Podatak Agencije za privredne registre (APR) s početka prošle godine pokazao je da se u Srbiji za pola godine u proseku ugasi oko 11.000 preduzetničkih radnji, dok su u udruženju “Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije” naveli da se godišnje ugasi više od njih 20.000. Likvidacija firme često je prouzrokovana visokim porezima, dažbinama, ali i nelojalnom konkurencijom.
Sa radom najčešće prestaju ugostiteljski objekti, frizerski i kozmetički saloni, kao i firme u oblasti pružanja konsultantskih usluga i računarskog programiranja.
Osim zbog likvidacije, firma može da se ugasi, a samim tim i obriše iz Registra privrednih subjekata u APR, nakon zaključenja stečajnog postupka, usled odluke ili prestanka postojanja osnivača predstavništva/ogranka stranog privrednog društva i usled statusne promene.
Likvidacija firme u Srbiji – dobrovoljna i prinudna
Postupak likvidacije firme uređen je Zakonom o privrednim društvima, a sprovodi se pred Agencijom za privredne registre. Postoje dve vrste likvidacije – dobrovoljna i prinudna.
Dobrovoljna likvidacija
Dobrovoljna likvidacija se pokreće onda kada su članovi društva tu odluku doneli samostalno. Prvi korak je da se na sajtu APR-a objavi oglas o pokretanju likvidacije, koji traje 90 dana. Na ovaj način se obaveštavaju poverioci, koji bi društvu trebalo da upute svoja potraživanja.
Drugi korak je imenovanje likvidacionog upravnika, koji će voditi sve poslove umesto dotadašnjih zastupnika, osim ukoliko se ne dogovori da svi zastupnici budu i likvidacioni upravnici.
Neophodna je i saradnja sa knjigovođom, koji će sačiniti početni likvidacioni izveštaj i prikazati kakvo je stanje u vezi sa namirenjem potraživanja. Ako imovina društva nije dovoljna za pokriće svih potraživanja, pokreće se stečajni postupak.
Početni likvidacioni izveštaj, koji svi članovi društva moraju da usvoje, obavezno sadrži:
- listu prijavljenih potraživanja;
- listu priznatih potraživanja;
- listu osporenih potraživanja sa obrazloženjem osporavanja;
- podatak da li je imovina društva dovoljna za namirenje svih obaveza društva, uključujući i osporena potraživanja;
- neophodne radnje za sprovođenje likvidacije;
- vreme predviđeno za završetak likvidacije;
- druge činjenice od značaja za sprovođenje likvidacije.
Ako likvidacija traje duže od godinu dana, odnosno ako u toku postupka nastupi kraj poslovne godine, likvidacioni upravnik podnosi ortacima, komplementarima, odnosno skupštini na usvajanje godišnje likvidacione izveštaje, najkasnije u roku od šest meseci po isteku svake poslovne godine.
Sa druge strane, ukoliko nakon namirenja potraživanja poverilaca preostane višak imovine (likvidacioni ostatak), raspoređuje se članovima društva.
Nakon isplate poverilaca likvidacioni upravnik sastavlja: završni likvidacioni bilans, izveštaj o sprovedenoj likvidaciji, pisanu izjavu da je uputio obaveštenje svim poznatim poveriocima kao i da su sve obaveze društva izmirene i predlog odluke o okončanju likvidacije.
Likvidacija se završava donošenjem odluke o okončanju likvidacije, nakon čega se društvo briše iz Registra privrednih subjekata.
Prinudna likvidacija
Prinudnu likvidaciju pokreće APR na osnovu razloga koji su definisani Zakonom o privrednim društvima. Kao što smo pisali u tekstu čija je tema bila ograničena odgovornost, suština je da privredno društvo ne ispunjava određene zakonske obaveze ili da nije u mogućnosti da dalje posluje.
Pre pokretanja postupka, registrator koji vodi Registar privrednih subjekata na internet stranici objavlјuje obaveštenje, u trajanju od 30 dana, o privrednom društvu kod koga su se stekli razlozi za prinudnu likvidaciju koje nije moguće otkloniti. Tamo gde je uzroke moguće otkloniti, izdaje se obaveštenje sa rokom od 90 dana da se to i učini.
Nakon tog perioda, ukoliko nije došlo do promene, izdaje se akt o pokretanju prinudne likvidacije i istovremeno objavljuje oglas u trajanju od 60 dana. Nakon ovoga društvo se briše iz registra.
Kod prinudne likvidacije kontrolni član društva s ograničenom odgovornošću i kontrolni akcionar akcionarskog društva odgovaraju (i svojom imovinom) za obaveze društva i nakon njegovog brisanja iz registra, u periodu od tri godine. Ostali članovi društva sa ograničenom odgovornošću odgovaraju samo do visine primljenog likvidacionog ostatka.
Još jedna od posledica za lica koje su bili kontrolni članovi društva koje je prinudno obrisano iz registra, a koje je ostavilo neizmirene poreske obaveze, jeste nemogućnost da otvore novu firmu u Srbiji.
Zbog ovoga se često umesto prinudne likvidacije savetuje stečaj, kao bezbediji put, koji omogućava zatvaranje firme bez lične odgovornosti, kontrolisanu naplatu poverilaca, mogućnost reorganizacije, plana oporavka i nastavka poslovanja.
Koliko košta likvidacija firme?
Zatvaranje firme može da košta od nekoliko hiljada evra, do preko 150.000 evra, kažu poznavaoci. Troškovi uljučuju: porez na dobit (ukoliko je ostvarena) od početka tekuće godine do dana otvaranja postupka likvidacije, naknadu i poreske obaveze za likvidacionog upravnika, zakup poslovnog prostora, plaćanje komunalija, troškove usluga advokata i knjigovođe.
U okviru registracione prijave pokretanja postupka likvidacije APR-u je potrebno platiti naknadu za registraciju promene podataka, koja iznosi 4.000 dinara.
Kada je reč o registracionoj prijavi početnog likvidacionog izveštaja, odnosno godišnjeg likvidacionog izveštaja, potrebno je uplatiti naknadu za registraciju i objavu dokumenata – 4.000 dinara.
Naknada za brisanje privrednog subjekta iznosi 4.000 dinara.
Obustava likvidacije
Odlukom ortaka, komplementara, odnosno skupštine društva, može se obustaviti likvidacija i nastaviti sa poslovanjem. Ovo je moguće samo u slučaju da je društvo namirilo u potpunosti sve poverioce, da nije otkazalo ugovor o radu bilo kom zaposlenom po osnovu likvidacije niti je otpočelo sa isplatom članovima društva.
Sastavni deo odluke o obustavi likvidacije je i imenovanje zakonskog zastupnika društva.
Odluka o obustavi se ne može doneti pre isteka roka za prijavu potraživanja i njihovo osporavanje, što iznosi ukupno najmanje 120 dana od dana pokretanja postupka.
