Porez na dobit pravnih lica – kompletan vodič za DOO u Srbiji

Pravna osnova proverena je prema važećem tekstu Zakona, zaključno sa izmenama iz „Sl. glasnika RS“ 94/2024. Konkretne kalendarske rokove, obrasce i godišnje kamatne stope treba ponovo proveriti za poreski period na koji se prijava odnosi.

Firma može da ima novac na računu, a da nema veliku poresku dobit. Može da se desi i obrnuto: račun je skoro prazan, kupci još nisu platili fakture, a porez na dobit ipak dospeva. Razlog je jednostavan — porez se ne obračunava na stanje u banci, podignut novac ili ukupan promet, već na oporezivu dobit utvrđenu u poreskom bilansu.

Najčešća greška vlasnika DOO je da računaju 15% na dobit iz bilansa uspeha i očekuju da je time posao završen. Računovodstvena dobit je polazna tačka, ali se ona zatim koriguje za poreski nepriznate rashode, ograničeno priznate troškove, poresku amortizaciju, transakcije sa povezanim licima, kapitalne dobitke, ranije poreske gubitke i eventualne podsticaje.

Zato se porez na dobit ne planira u junu, neposredno pre podnošenja prijave. Tada se uglavnom samo sabiraju posledice odluka donetih tokom prethodne godine. Dobar obračun počinje urednom dokumentacijom, pravilnim knjiženjem i kontrolom poreskih rizika dok godina još traje.

Porez na dobit pravnih lica ukratko

Šta je porez na dobit pravnih lica?

Porez na dobit pravnih lica je porez koji pravno lice plaća na oporezivu dobit ostvarenu u poreskom periodu. Za najveći broj firmi poreski period je kalendarska godina, ali može biti kraći kod osnivanja, prestanka rada, likvidacije, stečaja ili statusne promene. Uz propisane saglasnosti, poslovna godina može da se razlikuje od kalendarske.

Ovaj porez nije isto što i PDV. PDV je porez na promet dobara i usluga, dok porez na dobit zavisi od odnosa prihoda i poreski priznatih rashoda, uz sva usklađivanja koja propisuje zakon.

Porez na dobit nije ni porez na dividendu. Prvo firma obračunava i plaća porez na svoju oporezivu dobit. Tek kada se dobit posle oporezivanja raspodeljuje vlasniku, može nastati posebna poreska obaveza kod primaoca dividende.

Ko je obveznik poreza na dobit?

Obveznici su pre svega privredna društva osnovana radi sticanja dobiti, među kojima su DOO, akcionarska, ortačka i komanditna društva. Obveznik može biti i zadruga koja ostvaruje tržišne prihode, kao i nedobitna organizacija koja prodaje proizvode ili pruža usluge uz naknadu. Za nedobitne organizacije važe posebni obrasci i uslovi za eventualno poresko oslobođenje.

Rezidentno pravno lice podleže oporezivanju dobiti ostvarene u Srbiji i van Srbije, uz mogućnost otklanjanja dvostrukog oporezivanja kada su ispunjeni propisani uslovi. Nerezidentno pravno lice može biti obveznik za dobit ostvarenu poslovanjem preko stalne poslovne jedinice u Srbiji.

Preduzetnik nije pravno, već fizičko lice registrovano za obavljanje delatnosti. Zato ne plaća porez na dobit pravnih lica po pravilima koja važe za DOO, već porez na prihode od samostalne delatnosti, paušalno ili prema drugom režimu koji primenjuje. Ako biraš pravnu formu, detaljnije razlike su obrađene u vodiču preduzetnik ili DOO.

Kolika je stopa poreza na dobit pravnih lica?

Prema važećem Zakonu o porezu na dobit pravnih lica, stopa poreza na dobit pravnih lica u Srbiji iznosi 15%. Stopa je proporcionalna, što znači da se isti procenat primenjuje bez obzira na visinu poreske osnovice.

To ipak ne znači da DOO plaća 15% ukupnog prihoda, niti da se 15% jednostavno primeni na iznos koji je ostao na poslovnom računu. Stopa se primenjuje na poresku osnovicu dobijenu posle svih korekcija u poreskom bilansu.

Ako je računovodstvena dobit firme 5.000.000 dinara, porez neće nužno biti 750.000 dinara. Može biti veći zbog poreski nepriznatih rashoda, a može biti manji zbog prenetih poreskih gubitaka, poreskih kredita ili podsticaja za koje su ispunjeni svi uslovi.

Kako se obračunava porez na dobit DOO?

Obračun počinje rezultatom iskazanim u bilansu uspeha. Taj rezultat se u poreskom bilansu PB 1 usklađuje prema poreskim pravilima.

Pojednostavljeno, postupak izgleda ovako:

računovodstvena dobit + poreska uvećanja – poreska umanjenja + neto kapitalni dobitak – dozvoljeni preneti redovni poreski gubici = oporeziva dobit

U ovoj skraćenoj formuli „neto kapitalni dobitak“ znači kapitalni dobitak umanjen samo za kapitalne gubitke koji se po zakonu mogu koristiti. Kapitalni gubitak ne umanjuje redovnu dobit iz poslovanja.

Na tako utvrđenu osnovicu primenjuje se stopa od 15%, a zatim se proveravaju poreski krediti i već plaćene mesečne akontacije.

Sedam koraka do konačnog poreza

1. Zatvaraju se poslovne knjige, popisuje imovina i obaveze i sastavljaju finansijski izveštaji.
2. Utvrđuje se računovodstvena dobit ili gubitak.
3. Proveravaju se rashodi i prihodi koji se za poreske svrhe priznaju drugačije nego u računovodstvu.
4. Posebno se utvrđuju kapitalni dobici i gubici.
5. Proveravaju se neiskorišćeni poreski gubici iz prethodnih godina.
6. Obračunavaju se dozvoljeni podsticaji i poreski krediti, uz propisanu dokumentaciju.
7. Na konačnu osnovicu obračunava se porez, koji se zatim umanjuje za plaćene akontacije.

Računovodstvena dobit nije isto što i oporeziva dobit

Ovo je najvažnija razlika u celom obračunu. Rashod može biti pravilno evidentiran u bilansu uspeha, a da u poreskom bilansu bude potpuno nepriznat, priznat samo do određenog limita ili priznat tek u nekom narednom periodu.

Zbog toga firma sa računovodstvenim gubitkom može ipak imati poresku osnovicu. Dovoljno je da ima veći iznos nedokumentovanih, privatnih ili drugih poreski nepriznatih troškova. Moguć je i obrnut slučaj: firma ima računovodstvenu dobit, ali zbog prenetih poreskih gubitaka ne duguje porez za taj period.

Ni naplata fakture sama po sebi ne određuje trenutak oporezivanja. Prihodi se po pravilu priznaju prema računovodstvenim pravilima, pa neplaćena faktura može već biti deo rezultata. Ako kupac ne plaća, potrebno je proveriti uslove za poresko priznavanje ispravke vrednosti ili otpisa potraživanja; nije dovoljno samo reći da novac nije stigao.

Koji rashodi se priznaju za porez na dobit?

Polazno pravilo je da se rashodi iz bilansa uspeha priznaju, osim kada zakon propisuje drugačije. U praksi nije dovoljno da postoji račun. Trošak mora da bude povezan sa poslovanjem, pravilno dokumentovan, evidentiran i poreski dozvoljen u konkretnom periodu.

Rashodi koji se ne priznaju

Među tipičnim poreski nepriznatim rashodima su:

• troškovi koji ne mogu da se dokumentuju;
• troškovi koji nisu nastali radi obavljanja poslovne delatnosti;
• novčane kazne koje izriče nadležni organ, ugovorne kazne i penali;
• kamate zbog kašnjenja u plaćanju poreza, doprinosa i drugih javnih dažbina;
• troškovi poreske prinudne naplate i poreskoprekršajnog postupka;
• pokloni i prilozi političkim organizacijama;
• pokloni čiji je primalac povezano lice;
• zatezne kamate između povezanih lica.

Plaćanje poslovnom karticom ne pretvara privatni trošak vlasnika u rashod firme. Takva isplata, osim korekcije poreza na dobit, može otvoriti i pitanje drugog poreskog tretmana kod lica koje je koristilo novac ili imovinu društva.

Rashodi koji se priznaju samo do propisanog limita

Limit se ne proverava gledanjem jednog računa, već na nivou celog poreskog perioda. Kod donacija nije dovoljan samo izvod o uplati: bitno je ko je primalac, za koju namenu je davanje izvršeno i da li su ispunjeni zakonski uslovi.

Rashodi koji se poreski priznaju u drugom trenutku

Pojedini troškovi jesu poslovni, ali njihov poreski trenutak nije isti kao računovodstveni. Na primer, određene otpremnine i naknade priznaju se kada su isplaćene, porezi i druge javne dažbine koje ne zavise od rezultata kada su plaćeni, a pojedina dugoročna rezervisanja tek kada budu iskorišćena, obaveza izmirena ili dođe do odliva resursa.

Računovodstveno obezvređenje imovine takođe ne mora odmah biti poreski priznato. Po pravilu se takav rashod priznaje kada se imovina otuđi, upotrebi ili bude oštećena usled više sile, uz proveru posebnih pravila.

Ispravka vrednosti i otpis potraživanja

Ispravka vrednosti pojedinačnog potraživanja može biti poreski priznata ako je od roka za naplatu do kraja poreskog perioda prošlo najmanje 60 dana i ispunjeni su ostali uslovi. Kod konačnog otpisa uglavnom se proverava da li je prihod ranije bio priznat, da li je potraživanje otpisano u knjigama i da li je preduzeta odgovarajuća radnja naplate, odnosno prijava u likvidaciji ili stečaju. Postoje i posebni izuzeci.

Ova oblast traži dobru dokumentaciju i kontrolu po svakom kupcu. Detaljan postupak je obrađen u tekstu kada je otpis potraživanja poreski priznat rashod.

Poreska amortizacija i nabavka osnovnih sredstava

Kupovina vozila, računara, opreme ili nepokretnosti ne znači automatski da se cela nabavna vrednost priznaje kao rashod u godini kupovine. Ako je sredstvo prema računovodstvenim pravilima evidentirano kao stalno sredstvo, trošak se priznaje kroz amortizaciju.

Poreska i računovodstvena amortizacija ne moraju biti jednake. Za poreske svrhe sredstva se razvrstavaju u grupe sa propisanim stopama, a način obračuna zavisi i od toga da li je sredstvo stečeno zaključno sa 31. decembrom 2018. ili počev od 1. januara 2019. godine. Zbog toga firma koja i dalje koristi stariju imovinu može paralelno imati različite poreske evidencije.

Za sredstva stečena od 2019. primenjuje se proporcionalni obračun po pojedinačnom sredstvu i propisanim grupama, uz pravilo da se, kada je računovodstvena amortizacija niža od poreske obračunate propisanom stopom, kao rashod priznaje niži računovodstveni iznos. Nematerijalna sredstva imaju poseban tretman.

Praktično pravilo je jednostavno: registar osnovnih sredstava i poreski obračun amortizacije moraju biti usklađeni sa računima, datumima aktiviranja, prodajama, rashodovanjima i transakcijama sa povezanim licima.

Povezana lica i transferne cene

Kada firma posluje sa vlasnikom, povezanim društvom, određenim članovima porodice ili drugim povezanim licem, ugovorena cena nije jedino što Poresku upravu zanima. Potrebno je proveriti kakva bi cena ili naknada bila između nepovezanih lica, po principu „van dohvata ruke“.

Mogućnost kontrole se, između ostalog, smatra postojećom kod neposrednog ili posrednog posedovanja najmanje 25% udela, akcija ili glasova. Povezanost može postojati i preko zajedničkog vlasnika, značajnog uticaja, određenih porodičnih odnosa ili poslovanja sa licem iz jurisdikcije sa preferencijalnim poreskim sistemom.

Transakcije sa povezanim licima posebno se prikazuju u poreskom bilansu, a uz njega se dostavlja dokumentacija o transfernim cenama. Skraćeni izveštaj moguć je, uz propisane uslove, za jednokratnu transakciju ili kada ukupna vrednost transakcija sa jednim povezanim licem ne prelazi prag za obavezno evidentiranje za PDV, koji trenutno iznosi 8.000.000 dinara. To nije oslobođenje od dokumentovanja, a skraćeni izveštaj nije dozvoljen za zajmove i kredite bez obzira na iznos. Detaljni uslovi nalaze se u zvaničnom Pravilniku o transfernim cenama.

Kod duga prema povezanom licu postoji i ograničenje priznavanja kamate zbog takozvane utanjene kapitalizacije. Za većinu društava limit je vezan za četvorostruku vrednost sopstvenog kapitala, a za banke i davaoce finansijskog lizinga za desetostruku vrednost. Pored tog testa, kamata mora proći i proveru tržišnosti. Propisane kamatne stope „van dohvata ruke“ menjaju se po godinama, pa se koristi stopa za poreski period u kojem je transakcija nastala, a ne za godinu u kojoj se prijava predaje.

Ako firma ima i jednu transakciju sa povezanim licem, ne treba čekati kraj poreskog roka. Ugovore, način formiranja cene i dokaze treba pripremati dok transakcije nastaju. Više o tome nalazi se u vodiču transferne cene i poslovanje sa povezanim licima.

Kapitalni dobici i kapitalni gubici

Kapitalni dobitak pravnog lica može nastati prodajom ili drugim prenosom uz naknadu:

• nepokretnosti koja se koristi kao osnovno sredstvo, uključujući nepokretnost u izgradnji;
• prava intelektualne svojine;
• udela, akcija i određenih hartija od vrednosti koje predstavljaju dugoročne finansijske plasmane;
• investicionih jedinica;
• digitalne imovine, osim u zakonom propisanim slučajevima.

Kapitalni dobitak je, pojednostavljeno, pozitivna razlika između prodajne i poreski utvrđene nabavne cene. Kod prodaje povezanom licu može se primeniti tržišna cena ako je ugovorena cena niža.

Kapitalni gubici se prvo prebijaju sa kapitalnim dobicima. Neiskorišćeni kapitalni gubitak može se prenositi na buduće kapitalne dobitke najduže pet godina. Važno je da se kapitalni gubitak vodi odvojeno od redovnog poreskog gubitka iz poslovanja.

Prenos poreskog gubitka

Ako je u poreskom bilansu utvrđen gubitak, on se može koristiti za umanjenje oporezive dobiti u narednim obračunskim periodima, ali najduže pet godina. Gubitak se ne vraća unazad i sam po sebi ne stvara pravo na povraćaj poreza plaćenog u ranijim godinama.

Poreske gubitke treba voditi po godini nastanka i redosledu isteka. Nije dovoljno osloniti se na saldo iz glavne knjige, jer računovodstveni i poreski gubitak nisu nužno isti.

Pravo na prenos po pravilu ne prestaje zbog promene pravne forme ili statusne promene, ali kod podele i izdvajanja postoje posebna pravila o srazmernoj raspodeli. Zato stanje prenetih gubitaka mora biti deo dokumentacije svake ozbiljne reorganizacije ili poreske analize.

Poreski podsticaji i olakšice

Zakon predviđa više podsticaja, ali nijedan se ne primenjuje samo zato što firma smatra da obavlja „inovativan“ ili razvojni posao. Potrebno je ispuniti precizne uslove i voditi posebne evidencije.

Najvažniji primeri su:

• priznavanje neposredno povezanih troškova istraživanja i razvoja koje obveznik obavlja u Srbiji u dvostrukom iznosu;
• mogućnost izuzimanja do 80% kvalifikovanog prihoda od određenih deponovanih autorskih dela, srodnih prava i pronalazaka, uz propisanu formulu i dokumentaciju;
• poresko oslobođenje za velika ulaganja, kada su ispunjeni uslovi ulaganja više od jedne milijarde dinara i dodatnog zapošljavanja najmanje 100 lica na neodređeno vreme, srazmerno ulaganju i u propisanom periodu;
• srazmerno oslobođenje za preduzeća za radno osposobljavanje, profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom;
• poreski krediti za porez plaćen u drugoj državi, u granicama i pod uslovima propisanim zakonom i međunarodnim ugovorom.

Podsticaj treba analizirati pre nego što se projekat, ugovor ili ulaganje realizuje. Naknadno pravljenje evidencije često ne može da nadomesti dokument koji je morao da postoji u trenutku nastanka troška ili prihoda.

Poreska prijava PDP i poreski bilans PB 1

DOO podnosi poresku prijavu za akontaciono-konačno utvrđivanje poreza na dobit na obrascu PDP, uz poreski bilans na obrascu PB 1 i druge priloge koji su potrebni za konkretan obračun. Aktuelni obrasci dostupni su na stranici Poreske uprave za porez na dobit.

Prijava se podnosi elektronski preko portala ePorezi. Ako firma nema odgovarajući pristup ili želi da ovlasti drugo lice, to treba rešiti pre isteka roka. Praktične informacije o pristupu i prijavama nalaze se u vodiču ePorezi – prijava, obrasci i aktivne poreske prijave.

Poreski bilans nije neobavezan prilog. Ako uz prijavu nije podnet odgovarajući poreski bilans, smatra se da poreska prijava nije podneta.

Rok od 180 dana — nije uvek 30. jun

PDP i PB 1 podnose se u roku od 180 dana od dana isteka poreskog perioda. Kod firme čija je poslovna godina kalendarska, konkretan datum mora se izračunati za svaku godinu.

Za poreski period od 1. januara do 31. decembra 2025. godine, 180. dan bio je 29. jun 2026. godine. Taj datum je potvrđen i u zvaničnom poreskom kalendaru Poreske uprave za jun 2026. Zato nije bezbedno trajno upisati „30. jun“ kao univerzalni rok.

Rok za finansijski izveštaj APR-u i rok za poresku prijavu nisu isti. Na primer, redovan godišnji finansijski i statistički izveštaj za 2025. dostavljao se APR-u do 31. marta 2026, dok su PDP i PB 1 dospevali 29. juna 2026. APR objavljuje rokove za finansijske izveštaje, a poreske rokove treba pratiti odvojeno.

Plaćanje konačne razlike poreza

Ako je konačno obračunati porez veći od zbira plaćenih akontacija, razlika se plaća najkasnije do podnošenja poreske prijave. Ako su akontacije veće od konačne obaveze, preplata se uračunava kao akontacija za naredni period ili se može tražiti povraćaj.

Novoosnovano pravno lice koje tokom godine započne delatnost podnosi akontacionu poresku prijavu u roku od 15 dana od upisa u nadležni registar. U njoj procenjuje prihode, rashode i dobit do kraja prvog poreskog perioda i utvrđuje mesečnu akontaciju. Ovu obavezu treba uključiti u prve korake posle osnivanja DOO u Srbiji.

Posebni rokovi kod likvidacije, stečaja i statusnih promena

Opšti rok od 180 dana ne primenjuje se na svaku vanrednu situaciju. Kod otvaranja, okončanja ili obustave likvidacije i kod relevantnih stečajnih događaja, likvidacioni ili stečajni upravnik po pravilu podnosi prijavu i poreski bilans u roku od 60 dana od registracije događaja. Kada pravno lice prestaje usled statusne promene, prijavu podnosi pravni sledbenik u roku od 60 dana od upisa statusne promene u registar.

Ako likvidacija ili stečaj traje i posle 31. decembra, za međuperiod se podnosi prijava u redovnom roku od 180 dana. Pošto se datum obračuna i početak roka vezuju za konkretan registrovani događaj, ove prijave treba planirati zajedno sa pravnikom, APR-om i knjigovođom, a ne računati rok samo od datuma odluke društva.

Mesečne akontacije poreza na dobit

Porez na dobit se konačno utvrđuje za poreski period, ali ga DOO tokom godine po pravilu plaća mesečno. Akontacija dospeva do 15. u mesecu za prethodni mesec.

Visina se zasniva na oporezivoj dobiti iz prethodne poreske prijave, bez kapitalnih dobitaka i gubitaka. Do početka plaćanja po novoj prijavi firma nastavlja sa akontacijom koja odgovara poslednjem mesecu prethodnog perioda. Kada se podnese nova godišnja prijava, akontacije za tekuću godinu se usklađuju naviše ili naniže.

Ako tokom godine dođe do značajne promene poslovanja koja bitno utiče na očekivanu dobit, moguće je podneti prijavu i poreski bilans radi izmene mesečne akontacije. Akontacija se ne smanjuje samovoljno; promena mora biti obračunata i prijavljena na propisan način.

Kašnjenje sa akontacijom povlači kamatu. Zbog toga je korisno mesečno proveravati obavezu i pratiti rokove u poreskom kalendaru za firme.

Primer obračuna poreza na dobit

Pretpostavimo da DOO ima sledeće podatke za godinu:

Porez na dobit iznosi:

4.900.000 × 15% = 735.000 dinara

Ako je firma tokom godine kroz akontacije uplatila 600.000 dinara, do podnošenja prijave plaća razliku od:

735.000 – 600.000 = 135.000 dinara

Primer je namerno pojednostavljen. U stvarnom obračunu treba proveriti sve pozicije PB 1, kapitalne dobitke, transferne cene, poresku amortizaciju, podsticaje, poreske kredite i dokumentaciju koja utiče na priznavanje svake korekcije.

Porez na dobit DOO i isplata dividende nisu ista obaveza

DOO duguje porez na oporezivu dobit bez obzira na to da li će vlasnik tu dobit podići. Dobit koja ostane posle poreza može ostati neraspoređena i koristiti se za poslovanje, ulaganje ili buduću raspodelu.

Kada se dobit raspodeljuje fizičkom licu, dividenda je prihod od kapitala i trenutno se oporezuje po stopi od 15%, prema Zakonu o porezu na dohodak građana. Ako bi poreska i računovodstvena dobit bile iste, a cela dobit bila raspodeljena fizičkom licu, na 100 dinara dobiti firma bi platila 15 dinara poreza, a na preostalih 85 dinara još 12,75 dinara poreza na dividendu. Vlasniku bi ostalo 72,25 dinara.

Raspodela zahteva odgovarajuću odluku i proveru uslova iz propisa o privrednim društvima. Ceo redosled je objašnjen u tekstu isplata dobiti iz DOO.

Poslovanje sa inostranstvom i porez po odbitku

Rezidentno pravno lice uključuje u obračun i dobit ostvarenu van Srbije, uz mogućnost poreskog kredita za porez plaćen u drugoj državi kada su ispunjeni uslovi. Dokument o stranom porezu, vrsta prihoda i odredbe međunarodnog ugovora presudni su za tačan tretman.

Posebno treba razlikovati godišnji porez na dobit firme od poreza po odbitku pri isplati prihoda nerezidentnom pravnom licu. Domaće pravno lice može imati obavezu da obračuna porez po odbitku na dividende, kamate, autorske naknade, zakup i određene usluge. Domaća zakonska stopa je po pravilu 20%, odnosno 25% za određene isplate licima iz jurisdikcija sa preferencijalnim poreskim sistemom, ali međunarodni ugovor može predvideti povoljniji tretman. To ne znači da se porez od 20% automatski obračunava na svaku fakturu iz inostranstva: proveravaju se vrsta prihoda, primalac, dokumentacija i odgovarajući međunarodni ugovor.

Za primenu ugovora obično su potrebni potvrda o rezidentnosti i dokaz da je primalac stvarni vlasnik prihoda. Aktuelni tekstovi ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja dostupni su na sajtu Ministarstva finansija. Provera se radi pre isplate, a ne nakon što novac već ode u inostranstvo.

Kako legalno smanjiti porez na dobit

Legalna poreska optimizacija ne znači pravljenje lažnih troškova ili kupovinu stvari koje firmi ne trebaju. Cilj je da se iskoriste rashodi, gubici, krediti i podsticaji koje zakon zaista dozvoljava, uz urednu dokumentaciju.

U praksi najviše pomaže da firma:

• mesečno prati očekivani računovodstveni i poreski rezultat;
• svaki poslovni trošak dokumentuje i pravilno odobri;
• razdvoji privatnu potrošnju vlasnika od troškova društva;
• unapred proveri ugovore i cene sa povezanim licima;
• vodi poresku amortizaciju po svakom sredstvu;
• prati dospelost potraživanja i na vreme pokreće naplatu;
• vodi evidenciju poreskih gubitaka i poreskih kredita po godinama;
• pre početka projekta proveri uslove za R&D, IP i druge podsticaje;
• proceni konačan porez pre kraja godine, dok još postoji vreme za poslovne odluke.

Kupovina opreme samo da bi se „napravio trošak“ često ne daje očekivani rezultat, jer se nabavka priznaje kroz amortizaciju. Firma pritom troši 100 dinara da bi, u najboljem i pojednostavljenom slučaju, umanjila porez za 15 dinara. Poslovna potreba mora biti prvi razlog kupovine.

Dokumentacija koju treba pripremiti za poreski bilans

Za pouzdan obračun nije dovoljan samo zaključni list. U zavisnosti od poslovanja, knjigovođi su potrebni:

• konačan bruto bilans i kartice glavne knjige;
• popis imovine, obaveza, zaliha i gotovine;
• registar osnovnih sredstava i obračun poreske amortizacije;
• pregled dospelih, ispravljenih i otpisanih potraživanja sa dokazima o naplati;
• analitika reprezentacije, donacija, članarina i drugih limitiranih rashoda;
• pregled kazni, penala, kamata na javne dažbine i nedokumentovanih troškova;
• spisak povezanih lica i svih kontrolisanih transakcija;
• ugovori o zajmovima, obračuni kamata i podaci o sopstvenom kapitalu;
• dokumentacija o kapitalnim dobicima i nabavnoj vrednosti prodate imovine;
• evidencija poreskih gubitaka, kredita i podsticaja iz ranijih godina;
• dokazi za porez plaćen u inostranstvu;
• posebne evidencije za istraživanje i razvoj ili kvalifikovani prihod, ako se koristi podsticaj;
• pregled svih plaćenih mesečnih akontacija.

Što se ova dokumentacija ranije pripremi, manje je naknadnih korekcija i rizika da firma propusti pravo koje je mogla da iskoristi.

Najčešće greške kod poreza na dobit pravnih lica

Mešanje dobiti i novca na računu. Kredit, pozajmica ili naplata starog potraživanja mogu povećati novac bez povećanja tekuće dobiti. Istovremeno, prihod može biti priznat pre nego što je naplaćen.

Pretpostavka da je svaki račun poreski rashod. Račun dokazuje da je nabavka postojala, ali ne nužno da je poslovno opravdana i poreski priznata.

Čekanje kraja godine za proveru povezanih lica. Dokumentacija o transfernim cenama ne rešava loše ugovorenu i nedokazivu transakciju retroaktivno.

Zaboravljanje poreske amortizacije. Knjigovodstveni obračun ne može automatski da zameni poreski.

Automatsko korišćenje 30. juna kao roka. Zakonsko pravilo je 180 dana, pa se datum računa za konkretan poreski period.

Mešanje APR i poreskog roka. Predat finansijski izveštaj ne znači da su PDP, PB 1 i razlika poreza završeni.

Raspodela dobiti bez kompletnog postupka. Porez firme, odluka o raspodeli i porez na dividendu predstavljaju odvojene korake.

Ko je odgovoran: direktor ili knjigovođa?

Knjigovođa priprema obračun, ukazuje na poreske korekcije, traži dokumentaciju i može podneti prijavu na osnovu ovlašćenja. Međutim, pravno lice je poreski obveznik, a zakonski zastupnik odgovara za to da podaci o poslovanju budu potpuni, dokumentacija dostupna i obaveza plaćena.

Direktor zato mora da prijavi transakcije sa povezanim licima, ugovore koji nisu prošli kroz redovan tok dokumentacije, korišćenje imovine firme u privatne svrhe, sporove sa kupcima, promene vlasništva i druge činjenice koje knjigovođa ne može zaključiti samo iz izvoda banke.

Najbolji rezultat se dobija kada se procena poreza radi pre kraja godine, a zatim ponovo nakon zatvaranja knjiga. Ako ti je potrebna takva kontrola, knjigovodstvene usluge za DOO treba da obuhvate poslovne knjige, poreske prijave, finansijske izveštaje i redovno praćenje obaveza — ne samo knjiženje računa.

Porez na dobit se kontroliše tokom cele godine

Stopa od 15% je najjednostavniji deo obračuna. Pravi posao je tačno utvrditi osnovicu: odvojiti poslovne od privatnih troškova, primeniti limite, voditi poresku amortizaciju, proveriti povezana lica, dokumentovati nenaplativa potraživanja i sačuvati prava na gubitke i podsticaje.

Vlasnik DOO ne mora sam da popunjava PB 1, ali treba da zna zbog kojih odluka će poreska osnovica porasti i koliko novca mora da ostavi za konačnu obavezu. Kada se procena radi na vreme, porez na dobit prestaje da bude iznenađenje koje se otkriva nekoliko dana pre roka.

Česta pitanja o porezu na dobit

Da li je porez na dobit DOO uvek 15% računovodstvene dobiti?

Ne. Stopa jeste 15%, ali se primenjuje na oporezivu dobit posle korekcija u poreskom bilansu, a ne automatski na računovodstvenu dobit.

Da li DOO plaća porez ako dobit ne isplati vlasniku?

Da. Porez na dobit firme nastaje nezavisno od odluke o isplati dividende. Dobit posle poreza može ostati neraspoređena.

Da li firma može da plati porez iako je godinu završila sa računovodstvenim gubitkom?

Može. Ako poreski nepriznati rashodi i druge korekcije premaše računovodstveni gubitak, poreski bilans može pokazati oporezivu dobit.

Da li nenaplaćena faktura ulazi u dobit?

Može da uđe, jer se rezultat ne utvrđuje samo prema naplati. Za ispravku vrednosti ili otpis nenaplativog potraživanja moraju biti ispunjeni poreski uslovi.

Koliki je rok za podnošenje PDP i PB 1?

Rok je 180 dana od isteka poreskog perioda. Konkretan datum treba izračunati za svaku godinu; za period koji se završio 31. decembra 2025. rok je bio 29. jun 2026.

Kada se plaća razlika konačnog poreza?

Najkasnije do podnošenja poreske prijave. Ako su akontacije veće od konačne obaveze, preplata se prenosi ili se traži povraćaj.

Može li firma da smanji mesečne akontacije ako joj padne promet?

Može, ako su nastale značajne promene koje bitno utiču na očekivanu obavezu, ali se podnosi odgovarajuća poreska prijava i poreski bilans. Akontacija se ne menja samostalnom odlukom firme.

Koliko dugo može da se koristi poreski gubitak?

Najduže pet godina od godine u kojoj je utvrđen, uz pravilno vođenje i iskazivanje. Kapitalni gubici vode se odvojeno.

Da li preduzetnik plaća porez na dobit pravnih lica?

Ne. Preduzetnik je fizičko lice i plaća porez prema pravilima za prihode od samostalne delatnosti. Ovaj vodič se primarno odnosi na DOO i druga pravna lica.

Da li je kupovina opreme odmah ceo poreski rashod?

Ne nužno. Ako se oprema evidentira kao stalno sredstvo, njena vrednost se poreski priznaje kroz amortizaciju, prema propisanim pravilima.