti podatak samo u registru privrednih subjekata i pretpostaviti da je Centralna evidencija automatski usklađena.
Promena može biti direktna, kao kod prenosa udela, ali i posredna, kada se menja vlasnik pravnog lica koje se nalazi iznad srpskog društva u lancu. Rok se vezuje za nastupanje osnova evidentiranja. Zato dokumentaciju o promeni treba prikupiti odmah, posebno kada učestvuje strano pravno lice i kada su potrebni izvodi, prevodi ili dodatni korporativni akti.
Ko evidentira podatke i šta je potrebno za elektronski pristup?
U postupku elektronskog osnivanja ovlašćeno lice je osnivač. Ako ima više osnivača, evidentiranje može da izvrši jedan od njih. APR uputstva posebno ukazuju da punomoćnik ne može umesto osnivača da obavi ovaj korak u samom postupku elektronskog osnivanja.
U svim drugim slučajevima podatke evidentira lice ovlašćeno za zastupanje registrovanog subjekta. To znači da knjigovođa može da pomogne oko pregleda rokova, organizacije podataka i dokumentacije, ali ne treba obećavati da će svojim potpisom zameniti zakonski ovlašćeno lice.
Postupak se vodi elektronski preko APR portala. Za evidentiranje i izmene koristi se kvalifikovani elektronski potpis ovlašćenog lica. APR navodi kvalifikovani elektronski sertifikat izdat u Republici Srbiji ili potpis u klaudu, uz korisnički nalog i tehničke uslove potrebne za rad na portalu. Identifikacioni podaci na sertifikatu i podaci zastupnika moraju biti usklađeni.
Koja dokumentacija se učitava?
Ne postoji jedna zatvorena lista koja odgovara svakoj vlasničkoj strukturi. Dokument mora da pokaže po kom osnovu je konkretno fizičko lice određeno kao stvarni vlasnik. Papir nije problem dok ga neko ne traži; ovde se traži odmah uz evidentiranje.
Kod neposrednog vlasništva dokaz može biti izvod iz nadležnog registra. U zavisnosti od strukture i izabranog osnova mogu biti relevantni osnivački akt, ugovor članova, izjava zastupnika, dokaz o pravu glasa ili drugi dokument koji pokazuje preovlađujući uticaj. Kada je osnov vezan za posredno obezbeđivanje sredstava i bitan uticaj na odluke, mogu biti potrebni ugovor, bankarski izvodi i drugi dokazi o pravnom poslu i finansiranju.
Ako je osnivač strano pravno lice, često je potrebno povezati više dokumenata kako bi se vlasnički lanac pratio do fizičkog lica. Vodič Ministarstva privrede navodi da se dokumenta na stranom jeziku prevode i overavaju kod sudskog tumača, a apostil se pribavlja kada je potreban prema vrsti dokumenta i državi porekla. Dokumentacija se učitava u PDF formatu.
Kada se stranac evidentira kao stvarni vlasnik, učitava se i kopija važećeg pasoša ili strane lične karte. Prema zvaničnom vodiču, ta kopija ne mora da bude overena ni prevedena. To pravilo ne treba mešati sa pravilima za strana korporativna dokumenta, za koja prevod i druga formalnost mogu biti potrebni.
Registrovani subjekt mora da čuva tačne i ažurne podatke i dokumenta na osnovu kojih je evidentiranje izvršeno. Ako nadležni organ zatraži dokaz, nije dovoljno odgovoriti da je podatak nekada unet na portal. Firma treba da može da pokaže dokumentacioni trag kojim je tada utvrdila stvarnog vlasnika.
Kako funkcioniše godišnja provera podataka?
Evidencija stvarnog vlasnika nije obaveza koja se završava jednim upisom zauvek. Prema aktuelnom APR uputstvu za godišnju proveru, registrovani subjekt proverava tačnost i ažurnost podataka u roku od godinu dana od dana poslednjeg evidentiranja podataka o stvarnom vlasniku ili od dana poslednje potvrde. Posle te provere ima dalji rok od 30 dana da potvrdi tačnost i ažurnost podataka.
Ako je u međuvremenu došlo do promene, ne čeka se godišnja potvrda. Promena se evidentira u roku koji važi za novi osnov evidentiranja, a novi period od godinu dana računa se od dana poslednjeg evidentiranja te promene. Praktično rešenje je da firma datum poslednjeg evidentiranja ili potvrde uvede u internu evidenciju rokova, uz osobu odgovornu za proveru.
Godišnja provera nije isto što i ponovno osnivanje firme, niti znači da se svake godine menja stvarni vlasnik. Proverava se da li postojeći podatak i prateća dokumentacija i dalje odgovaraju stvarnom stanju. Ako odgovaraju, daje se potvrda; ako ne odgovaraju, prvo se rade potrebne korekcije.
Primer: DOO je registrovan, ali evidencija nije završena
DOO je registrovan elektronski 3. septembra. Osnivač je tokom osnivanja preskočio evidentiranje stvarnog vlasnika jer je mislio da će podatak automatski biti preuzet iz osnivačkog akta. Društvo je otvorilo račun i počelo da posluje, ali poseban upis nije urađen.
U toj situaciji ovlašćeni zastupnik ne čeka kraj meseca niti prvu poresku prijavu. Potrebno je da proveri ko ispunjava zakonske kriterijume, pripremi dokumentaciju koja to dokazuje, pristupi APR portalu odgovarajućim elektronskim potpisom i završi evidentiranje u roku od 30 dana od registracije društva.
Ako je jedan fizički osnivač jedini član sa celim udelom, dokazivanje je jednostavnije. Ako postoji strani član ili lanac povezanih društava, rad počinje ranije jer pribavljanje izvoda, prevoda i korporativnih akata može da potraje. Greška nije samo propušten klik. Problem je kada firma nema jasan dokaz zašto je evidentirala baš određeno fizičko lice.
Šta firma treba da uradi?
- Proveri da li pravna forma i status subjekta ulaze u krug obveznika.
- Utvrdite sva fizička lica koja ispunjavaju kriterijume, ne samo neposredno upisane članove.
- Odredite tačan osnov evidentiranja za svako lice.
- Pripremite dokumenta koja dokazuju vlasništvo, kontrolu ili drugi primenjeni osnov.
- Kod stranog vlasništva proverite prevod, apostil i podatke iz registra države porekla.
- Proverite da ovlašćeno lice ima odgovarajući elektronski potpis i pristup APR portalu.
- Završite evidentiranje i učitavanje dokumenata pre isteka roka.
- Sačuvajte potvrdu, dokumentaciju i datum od kog se prati naredna godišnja provera.
Dobro je da se ovaj spisak poveže sa ostalim obavezama posle osnivanja: poslovnim računom, poreskim prijavama, evidencijama, fakturisanjem i dokumentacijom. Kada svaka obaveza ostane u drugom mejlu ili kod druge osobe, rok se najlakše izgubi.
Šta se dešava ako rok prođe?
Zakon o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika propisuje prekršajne kazne kada registrovani subjekt ne evidentira podatke i ne učita dokumenta u propisanom roku, kada unese netačne podatke, propusti godišnju potvrdu ili ne čuva i ne dostavi dokumentaciju nadležnom organu. Za registrovani subjekt koji je pravno lice propisana je novčana kazna od 500.000 do 2.000.000 dinara, a za odgovorno lice u tom pravnom licu od 50.000 do 150.000 dinara.
Za namerno prikrivanje stvarnog vlasnika zakon predviđa i krivičnu odgovornost. To nije isto što i svako administrativno kašnjenje: krivična odredba se odnosi na postupanje sa namerom da se stvarni vlasnik prikrije. Ako je rok već propušten ili je evidentiran pogrešan podatak, situaciju treba pregledati prema stvarnim činjenicama i dokumentima, bez improvizovanja novog datuma ili osnova.
Najčešća pitanja o evidenciji stvarnog vlasnika
Koliki je rok za novoosnovani DOO?
Ako stvarni vlasnik nije evidentiran tokom elektronskog osnivanja, ovlašćeni zastupnik mora da završi evidentiranje najkasnije u roku od 30 dana od registracije društva i da istovremeno učita dokumentaciju.
Da li preduzetnik evidentira stvarnog vlasnika?
Ne. Preduzetnici nisu među registrovanim subjektima na koje se primenjuje obaveza evidentiranja stvarnog vlasnika. To ne treba mešati sa drugim podacima i prijavama koje preduzetnik ima prema APR-u ili poreskim organima.
Da li je dovoljno uneti ime fizičkog lica?
Nije. Uz podatke se bira odgovarajući osnov i učitavaju se dokumenta na osnovu kojih je fizičko lice određeno kao stvarni vlasnik. Kod stranog stvarnog vlasnika učitava se i kopija važećeg pasoša ili strane lične karte.
Ko potpisuje evidentiranje?
Tokom elektronskog osnivanja to radi osnivač, odnosno jedan od osnivača. U ostalim slučajevima evidentiranje vrši lice ovlašćeno za zastupanje registrovanog subjekta, uz kvalifikovani elektronski potpis.
Da li se godišnja provera radi samo kada se vlasnik promeni?
Ne. Tačnost i ažurnost proveravaju se u roku od godinu dana od poslednjeg evidentiranja podataka ili potvrde, a u daljem roku od 30 dana podaci se potvrđuju. Ako se promena evidentira ranije, novi godišnji period računa se od dana tog poslednjeg evidentiranja.
Posle evidentiranja počinju redovne obaveze firme
Evidentiran stvarni vlasnik zatvara jednu važnu obavezu, ali ne sređuje automatski poreske prijave, poslovne knjige, fakturisanje, zarade i rokove za dokumentaciju. Novi DOO treba da ima jasan raspored šta se radi odmah, šta mesečno, a šta jednom godišnje.
Ako želiš da od početka povežeš APR dokumentaciju sa poreskim i računovodstvenim obavezama, pogledaj naše knjigovodstvene usluge za preduzetnike i DOO. Pre početka saradnje pregledamo način poslovanja i dokumentaciju kako bi rokovi imali vlasnika, a ne da se rešavaju tek kada ih neko zatraži.
Zvanični izvori — provereno 02.09.2026.
- Zakon o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika („Službeni glasnik RS”, br. 19/2025, 51/2025 i 60/2025-ispr.)
- APR — Uputstva za Centralnu evidenciju stvarnih vlasnika
- APR — Pitanja i odgovori
- Ministarstvo privrede — Vodič za evidentiranje stvarnog vlasnika
