Platni bilans Srbije 2026 pokazuje znatno manji deficit tekućeg računa i nastavak rasta izvoza usluga. Narodna banka Srbije objavila je 17. jula da je u periodu januar-maj deficit tekućeg računa iznosio 560,6 miliona evra, što je 68,9% manje nego u istom periodu 2025. godine. Za vlasnika firme ovo nije nova poreska ili računovodstvena obaveza, ali jeste koristan signal o kretanju izvozne tražnje, investicija i pojedinih delova privrede.
Platni bilans Srbije 2026: najvažniji podaci NBS
Tekući račun obuhvata razmenu robe i usluga, primarne dohotke, kao što su prihodi od rada i kapitala, i sekundarne dohotke, među kojima su i doznake. Manji deficit znači da je razlika između priliva i odliva po tim osnovama bila povoljnija nego godinu ranije. To samo po sebi ne znači da je svaki sektor ostvario rast, ali daje širu sliku spoljnoekonomske pozicije zemlje.
- Deficit tekućeg računa za januar-maj iznosio je 560,6 miliona evra i bio je 68,9% manji međugodišnje.
- Robni deficit smanjen je 21,7% i iznosio je oko 2,3 milijarde evra.
- Suficit usluga dostigao je 1,2 milijarde evra, uz međugodišnji rast od 30,4%.
- Izvoz usluga iznosio je 6,2 milijarde evra, odnosno 5,7% više nego godinu ranije.
- Priliv stranih direktnih ulaganja u Srbiju iznosio je 893 miliona evra.
U samom maju deficit tekućeg računa bio je 124,8 miliona evra. Prema NBS, bio je za 340,4 miliona evra manji nego u maju prethodne godine, čemu su doprineli manji robni deficit i deficit primarnog dohotka, kao i veći suficiti usluga i sekundarnog dohotka.
Izvoz usluga ostaje važan oslonac
Najupadljiviji poslovni signal dolazi iz razmene usluga. Srbija je u prvih pet meseci 2026. izvezla usluge u vrednosti od 6,2 milijarde evra, dok je uvoz usluga iznosio 5,0 milijardi evra. Tako je suficit usluga dostigao 1,2 milijarde evra, što je 280,9 miliona evra više nego u istom periodu prošle godine. Takav rezultat potvrđuje da platni bilans Srbije sve više zavisi od konkurentnosti uslužnih delatnosti.
Najveći doprinos rastu izvoza usluga dale su ostale poslovne usluge, transport i IKT. Za domaće firme koje rade sa stranim naručiocima to potvrđuje da međunarodna tražnja nije vezana samo za robu. Računovodstvene, konsultantske, tehničke, softverske, logističke i druge prekogranične usluge ostaju važan kanal prihoda.
Makroekonomski rast izvoza ne menja pravila koja važe za pojedinačnu fakturu. Firma i dalje mora da proveri mesto prometa, PDV tretman, ugovor, dokaz o izvršenoj usluzi i način evidentiranja deviznog priliva. Praktična kontrolna lista je u našem vodiču kako se izdaje faktura stranom klijentu.
Šta se dešava sa izvozom i uvozom robe
Robni deficit je i dalje značajan, ali je u prvih pet meseci smanjen za 21,7% međugodišnje, na približno 2,3 milijarde evra. U strukturi koju pokazuje platni bilans Srbije, robni tokovi zato ostaju ključna protivteža suficitu usluga. U maju je izvoz robe povećan 4,3%, a uvoz 2,6% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Majski robni deficit iznosio je 470,4 miliona evra i bio je 6,8% manji nego godinu ranije.
Najveći pozitivan doprinos rastu izvoza došao je iz prerađivačke industrije i rudarstva. Posebno se izdvojila proizvodnja motornih vozila i prikolica. Sa druge strane, negativan doprinos izvozu zabeležen je kod snabdevanja električnom energijom, gasom i parom. Na strani uvoza rast su najviše podržali motorna vozila i prikolice, osnovni metali i sredstva za reprodukciju.
Za pojedinačnu firmu ove stope nisu prognoza prodaje. Korisnije je posmatrati ih kao signal za budžetiranje: izvoznici mogu da provere koliko zavise od jednog tržišta, uvoznici koliko su izloženi ceni repromaterijala, a proizvodne firme da li rast porudžbina prati i rast zaliha, rokova naplate i potrebe za obrtnim kapitalom.
Investicije pokrivaju deficit, ali struktura je važna
Priliv stranih direktnih ulaganja u Srbiju u prvih pet meseci iznosio je 893 miliona evra. Kada se uračunaju i ulaganja domaćih rezidenata u inostranstvo, neto priliv po osnovu direktnih investicija iznosio je 596 miliona evra. NBS navodi da je time u potpunosti pokriven deficit tekućeg računa. Zbog toga platni bilans Srbije treba posmatrati zajedno sa strukturom i održivošću investicionih priliva.
Prema preliminarnim podacima za prvo tromesečje, najveći deo ulaganja bio je usmeren u prerađivačku industriju. Slede trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila, rudarstvo, finansijske delatnosti i osiguranje, kao i stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti. Taj raspored može biti koristan firmama koje prate gde nastaju novi lanci dobavljača, poslovne usluge i tražnja za radnom snagom.
Kako firma može da koristi ove podatke
Najbolje je da se zvanični statistički podaci prevedu u nekoliko praktičnih pitanja, umesto da se iz jednog saopštenja izvodi previše optimističan ili previše pesimističan zaključak.
- Uporedite sopstveni rast prihoda iz inostranstva sa kretanjem grane u kojoj poslujete.
- Proverite koncentraciju kupaca i tržišta. Rast ukupnog izvoza ne smanjuje rizik ako većina prihoda dolazi od jednog klijenta.
- Za uvoz repromaterijala napravite scenario promene nabavne cene, kursa i roka isporuke.
- Odvojeno pratite ugovorene poslove, izdate fakture, naplaćene prihode i otvorena devizna potraživanja.
- Pre većeg ulaganja proverite novčani tok, izvore finansiranja i period povrata, a ne samo opšti trend u privredi.
Važno je i ograničenje: saopštenje NBS opisuje zbirna kretanja do maja 2026. godine. Ono ne garantuje da će se isti tempo nastaviti niti zamenjuje sektorsku analizu, poresko mišljenje ili procenu likvidnosti konkretne firme. Njegova vrednost je u tome što vlasniku i finansijskom timu daje proverenu polaznu tačku za razgovor o prodaji, troškovima, izvozu i ulaganjima.
