Finansijski izveštaji i završni račun: predaja APR-u i priprema

Problem nastaje kada se „predaja završnog računa“ svede na jedan klik u APR-u. Pre tog klika treba zatvoriti knjige, usaglasiti podatke i izabrati tačan zahtev. Ako u knjigama nedostaje izvod, račun, odluka ili objašnjenje neke promene, greška se samo prenosi u finansijske izveštaje.

Šta su finansijski izveštaji i završni račun?

Finansijski izveštaji su formalni prikaz finansijskog položaja i rezultata poslovanja za određeni period. U njima se, zavisno od vrste i veličine obveznika, prikazuju bilans stanja, bilans uspeha i drugi propisani obrasci i napomene.

Finansijski izveštaji nisu samo formular za APR. Podaci u njima treba da budu posledica urednih poslovnih knjiga i da mogu da se povežu sa računima, izvodima, ugovorima, popisom i drugim dokazima o poslovnim promenama.

„Završni račun“ je izraz koji vlasnici firmi i dalje koriste za godišnje zatvaranje knjiga i pripremu izveštaja. U APR sistemu, međutim, ne bira se dugme sa tim neformalnim nazivom, već konkretna vrsta zahteva: redovni godišnji, konsolidovani godišnji ili vanredni finansijski izveštaj, odnosno izjava o neaktivnosti kada su ispunjena oba zakonska uslova.

Zato prvo pitanje nije samo „da li je završni račun gotov“, već: koji izveštaj ovaj obveznik sastavlja, u kom obimu i za koji datum bilansa. Obim nije isti za svaku firmu. Zavisi od pravne forme, veličine, računovodstvenog okvira i drugih pravila koja se primenjuju na konkretnog obveznika.

Ko predaje finansijske izveštaje APR-u?

Među uobičajenim obveznicima su privredna društva, druga pravna lica i preduzetnici koji poslovne knjige vode po sistemu dvojnog knjigovodstva. Pravila obuhvataju i određene ogranke i druge organizacione delove stranih pravnih lica koji obavljaju privrednu delatnost u Srbiji, kao i stečajne mase.

Finansijski izveštaji se zato ne predaju po jednom pravilu za svako lice koje se bavi poslovanjem. Pre pripreme treba utvrditi da li konkretno lice jeste obveznik, koji računovodstveni okvir primenjuje i da li je u toku godine nastao događaj koji menja vrstu izveštaja.

Sama činjenica da je neko registrovan u APR-u nije dovoljna da se odgovor da napamet. Kod preduzetnika treba proveriti način vođenja knjiga, a kod posebnih pravnih formi i poseban propis. Ako postoji promena načina vođenja knjiga, statusna promena, likvidacija ili stečaj, vrsta i period izveštaja mogu biti drugačiji od uobičajenog godišnjeg slučaja.

Za snalaženje kroz registre i elektronske usluge može pomoći naš APR Srbija vodič. On ne zamenjuje proveru obaveze za konkretno lice, ali pomaže da se ne pomešaju registracioni postupci i Registar finansijskih izveštaja.

Koji izveštaj se predaje APR-u?

Vrsta zahteva zavisi od poslovne situacije. Najkraća praktična podela izgleda ovako:

Papir nije problem dok ga neko ne traži. Kod izjave o neaktivnosti se to često vidi kada vlasnik kaže da „firma nije radila“, a postoji novac na računu, osnivački ulog, potraživanje, dug, oprema ili drugi podatak o imovini i obavezama. Tada sama činjenica da nije bilo prodaje ne znači da su ispunjeni uslovi za izjavu.

Rokovi za predaju finansijskih izveštaja APR-u

Za obveznika čija je poslovna godina jednaka kalendarskoj, osnovni zakonski rokovi su:

• 31. mart naredne godine za redovni godišnji finansijski izveštaj i izjavu o neaktivnosti;
• 30. april naredne godine za konsolidovani godišnji finansijski izveštaj;
• 60 dana od datuma bilansa za vanredni finansijski izveštaj;
• 30. jun naredne godine za dokumentaciju uz RGFI kod obveznika revizije;
• 31. jul naredne godine za dokumentaciju uz KGFI kod obveznika revizije.

Ako je poslovna godina različita od kalendarske, RGFI se dostavlja u roku od tri meseca, a KGFI u roku od četiri meseca od datuma bilansa. Uvek treba proveriti aktuelnu APR stranicu za konkretnu izveštajnu godinu, jer sistemska uputstva, tehnički koraci i prikaz zahteva mogu biti ažurirani.

Praktično pravilo: zakonski rok nije interni rok za dostavljanje dokumentacije knjigovođi. Ako dokumenta stignu nekoliko dana pre 31. marta, nema dovoljno prostora za usaglašavanje kupaca i dobavljača, popis, proveru poreskih kartica i razgovor o spornim knjiženjima.

Šta je Statistički izveštaj?

Statistički izveštaj se dostavlja zajedno sa redovnim godišnjim finansijskim izveštajem. Sadrži podatke preuzete iz bilansa, ali i druge podatke potrebne za statističke i analitičke svrhe. To nije zamena za RGFI i nije dokument koji se priprema odvojeno od knjiga.

Finansijski izveštaji i Statistički izveštaj moraju da polaze od usaglašenih evidencija. Kada se isti podatak pojavljuje u više obrazaca, razlika bez objašnjenja može da ukaže na pogrešno knjiženje ili pogrešan unos.

Razlike između prometa, troškova zaposlenih, zaliha, osnovnih sredstava i drugih evidencija mogu da izazovu računske ili logičke kontrole u PIS FI. Neka upozorenja ne blokiraju podnošenje, ali ih ne treba automatski ignorisati. Zakonski zastupnik potpisom potvrđuje sadržaj zahteva, pa je bolje objasniti stvarnu poslovnu situaciju pre potpisa nego posle javnog objavljivanja.

Ko sastavlja, a ko potpisuje finansijske izveštaje?

Obveznik može odrediti fizičko lice odgovorno za vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja ili te poslove poveriti povezanom pravnom licu, odnosno pružaocu računovodstvenih usluga. Kada izveštaje sastavlja pružalac računovodstvenih usluga, on mora biti upisan u Registar pružalaca računovodstvenih usluga pre dostavljanja izveštaja APR-u.

Lice odgovorno za sastavljanje ne potpisuje izveštaj samo po tom osnovu. Zahtev, odnosno finansijski izveštaj po pravilu potpisuje zakonski zastupnik pravnog lica, odnosno preduzetnik, kvalifikovanim elektronskim potpisom. APR izuzetno prihvata registrovanog ostalog zastupnika, odnosno poslovođu kod preduzetnika, uz obrazloženje sprečenosti zakonskog zastupnika odnosno preduzetnika.

U praksi se ovo vidi kada je sve računovodstveno završeno, ali sertifikat zastupnika ne radi, lični podaci u sertifikatu ne odgovaraju registru ili supotpisnik nije spreman. Zato potpis i pristup PIS FI treba proveriti pre poslednje nedelje roka.

Kako se firma priprema za završni račun?

Dobar završni račun počinje pre isteka poslovne godine. Knjigovođa može da knjiži samo ono za šta postoji dokument ili dovoljno jasno objašnjenje. Kada dokumentacija kasni, rezultat može izgledati bolje ili lošije nego što stvarno jeste, a otvorene stavke prelaze u narednu godinu.

Finansijski izveštaji mogu biti pouzdani tek kada se stvarno stanje uporedi sa knjigama. Zbog toga priprema nije administrativno skupljanje papira, već provera da li dokumentacija objašnjava sve značajne iznose i promene.

Dokumentacija koju treba zatvoriti pre izveštaja

• svi ulazni i izlazni računi za period na koji se izveštaj odnosi;
• izvodi svih poslovnih računa i objašnjenja neuobičajenih uplata ili isplata;
• blagajnička dokumentacija, putni nalozi i obračuni troškova;
• ugovori o kreditima, lizingu, pozajmicama, zakupima i povezanim licima;
• obračuni zarada, naknada, poreza i doprinosa;
• popis imovine i obaveza, uključujući osnovna sredstva, zalihe, potraživanja i dugovanja;
• odluke, zapisnici i druga dokumenta koja objašnjavaju promene kapitala ili raspodelu rezultata;
• stanje poreskih kartica i usaglašenje sa podnetim poreskim prijavama.

Usaglašavanja koja ne treba preskočiti

Posebno treba proveriti otvorene stavke kupaca i dobavljača, potraživanja čija je naplata neizvesna, obaveze koje nisu evidentirane, obračun amortizacije, zalihe koje fizički ne postoje i troškove koji pripadaju drugom periodu. Problem nastaje kada stanje u pomoćnoj evidenciji ne odgovara glavnoj knjizi, a razlika se otkrije tek prilikom unosa obrazaca.

Kako izgleda podnošenje kroz PIS FI?

Finansijski izveštaji se dostavljaju elektronski kroz Posebni informacioni sistem APR-a. U sistemu se bira vrsta zahteva, popunjavaju ili učitavaju propisani podaci, prolaze računske i logičke kontrole, prilaže potrebna dokumentacija i prati status naknade.

1. Proverava se evidencija obveznika, vrsta zahteva i datum bilansa.
2. Unose se podaci u obrasce koji pripadaju konkretnom obvezniku.
3. Otklanjaju se greške i proveravaju upozorenja sistema.
4. Prilaže se obavezna dokumentacija kada je propisana.
5. Naknada se plaća prema instrukcijama koje sistem generiše za taj zahtev.
6. Zakonski zastupnik proverava i potpisuje zahtev kvalifikovanim elektronskim potpisom.
7. Posle dobijanja FIN broja prati se obrada i eventualno obaveštenje APR-a.

Iznos naknade zavisi od vrste zahteva i, gde je primenljivo, kategorije odnosno veličine obveznika. Merodavne su važeća APR odluka i instrukcije za plaćanje u kreiranom zahtevu.

Najčešće greške pre i posle predaje

• Pogrešna vrsta zahteva: redovni, vanredni, konsolidovani izveštaj i izjava o neaktivnosti nisu međusobno zamenljivi.
• Neusaglašena salda: kupci, dobavljači, banke i poreske kartice ne odgovaraju poslovnim knjigama.
• Nepotpuna dokumentacija: rashod, obaveza ili promena imovine postoji u stvarnosti, ali nema osnov za pravilno knjiženje.
• Pogrešan potpisnik: računovođa ili punomoćnik pokušava da potpiše zahtev umesto lica koje APR prihvata kao potpisnika.
• Kasna provera sertifikata: tehnički problem sa elektronskim potpisom otkriva se na dan roka.
• Ignorisana APR obaveštenja: FIN broj potvrđuje prijem, ali obradu i objavljivanje treba pratiti do završnog statusa.

Greška u finansijskom izveštaju nije samo estetski problem. Objavljeni podaci koriste se u poslovnim odnosima, proverama banaka, proceni boniteta i drugim postupcima. Ako je zahtev objavljen kao neispravan ili nije objavljen zbog propusta, naknadno rešavanje može tražiti novi zahtev i novu proveru cele dokumentacije.

Finansijski izveštaji, poreski bilans i porez na dobit nisu isto

Finansijski rezultat iz poslovnih knjiga nije automatski poreska osnovica. Posle sastavljanja finansijskih izveštaja rade se poreske korekcije prema pravilima poreza na dobit. Zato su poreski bilans i porez na dobit pravnih lica povezani sa završnim računom, ali predstavljaju zasebne obaveze i zasebne namere.

Praktično, isti račun može biti pravilno evidentiran kao rashod u poslovnim knjigama, a da se za poreske svrhe tretira drugačije. Zbog toga nije dovoljno da bilans „ima smisla“ na prvi pogled. Treba proveriti i poreski tretman stavki koje ulaze u obračun.

Šta firma treba da uradi pre nego što knjigovođa zaključi godinu?

1. Dogovorite interni rok za dostavljanje dokumentacije, raniji od zakonskog roka.
2. Potvrdite ko je odgovorno lice za sastavljanje, a ko zakonski potpisnik.
3. Prijavite sve račune, ugovore, dugove, potraživanja i poslovne promene koje još nisu u knjigama.
4. Uradite i dokumentujte popis, pa razlike rešite pre izrade obrazaca.
5. Proverite elektronski potpis, ograničenje supotpisom i pristup PIS FI.
6. Pre potpisa pročitajte ključne iznose i tražite objašnjenje svega što ne odgovara stvarnom poslovanju.

Najviše vremena se ne gubi na sam obrazac, već na traženje onoga što nije dostavljeno i objašnjavanje stavki koje su mesecima ostale otvorene. Ako želite da se priprema finansijskih izveštaja uklopi u uredno vođenje knjiga tokom cele godine, pogledajte naše knjigovodstvene usluge i proverite šta treba pripremiti za vaše poslovanje.

Zvanični izvori

• Ministarstvo finansija Republike Srbije – Zakon o računovodstvu
• APR – O Registru finansijskih izveštaja
• APR – Redovni godišnji finansijski izveštaj
• APR – Pitanja i odgovori o sastavljanju i dostavljanju izveštaja
• APR – eDostavljanje finansijskih izveštaja

Propisi i APR uputstva provereni su 3. septembra 2026. Pre svakog podnošenja treba otvoriti uputstvo za konkretnu izveštajnu godinu i proveriti stanje zahteva u PIS FI.