Programeri, dizajneri, prevodioci, profesori stranih jezika, kreatori sadržaja, fotografi, zanatlije koji nisu preduzetnici, instruktori i mnogi drugi – sve su ovo frilenseri (freelance), a oni koji obavljaju ove poslove, u neformalnom smislu, jesu fizička lica koja ostvaruju prihode od lica koja prilikom isplate prihoda ne obračunavaju i ne plaćaju porez i doprinose u Srbiji.
Ne zna se tačno koliko je broj frilensera u našoj zemlji, ali je jasno da od prvog dana 2023. godine kvartalno moraju da plaćaju porez koji sami obračunavaju (samooporezivanje), a dostupna su im dva modela.
Kada frilenseri moraju da plate porez?
Frilenser prijavu poreza podnosi preko portala frilenseri.purs.gov.rs, a prema Zakonu o porezu na dohodak građana definisano je da to čini kada su mu prihode isplatili:
- pravno lice iz inostranstva;
- preduzetnik iz inostranstva;
- fizičko lice iz inostranstva;
- domaće fizičko lice;
- drugo lice koje prilikom isplate prihoda ne obračunava i ne plaća po odbitku obaveze po osnovu poreza i doprinosa u Republici Srbiji.
Dva modela oporezivanja
Ukoliko se vratimo na pomenute modele samooporezivanja, prema normiranim troškovima koji važe od 1. februara ove godine, porez od 20 odsto (prvi model) će platiti ukoliko je u jednom kvartalu ostvario prihod veći od 110.647 dinara – poresku osnovicu čini bruto prihod ostvaren u kvartalu umanjen za normirane troškove.
Tada plaća i doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje (24 odsto), kao i doprinose za zdravstveno osiguranje (10,3 odsto), u slučaju da nije nosilac zdravstvenog osiguranja po nekom drugom osnovu. Ova stopa primenjuje se na trostruki iznos osnovice od 15 odsto prosečne mesečne zarade u Srbiji. Ukoliko je ona niža od oporezivog prihoda, kao osnovica za plaćanje doprinosa računa se oporezivi prihod.
Po drugom modelu, porez iznosi 10 odsto, a normirani troškovi u kvartalu su 66.733 dinara, uvećani za 34 odsto bruto prihoda ostvarenog u kvartalu. Oporeziv prihod je jednak bruto prihodu umanjenom za normirane troškove. To znači da ukoliko frilenser u kvartalu ostvari manje prihoda nego što je visina oporezivog prihoda, nema obavezu plaćanja poreza.
Za ovu opciju, PIO doprinos je obavezan. Osnovica je najmanje trostruki iznos najniže mesečne osnovice doprinosa. Ukoliko je osnovica niža od oporezivog prihoda, kao osnovica za plaćanje doprinosa računaće se oporezivi prihod. Kada je reč o zdravstvenom osiguranju, princim je isti kao u prvom modelu.
Važno je znati i da, ukoliko ste na ostvareni prihod u inostranstvu već platili porez u državi iz koje je prihod isplaćen, odnosno u kojoj je taj prihod ostvaren, ostvarujete pravo na poreski kredit, odnosno umanjenje visine poreske obaveze za visinu poreza plaćenog u inostranstvu, a najviše do iznosa poreza koji biste platili u Srbiji.
Zašto je frilenserima potreban knjigovođa?
Ako vam nije jasno šta su normirani troškovi, koliko često se prijavljuju prihodi i koji su rokovi, kako pravilo obračunati poreze i doprinose i slično – neophodna vam je podrška profesionalca.
Knjigovođa će pomoći da odredite koji je model oporezivanja pravi za vas, kao što je na primer preduzetnik paušalac ili čak i doo, naravno u skladu sa vašim potrebama. Pre svega uputiće vas na pravu pravnu formu poslovanja, pomoći će u vezi sa deviznim prilivima i generalno sa realizacijom poreskih obaveza.
Ukratko – vi se bavite poslom koji radite najbolje i težite što većoj zaradi, a knjigovođa vas oslobađa vremena koji biste proveli baveći se temom koja vam nije bliska, a njemu svakako jeste. Ujedno vas čuva od poreske kontrole i stara se da sve bude po propisima. Zato, za svaku nedoumicu – pitaj knjigovođu!
