Strani klijent traži podatke za uplatu, a vi imate samo dinarski račun. Ili je novac već stigao do banke, ali banka traži da objasnite osnov priliva. Kada sredstva konačno postanu raspoloživa, ostaje pitanje: da li morate odmah da ih pretvorite u dinare i šta od dokumentacije šaljete knjigovođi?
Devizni račun omogućava da držite sredstva u stranoj valuti i obavljate dozvoljena devizna plaćanja i naplate. Za preduzetnika ili firmu, njegovo korišćenje podrazumeva i urednu dokumentaciju, pravilan osnov transakcije i praćenje troškova banke.
Najviše nedoumica nastaje kada se pomešaju tri stvari: iznos fakture, novac koji je stigao na račun i dinari dobijeni posle konverzije. Ti iznosi mogu da se razlikuju, a svaki ima svoje mesto u evidenciji.
Čemu služi devizni račun?
Devizni račun je bankarski račun na kojem se vode sredstva u stranim valutama. Za svakodnevno poslovanje koristi se devizni tekući račun, dok depozitni račun ima drugačiju namenu i ugovorne uslove.
U zavisnosti od ponude banke, moguće je poslovanje u jednoj ili više valuta, poput evra, američkih dolara ili švajcarskih franaka. Pre ugovaranja naplate proverite da li banka podržava baš valutu koju klijent treba da pošalje.
Firmama takav račun služi za naplatu robe i usluga iz inostranstva, plaćanje stranim dobavljačima i držanje deviznih sredstava za naredne obaveze.
Devizni račun nije isto što i račun u inostranstvu. Račun u evrima otvoren kod banke u Srbiji i dalje je račun kod domaće banke.
Kome je potreban poslovni devizni račun?
O njegovom otvaranju razmišljajte pre prve ugovorene naplate ili plaćanja u stranoj valuti. To se odnosi i na paušalce, preduzetnike koji vode knjige i privredna društva.
Posebno je koristan ako pružate usluge stranim klijentima, izvozite robu, uvozite opremu ili redovno plaćate inostrane poslovne usluge.
Ni odsustvo deviznih prihoda ne znači da vam račun nije potreban. NBS je objasnila da firma ili preduzetnik koji za bankarski nalog prema inostranstvu kupuje devize iz dinarskog pokrića treba da ima i sopstveni devizni račun sa kojeg se plaćanje izvršava. To je obrađeno u zvaničnim odgovorima NBS o deviznom poslovanju.
Poslovnu naplatu organizujte preko računa otvorenog za poslovanje. Privatni račun vlasnika nije zamena za račun DOO, a ni preduzetnik ne treba klijentima da šalje instrukcije za svoj lični račun umesto poslovnog.
Kako se otvara devizni račun za firmu ili preduzetnika?
Otvaranje počinje zahtevom banci i zaključivanjem odgovarajućeg ugovora. Ako već imate dinarski poslovni račun, pitajte banku šta je potrebno za dodavanje deviznog računa i koje podatke već poseduje.
Pripremite:
- poslovno ime, sedište, matični broj i PIB;
- podatke o registraciji;
- identifikacioni dokument zastupnika ili preduzetnika;
- podatke o licima koja će raspolagati sredstvima i potrebna ovlašćenja;
- podatke o vlasničkoj strukturi i stvarnom vlasniku, kada su primenljivi;
- opis delatnosti, očekivanih transakcija i zemalja sa kojima ćete poslovati.
Nije nužno da sve podatke donosite na papiru. Banka deo registracionih podataka može pribaviti iz javnih registara. Konkretna dokumentacija zavisi od pravnog oblika, načina identifikacije i provera koje banka sprovodi. Osnovna pravila uređuje Odluka NBS o otvaranju i vođenju deviznih računa.
Pre potpisivanja tražite tarifu za poslovne korisnike, uslove elektronskog bankarstva i instrukcije za prijem novca za svaku valutu koju ćete koristiti. Proverite i ko može da pripremi nalog, a ko da ga odobri: knjigovođi može biti dovoljan pristup izvodima.
Šta poslati stranom klijentu za uplatu?
Najsigurnije je da klijentu prosledite instrukcije za priliv koje je izdala banka, uz fakturu ili drugi odgovarajući dokument za ugovoreni posao.
Instrukcije uobičajeno obuhvataju:
| Podatak | Čemu služi |
|---|---|
| Poslovno ime i adresa primaoca | Identifikaciji firme ili preduzetnika koji prima novac |
| IBAN | Identifikaciji računa u međunarodnom platnom prometu |
| SWIFT/BIC banke | Identifikaciji banke, kada je potreban za izabrani transfer |
| Naziv i adresa banke | Dopuni podataka za izvršenje plaćanja |
| Podaci posredničke banke, ako su navedeni | Usmeravanju transfera prema instrukciji banke |
| Broj fakture ili opis plaćanja | Povezivanju uplate sa konkretnim poslom |
Broj kartice ne koristite umesto IBAN-a. Instrukcije za jednu valutu nemojte automatski primenjivati na drugu, jer se put plaćanja može razlikovati.
Pre slanja proverite i kako je pripremljena faktura stranom klijentu. Podaci na fakturi, naziv primaoca i instrukcije banke treba da budu usklađeni.
Kako se evidentira uplata iz inostranstva?
Kada banka primi sredstva i podatke o transferu, potrebno je da raspolaže i odgovarajućim podacima o osnovu naplate. U praksi zato možete dobiti obaveštenje o prilivu i zahtev da navedete šta je plaćeno.
Najčešće treba povezati uplatu sa konkretnom fakturom, ugovorom ili drugim osnovom i navesti odgovarajuću šifru osnova naplate. Dokument se dostavlja kada je to propisano ili ga banka zatraži u okviru svojih provera. Postupak uređuje Uputstvo NBS za platni promet sa inostranstvom.
Šifra osnova naplate treba da odgovara stvarnom poslu. Ne bira se samo zato što je firma registrovana pod određenom šifrom delatnosti. Naplata usluge, avans i pozajmica predstavljaju različite osnove, čak i kada novac šalje isto lice.
Obaveštenje o pojedinačnom prilivu, koje se često povezuje sa izrazom loro doznaka, razlikuje se od deviznog izvoda. Izvod prikazuje stanje i promene na računu; faktura ili ugovor objašnjavaju poslovni razlog tih promena.
Ako uplata kasni, najpre proverite instrukcije koje je klijent koristio, potvrdu njegovog plaćanja i da li vašoj banci nedostaju podaci za obradu.
SEPA plaćanja: šta se promenilo za firme u Srbiji?
SEPA kreditni transferi u Srbiji operativni su od maja 2026. godine. Za odgovarajuće transfere u evrima primenjuju se usklađena pravila SEPA područja, ali svaka uplata iz inostranstva nije automatski SEPA uplata.
Proverite da li konkretna transakcija i banke učesnice ispunjavaju uslove za SCT, odnosno SEPA Credit Transfer. Standardni SCT ne treba poistovećivati sa instant plaćanjem.
Prema objašnjenju NBS o SEPA plaćanjima, rok za uredan SCT nalog vezan je za naredni radni dan. Značaj ima i vreme do kojeg banka prima naloge za obradu tog dana. Naknade se proveravaju prema tarifi banke; SEPA ne znači automatski besplatan transfer.
Za praktičnu pripremu prvog naloga pogledajte i provere za SEPA plaćanja iz Srbije.
Da li devize morate odmah da pretvorite u dinare?
Ne. Za redovan priliv firme ili preduzetnika na račun kod domaće banke ne postoji opšta obaveza da se odmah proda i pretvori u dinare. Član 35. Zakona o deviznom poslovanju omogućava držanje deviza na računu ili njihovu prodaju banci. Za knjigovodstvo se, prema članu 41, primenjuje zvanični srednji kurs dinara. Oba pravila sadržana su u Zakonu o deviznom poslovanju.
To praktično znači da deo evra možete sačuvati za naredno dozvoljeno plaćanje stranom dobavljaču, a deo prodati banci kada su vam potrebni dinari.
Pri konverziji proverite kurs koji banka zaista nudi za vaš iznos. On može biti drugačiji od srednjeg kursa NBS. Kada prodajete devize, relevantan je kupovni ili posebno dogovoreni kurs banke; kada ih kupujete, prodajni ili dogovoreni kurs.
Sam datum konverzije ne određuje kada je nastao poslovni prihod. Posebna pravila evidencije za paušalce obrađena su u tekstu o deviznim prihodima paušalca i primeni kursa.
Koliko košta devizni račun?
Trošak zavisi od banke, ugovorenog paketa, valuta i načina na koji koristite račun. Zato podatak da je otvaranje besplatno nije dovoljan za poređenje ponuda.
Od banke tražite pregled ovih stavki:
- održavanje računa ili poslovnog paketa;
- prijem novca iz inostranstva;
- slanje novca, odvojeno za SEPA i druge transfere;
- eventualne naknade posredničkih banaka;
- elektronsko bankarstvo i dodatne korisnike;
- kurs za kupovinu i prodaju deviza.
Za korisno poređenje pošaljite bankama isti primer svog poslovanja: broj mesečnih uplata, očekivane iznose, valute, zemlje i koliko deviza planirate da menjate. Tako dobijate procenu koja odgovara vašem poslu.
Ilustracija: ako mesečno prodajete 10.000 EUR, razlika između dva ponuđena kursa od 0,50 RSD po evru iznosi 5.000 RSD mesečno. To nije dodatna provizija na izvodu, ali jeste razlika u broju dinara koje dobijate.
Primer: faktura na 2.000 EUR, a na račun stiže manje
Pretpostavimo da je firma izvršila uslugu i izdala fakturu na 2.000 EUR. Kod međunarodnog transfera koji se izvršava van SEPA SCT šeme, uz ugovorenu raspodelu troškova, 20 EUR je odbijeno na ime dokumentovane bankarske naknade. Na račun je stiglo 1.980 EUR.
Firma zatim prodaje 1.000 EUR banci po ilustrativnom kursu od 116,80 RSD i dobija 116.800 RSD. Preostalih 980 EUR ostaje na deviznom računu.
U dokumentaciji treba povezati:
| Događaj | Iznos | Šta treba proveriti |
|---|---|---|
| Fakturisana usluga | 2.000 EUR | Fakturu i dokumentaciju o izvršenoj usluzi |
| Naplata na računu | 1.980 EUR | Izvod i podatke o transferu |
| Odbijena naknada | 20 EUR | Dokaz o trošku i ko ga snosi po dogovoru |
| Prodaja dela deviza | 1.000 EUR | Potvrdu konverzije i povezani dinarski priliv |
| Preostala sredstva | 980 EUR | Stanje deviznog računa |
Manja uplata sama po sebi ne smanjuje iznos fakturisane usluge. Knjigovođa treba da utvrdi da li je razlika trošak firme ili deo potraživanja koji kupac još duguje. Nije dovoljno pretpostaviti da je sve što nedostaje „uzela banka“.
Prodaja 1.000 EUR takođe nije nova prodaja usluge. Reč je o konverziji postojećih sredstava. Primer je pojednostavljen, bez PDV-a i prikaza kursnih razlika; navedeni kurs i naknada nisu ponuda konkretne banke.
Da li devizni priliv automatski znači obavezu za PDV?
Valuta uplate i država iz koje novac stiže same ne određuju PDV tretman. Potrebno je utvrditi šta je predmet posla, gde se smatra da je promet izvršen, kakav je status učesnika i koja pravila važe za konkretnu robu ili uslugu.
Ni svaki priliv na račun nije prihod od prodaje. Uplata može predstavljati avans, pozajmicu, povraćaj ranije plaćenog iznosa ili prenos sopstvenih sredstava. Svaki osnov zahteva odgovarajuću dokumentaciju i evidentiranje.
Kod plaćanja stranom dobavljaču posebno proverite poreski tretman primljene usluge. U odgovarajućim slučajevima primalac može imati obavezu internog obračuna PDV-a, uključujući i primaoca koji nije evidentiran kao obveznik PDV-a. Više o tome pročitajte u tekstu PDV na usluge iz inostranstva.
Zato uslove prvog posla proverite pre izdavanja računa ili plaćanja, dok dokumentacija još može pravilno da se pripremi.
Možete li domaćoj firmi da platite u evrima?
Plaćanja u Srbiji po pravilu se izvršavaju u dinarima. Devizna plaćanja dopuštena su u zakonom određenim izuzecima, među kojima su prodaja i zakup nepokretnosti. Sam dogovor dve domaće firme ili činjenica da obe imaju devizne račune nisu dovoljan osnov za plaćanje u evrima. Pravilo i izuzetke uređuje član 34. Zakona o deviznom poslovanju.
Ako je cena obične domaće usluge ugovorena uz valutnu klauzulu, odvojeno proverite kako se izračunava dinarska obaveza. Ugovaranje vrednosti u evrima ne treba mešati sa pravom da se uplata izvrši u toj valuti.
Koju dokumentaciju dostavljate knjigovođi?
Dogovorite da knjigovođa redovno dobija devizne izvode za sve poslovne račune i valute, zajedno sa dokumentima koji objašnjavaju promene.
Uz izvode dostavljajte izdate i primljene fakture, ugovore kada su relevantni, obaveštenja o prilivima, dokumentaciju o bankarskim naknadama i potvrde o kupoprodaji deviza. Za naplate preko platformi sačuvajte i njihove obračune, posebno kada isplata stiže umanjena za proviziju.
Kada menjate devize, potreban je i povezani dinarski izvod. Samo devizni izvod pokazuje izlazak evra, ali ne daje potpunu sliku dinarskog priliva i primenjenog kursa.
Nemojte slati samo fotografiju raspoloživog stanja. Ona ne prikazuje sve promene potrebne da se proveri naplata kupca, plaćanje dobavljača ili trošak banke.
Pitanja iz prakse
Može li devizni račun da se otvori onlajn?
To zavisi od banke, pravnog oblika i dostupnog postupka identifikacije. Mogućnost onlajn otvaranja privatnog računa ne znači da isti postupak važi i za poslovni račun.
Može li firma da koristi devizni račun za više valuta?
Može, u skladu sa ponudom i ugovorom banke. Proverite podržane valute i instrukcije za svaku od njih, uključujući postupanje kada stigne nepodržana valuta.
Može li preduzetnik da podigne evre za lične potrebe?
Ne treba poistovećivati raspolaganje novcem preduzetnika sa pravom na isplatu poslovnih sredstava u gotovim evrima. Isplate efektivnog stranog novca dozvoljene su za propisane namene i pod propisanim uslovima, na primer za određene troškove službenog puta. Pre isplate proverite osnov i dokumentaciju prema Odluci NBS o efektivnom stranom novcu.
Može li firma da otvori račun kod banke u inostranstvu?
Za držanje deviza kod strane banke važe posebni uslovi. U zavisnosti od osnova, može biti potrebno odobrenje NBS ili se primenjuje propisani izuzetak. Pre otvaranja proverite pravila NBS za držanje deviza u inostranstvu.
Da li neaktivan račun prestaje da pravi troškove?
Ne mora. Održavanje zavisi od ugovora i tarife, pa odsustvo prometa samo po sebi ne znači da nema naknade. Ako račun više ne koristite, proverite postupak gašenja i pre toga preuzmite izvode.
Pripremite račun i dokumentaciju pre prve uplate
Pre nego što stranom klijentu pošaljete instrukcije za devizni račun, proverite valutu, troškove transfera, ispravnost fakture i dokumenta koja će biti potrebna banci i knjigovođi.
Ako već poslujete sa inostranstvom, a iznosi na fakturama, izvodima i obračunima platformi vam se ne poklapaju, obratite se agenciji Pitaj knjigovođu. Pošaljite opis posla, fakturu i relevantni izvod kako bismo proverili naplatu, naknade i način evidentiranja.
