Zapošljavanje osobe sa invaliditetom ne počinje prijavom na CROSO.
Pre prijave moraš da proveriš da li osoba ima formalno utvrđen status, da li se zapošljava pod opštim ili posebnim uslovima i da li želiš da koristiš poresku olakšicu ili neku od mera Nacionalne službe za zapošljavanje.
Najčešća greška poslodavca je da prvo zaposli osobu, a tek onda pita:
„Da li sada mogu da dobijem neku subvenciju?“
Možda može, a možda je već propustio rok ili nije ispunio neki od uslova.
Zato se ova pitanja proveravaju pre potpisivanja ugovora i prijave zaposlenog, a ne kada je radni odnos već počeo.
Ne mešaj zapošljavanje, zakonsku obavezu i olakšice
Kod zapošljavanja osobe sa invaliditetom postoje tri potpuno različita pitanja.
Prvo je samo zasnivanje radnog odnosa. Osoba sa invaliditetom može da se zaposli kod poslodavca koji ima dva, dvadeset ili dve stotine zaposlenih.
Drugo je zakonska obaveza zapošljavanja osoba sa invaliditetom. Ova obaveza se odnosi na poslodavce koji imaju najmanje 20 zaposlenih.
Treće su poreske olakšice i programi podrške Nacionalne službe za zapošljavanje. Za njih postoje posebni uslovi i ne ostvaruju se automatski samo zato što je zaposlena osoba sa invaliditetom.
To znači da poslodavac sa manje od 20 zaposlenih nema zakonsku kvotu, ali može dobrovoljno da zaposli osobu sa invaliditetom i, ako ispuni propisane uslove, koristi odgovarajuću olakšicu ili subvenciju.
Prvo proveri formalni status osobe sa invaliditetom
Nije dovoljno da kandidat kaže da ima određeni zdravstveni problem.
Takođe, nije svaki medicinski nalaz dovoljan da bi poslodavac mogao da koristi poresku olakšicu, subvenciju ili da zaposlenog uračuna u ispunjenje zakonske obaveze.
Potrebno je da postoji odgovarajući dokument kojim se dokazuje status osobe sa invaliditetom.
Kada postoji rešenje o proceni radne sposobnosti, nije dovoljno pogledati samo naslov dokumenta. Potrebno je proveriti šta je tačno utvrđeno:
- da li osoba može da radi pod opštim uslovima;
- da li je potrebno prilagođavanje radnog mesta;
- da li je potrebna stručna podrška;
- koje su teškoće i prepreke u radu utvrđene rešenjem.
Za korišćenje poreske olakšice poslodavac mora imati pravno-medicinski validnu dokumentaciju kojom se dokazuje invalidnost zaposlenog. Ovo je jedan od osnovnih uslova navedenih i u zvaničnom poreskom informatoru Poreske uprave za poslodavce koji zapošljavaju osobe sa invaliditetom.
Zapošljavanje pod opštim ili posebnim uslovima
Osoba sa invaliditetom može da se zaposli pod opštim ili pod posebnim uslovima.
Zapošljavanje pod opštim uslovima znači da za obavljanje posla nije potrebno prilagođavanje poslova, radnog mesta ili oba istovremeno.
Zapošljavanje pod posebnim uslovima znači da je potrebno određeno prilagođavanje, kao što su:
- prilagođavanje radnih zadataka;
- drugačija organizacija posla;
- prilagođavanje radnog prostora;
- posebna oprema ili sredstva za rad;
- stručna podrška prilikom uvođenja u posao ili tokom rada.
Dakle, nije tačno da svako radno mesto automatski mora da se prilagodi samo zato što se zapošljava osoba sa invaliditetom.
Gleda se konkretna osoba, konkretno radno mesto i sadržaj odgovarajućeg rešenja.
Na primer, osoba može bez ikakvog prilagođavanja da obavlja administrativne, računovodstvene, programerske ili druge poslove.
U drugom slučaju može biti potreban pristupačniji radni prostor, drugačija oprema, prilagođen raspored zadataka ili pomoć prilikom uvođenja u posao.
Radno mesto mora biti jasno definisano
Pre nego što dođeš do ugovora i prijave, moraš da znaš šta će zaposleni stvarno raditi.
Poslodavac treba da definiše:
- naziv i opis radnog mesta;
- glavne radne zadatke;
- mesto rada;
- radno vreme;
- opremu koju zaposleni koristi;
- način komunikacije sa nadređenim;
- očekivane rezultate rada;
- eventualna prilagođavanja.
Nemoj u ugovor staviti „administrativni poslovi“, a onda očekivati da zaposleni radi deset potpuno različitih stvari koje nikada nisu pomenute.
Dobra namera nije zamena za urednu dokumentaciju.
Da li ugovor mora da bude na neodređeno vreme?
Ne mora svako zapošljavanje osobe sa invaliditetom automatski da bude na neodređeno vreme.
Ugovor o radu može biti zaključen na određeno ili neodređeno vreme, pod uslovima propisanim Zakonom o radu.
Međutim, vrsta ugovora direktno utiče na mogućnost korišćenja pojedinih olakšica.
Za trogodišnju poresku olakšicu potrebno je da osoba sa invaliditetom bude zaposlena na neodređeno vreme.
I subvencija zarade Nacionalne službe za osobu sa invaliditetom bez radnog iskustva zahteva zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme.
Zato je pogrešno zaključiti ugovor na određeno vreme, a zatim očekivati olakšicu koja je propisana samo za radni odnos na neodređeno vreme.
Detaljnije o obaveznim elementima ugovora pročitaj u tekstu šta mora da sadrži ugovor o radu.
Ugovor treba da prati ono što je stvarno dogovoreno. U njemu moraju pravilno da budu uređeni:
- naziv i opis poslova;
- mesto rada;
- radno vreme;
- datum početka rada;
- iznos zarade;
- trajanje radnog odnosa;
- eventualni probni rad;
- druga prava i obaveze zaposlenog i poslodavca.
Status osobe sa invaliditetom ne sme da bude razlog da ugovor bude nejasan ili nepotpun.
Da li može da se ugovori probni rad?
Može.
Osoba sa invaliditetom može biti zaposlena uz ugovoreni probni rad pod istim zakonskim uslovima kao i drugi zaposleni.
Probni rad nije poseban ugovor niti period tokom kojeg zaposleni može da radi bez prijave. To je samo jedna odredba ugovora o radu.
Zaposleni je za vreme probnog rada u radnom odnosu, prima zaradu i ostvaruje prava iz radnog odnosa.
Više detalja o trajanju, prijavi i prestanku radnog odnosa pronaći ćeš u tekstu probni rad u Srbiji 2026.
Prijava mora biti izvršena pre početka rada
Kao i kod svakog drugog zaposlenog, prijava na obavezno socijalno osiguranje mora biti izvršena najkasnije pre nego što zaposleni stvarno stupi na rad.
Nemoj knjigovođi u ponedeljak poslati podatke uz objašnjenje:
„Počeo je da radi prošlog petka.“
Prvo se pripreme ugovor, dokumentacija i prijava, pa tek onda zaposleni dolazi na prvi radni dan.
Jedinstvena prijava na obavezno socijalno osiguranje podnosi se elektronski preko portala CROSO. CROSO izričito navodi da je rok za prijavu zaposlenog najkasnije pre njegovog stupanja na rad.
Poreska olakšica za zapošljavanje osobe sa invaliditetom
Poslodavac koji na neodređeno vreme zaposli osobu sa invaliditetom može, ako su ispunjeni propisani uslovi, da ostvari oslobođenje od plaćanja:
- obračunatog i obustavljenog poreza iz zarade te osobe;
- doprinosa za obavezno socijalno osiguranje koji se plaćaju na teret poslodavca.
Olakšica se koristi tri godine od dana zasnivanja radnog odnosa.
Međutim, doprinosi koji se obračunavaju na teret zaposlenog i dalje se obračunavaju i plaćaju. Poslodavac takođe nastavlja da podnosi poresku prijavu PPP-PD.
Dakle, nije tačno da je zarada potpuno oslobođena svih poreza i doprinosa.
Ovu olakšicu ne treba mešati sa drugim olakšicama za novozaposlene radnike. Uslovi, period korišćenja i način obračuna razlikuju se u zavisnosti od konkretnog pravnog osnova.
Pregled drugih mogućnosti pronaći ćeš u tekstu koje poreske olakšice sleduju poslodavcima u 2026. godini.
Koji uslovi moraju biti ispunjeni za poresku olakšicu?
Za korišćenje poreske olakšice potrebno je da budu kumulativno ispunjeni sledeći uslovi:
- ugovor o radu zaključen je na neodređeno vreme;
- zaposleni je prijavljen na obavezno socijalno osiguranje;
- poslodavac poseduje pravno-medicinski validnu dokumentaciju kojom se dokazuje invalidnost;
- zaposleni ispunjava uslov da se smatra novozaposlenim licem za potrebe ove olakšice.
Novozaposlenim licem se za ovu olakšicu ne smatra osoba koja je prethodno bila zaposlena kod osnivača ili kod povezanog lica sa poslodavcem kod kojeg sada zasniva radni odnos, bez obzira na to da li je između dva radna odnosa postojao prekid.
Olakšicu ne mogu koristiti državni organi i organizacije, javna preduzeća, javne službe i drugi direktni ili indirektni budžetski korisnici.
Takođe, ako se za istu osobu koristi ili se koristila druga olakšica kod plaćanja poreza na zaradu i doprinosa, ne može se automatski koristiti i ova poreska olakšica.
Obrazac OPNR-I i rok od osam dana
Za korišćenje poreske olakšice poslodavac Poreskoj upravi dostavlja obrazac OPNR-I.
Obrazac se podnosi u roku od osam dana:
- od dana zasnivanja radnog odnosa;
- od dana prestanka radnog odnosa;
- od dana nastanka razloga za gubitak ili prestanak prava na olakšicu.
Podaci se dostavljaju posebno za svakog zaposlenog za kojeg poslodavac ostvaruje pravo na olakšicu.
Uz obrazac OPNR-I dostavljaju se:
- odgovarajuća dokumentacija o invalidnosti;
- kopija ugovora o radu;
- kopija prijave na obavezno socijalno osiguranje.
Način podnošenja i potrebna dokumentacija uređeni su Pravilnikom o ostvarivanju poreske olakšice za zapošljavanje lica sa invaliditetom.
Ovo je potpuno odvojena obaveza od redovne prijave zaposlenog na CROSO.
To što je zaposleni prijavljen na osiguranje ne znači da je poslodavac automatski prijavio i korišćenje poreske olakšice.
Subvencije NSZ nisu isto što i poreska olakšica
Poslodavci često sve nazivaju „subvencijom“, ali poresko oslobođenje i sredstva Nacionalne službe za zapošljavanje nisu ista stvar.
Poreska olakšica se koristi kroz obračun poreza i doprinosa.
Za mere Nacionalne službe podnosi se poseban zahtev i ispunjavaju se uslovi konkretnog javnog poziva.
Za mere NSZ osoba uglavnom mora da bude prijavljena na evidenciju nezaposlenih pre zapošljavanja.
Taj uslov ne treba automatski prenositi na poresku olakšicu, jer poreska olakšica ima svoje, odvojene uslove.
Najvažnije pravilo glasi:
Prvo proveri uslove javnog poziva, pa tek onda zaposli osobu.
Subvencija zarade za osobu sa invaliditetom bez radnog iskustva
Prema javnom pozivu NSZ za 2026. godinu, poslodavac koji na neodređeno vreme zaposli osobu sa invaliditetom bez radnog iskustva na poslovima na kojima se zapošljava može da ostvari subvenciju zarade u trajanju od 12 meseci.
Subvencija se odobrava u visini do 75% ukupnih troškova zarade sa pripadajućim doprinosima, ali najviše do iznosa minimalne zarade.
Zahtev se podnosi u roku od 30 dana od dana zasnivanja radnog odnosa na neodređeno vreme.
Nije dovoljno da osoba nikada ranije nije bila zaposlena.
Uslov je da nema radnog iskustva na poslovima na kojima se zapošljava.
Pored toga, prema javnom pozivu, proverava se i:
- da li je osoba bila prijavljena na evidenciju nezaposlenih NSZ;
- da li zapošljavanje dovodi do neto povećanja broja zaposlenih;
- da li poslodavac izmiruje poreze i doprinose;
- koliko dugo poslodavac obavlja delatnost;
- da li je prethodno imao zaposlene;
- da li je račun poslodavca bio u dužoj blokadi;
- da li je osoba prethodno bila zaposlena kod tog poslodavca ili povezanog lica.
Znači, ne možeš da vidiš samo podatak „75% subvencije“ i zaključiš da ti novac automatski pripada.
Refundacija troškova prilagođavanja radnog mesta
Poslodavac koji zaposli osobu sa invaliditetom pod posebnim uslovima može da ostvari pravo na refundaciju opravdanih troškova prilagođavanja radnog mesta.
Prema javnom pozivu NSZ za refundaciju troškova podrške u 2026. godini, refundacija može iznositi do 400.000 dinara po zaposlenoj osobi sa invaliditetom.
Prilagođavanje može da obuhvati:
- tehničko opremanje radnog mesta;
- tehnološko opremanje;
- prilagođavanje prostora;
- prilagođavanje opreme;
- prilagođavanje sredstava za rad.
Zahtev sa pratećom dokumentacijom podnosi se u roku od 30 dana od zasnivanja radnog odnosa. Aktuelni javni poziv zahteva i da je rešenjem o proceni radne sposobnosti utvrđen drugi stepen teškoća i prepreka u radu.
Za ovaj program nije dovoljno da poslodavac sam zaključi:
„Meni bi dobro došao novi računar, pa ću da tražim refundaciju.“
Prilagođavanje mora biti povezano sa stvarnim potrebama zaposlene osobe i procenom njene radne sposobnosti.
Refundacija troškova radne asistencije
Kada je novozaposlenoj osobi sa invaliditetom potrebna stručna podrška na radnom mestu, poslodavac može ostvariti refundaciju troškova zarade osobe koja tu podršku pruža.
Podrška se može finansirati najduže 12 meseci.
Prema javnom pozivu za 2026. godinu, refundiraju se:
- troškovi isplaćene neto zarade radnog asistenta do 50.000 dinara mesečno, srazmerno vremenu pružene podrške;
- pripadajući porez i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.
Osoba koja pruža stručnu podršku mora imati najmanje srednje obrazovanje i najmanje 12 meseci profesionalnog iskustva u oblasti u kojoj pruža podršku. Podrška se pruža u skladu sa odgovarajućim planom.
Najvažnije pravilo je jednostavno:
Nemoj prvo da napraviš trošak, kupiš opremu ili organizuješ podršku, pa tek onda da pitaš NSZ da li nešto može da se refundira.
Da li se poreska olakšica i subvencija mogu kombinovati?
Nemoj unapred pretpostaviti da sve mere mogu da se koriste istovremeno.
Poreska olakšica, subvencija zarade, refundacija troškova radne asistencije i refundacija prilagođavanja radnog mesta predstavljaju različite mere, sa različitim uslovima.
Pojedine mere mogu se kombinovati, dok je kod drugih zabranjeno korišćenje iste vrste državne pomoći ili druge poreske olakšice za istu osobu.
Zato se mogućnost kombinovanja proverava za konkretnog zaposlenog i konkretne mere pre prijave i obračuna.
Obaveza zapošljavanja za poslodavce sa 20 i više zaposlenih
Poslodavac koji ima najmanje 20 zaposlenih ima zakonsku obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom.
Broj potrebnih zaposlenih određuje se na sledeći način:
- od 20 do 49 zaposlenih – najmanje jedna osoba sa invaliditetom;
- 50 i više zaposlenih – najmanje dve osobe sa invaliditetom;
- na svakih narednih započetih 50 zaposlenih – još jedna osoba sa invaliditetom.
Novoosnovani poslodavac nema ovu obavezu tokom prvih 24 meseca od dana osnivanja.
Na primer:
Poslodavac sa 19 zaposlenih nema obavezu po osnovu kvote.
Poslodavac sa 20 zaposlenih mora da ima jednu zaposlenu osobu sa invaliditetom.
Poslodavac sa 50 zaposlenih mora da ima dve.
Poslodavac sa 100 zaposlenih mora da ima tri, jer je započet naredni broj od 50 zaposlenih.
Šta kada poslodavac ne zaposli potreban broj osoba?
Ako poslodavac ne zaposli potreban broj osoba sa invaliditetom, obavezu može da izvrši uplatom sredstava u Budžetski fond.
Iznos se utvrđuje u visini 50% prosečne zarade u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku, mesečno za svaku osobu koju je poslodavac bio dužan da zaposli.
Druga mogućnost je izvršenje obaveze putem ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji, kupovini proizvoda ili korišćenju usluga preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom.
Da bi se na ovaj način izvršila obaveza za narednih 12 meseci, vrednost izvršene finansijske obaveze mora biti najmanje jednaka vrednosti 20 prosečnih zarada u Republici Srbiji, uz ispunjenje ostalih propisanih uslova.
Obrazac IOSI podnosi se svakog meseca
Poslodavci koji imaju obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom podnose Poreskoj upravi obrazac IOSI.
Obrazac se podnosi elektronski preko portala Poreske uprave, najkasnije do petog dana u mesecu za prethodni mesec.
U obrazac se unose podaci o:
- ukupnom broju zaposlenih;
- broju zaposlenih osoba sa invaliditetom;
- načinu na koji je poslodavac izvršio svoju obavezu.
Obaveza se prati prema stanju na poslednji kalendarski dan u mesecu.
IOSI se nalazi među aktivnim obrascima na portalu Poreske uprave, o čemu detaljnije možeš pročitati u našem vodiču za ePorezi, aktivne prijave i obrasce.
Rok za IOSI je uvršten i u poreski kalendar za firme u Srbiji.
Koju dokumentaciju poslodavac mora da čuva?
Poslodavac mora da obezbedi i čuva dokumentaciju kojom može da dokaže:
- status zaposlene osobe sa invaliditetom;
- postojanje radnog odnosa;
- izvršenu prijavu na obavezno socijalno osiguranje;
- podnet zahtev za procenu radne sposobnosti, kada je relevantan;
- izvršenu uplatu u Budžetski fond;
- izvršenje obaveza iz ugovora sa preduzećem za profesionalnu rehabilitaciju;
- pravo na poresku olakšicu;
- pravo na subvenciju ili refundaciju;
- način izvršenja zakonske obaveze.
Dosije zaposlenog ne služi da bi se pravila papirologija radi papirologije.
On služi da firma može da pokaže šta je dogovoreno, kada je rad počeo, pod kojim uslovima zaposleni radi i na osnovu čega se koristi određena olakšica ili subvencija.
Istovremeno, ne treba čuvati nepotrebne medicinske i lične podatke koji nisu relevantni za radni odnos, obračun ili ostvarivanje konkretnog prava.
Kazne za neispunjavanje obaveze
Ako pravno lice ne ispuni obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom ili prijavi da je zaposlena osoba koja se po zakonu ne smatra osobom sa invaliditetom, propisana je novčana kazna od 200.000 do 1.000.000 dinara.
Za odgovorno lice u pravnom licu kazna iznosi od 10.000 do 50.000 dinara.
Za preduzetnika kazna iznosi od 5.000 do 400.000 dinara.
Obračun zarade i knjigovodstvo
I kada poslodavac koristi poresku olakšicu ili subvenciju, zarada zaposlenog mora pravilno da se obračuna.
Knjigovođa mora da zna:
- ugovoreni iznos zarade;
- da li je ugovoreni iznos neto ili bruto;
- puno ili nepuno radno vreme;
- datum početka rada;
- odsustva zaposlenog;
- naknade zarade;
- prava na uvećanu zaradu;
- koju olakšicu poslodavac koristi;
- od kog datuma olakšica važi;
- koliko dugo traje;
- koje obaveze se i dalje plaćaju.
Ako ti nije jasna razlika između iznosa koji dobija zaposleni i ukupnog troška poslodavca, prvo pročitaj tekst o razlici između bruto i neto plate.
Za proveru okvirnog troška zaposlenog možeš koristiti i Kalkulator zarada 2026.
Šta knjigovođa mora da dobije pre prijave?
Pre nego što knjigovođi kažeš „prijavi zaposlenog“, potrebno je da dostaviš:
- dokument kojim se dokazuje status osobe sa invaliditetom;
- rešenje o proceni radne sposobnosti, kada postoji;
- podatak da li se osoba zapošljava pod opštim ili posebnim uslovima;
- vrstu i trajanje ugovora;
- datum početka rada;
- puno ili nepuno radno vreme;
- ugovorenu zaradu;
- naziv i opis radnog mesta;
- podatke o eventualnom prilagođavanju;
- informaciju da li želiš poresku olakšicu;
- informaciju da li se koristi mera NSZ;
- dokumentaciju ili odluku NSZ ako je već pribavljena;
- podatak da li firma ima obavezu podnošenja IOSI obrasca.
Knjigovođa može da pripremi prijavu, obračun i poreske obrasce.
Knjigovođa ne može da pretpostavi šta je poslodavac dogovorio sa zaposlenim, da li je potrebno prilagođavanje radnog mesta niti koju meru poslodavac želi da koristi.
Najčešće greške poslodavaca
Najčešće greške su:
- poslodavac prvo zaposli osobu, a tek onda proverava subvencije;
- zdravstveno stanje se poistoveti sa formalno utvrđenim statusom;
- pretpostavlja se da svakoj osobi sa invaliditetom mora da se prilagodi radno mesto;
- zaključi se ugovor na određeno vreme, a očekuje trogodišnja poreska olakšica;
- propusti se rok od osam dana za obrazac OPNR-I;
- propusti se rok od 30 dana za zahtev Nacionalnoj službi;
- knjigovođa dobije dokumentaciju tek nakon početka rada;
- poslodavac sa 20 ili više zaposlenih zaboravi na mesečni IOSI;
- olakšica se obračunava bez odgovarajućeg dokaza o statusu zaposlenog;
- pretpostavlja se da se različite olakšice i subvencije mogu automatski kombinovati;
- kupi se oprema pre nego što se provere uslovi refundacije;
- ugovor, opis posla i stvarni uslovi rada nisu međusobno usklađeni.
Checklist pre prvog radnog dana
Pre prijave proveri sledeće:
- Da li postoji odgovarajući dokaz o statusu osobe sa invaliditetom?
- Da li je provereno šta osoba može da radi i pod kojim uslovima?
- Da li se osoba zapošljava pod opštim ili posebnim uslovima?
- Da li je potrebno prilagođavanje radnog mesta?
- Da li je opis posla dovoljno jasan?
- Da li ugovor odgovara stvarnim uslovima rada?
- Da li će ugovor biti na određeno ili neodređeno vreme?
- Da li je eventualni probni rad pravilno ugovoren?
- Da li su svi podaci dostavljeni knjigovođi pre početka rada?
- Da li je prijava na CROSO pripremljena?
- Da li se koristi poreska olakšica?
- Da li je potrebno podneti OPNR-I?
- Da li se koristi program Nacionalne službe?
- Da li je kandidat bio na evidenciji NSZ?
- Da li zahtev mora biti podnet u roku od 30 dana?
- Da li poslodavac ima obavezu podnošenja IOSI obrasca?
- Da li je sva dokumentacija sačuvana u dosijeu zaposlenog?
Da li poslodavac sa manje od 20 zaposlenih može da zaposli osobu sa invaliditetom?
Može.
Granica od 20 zaposlenih odnosi se na zakonsku obavezu zapošljavanja, a ne na mogućnost zapošljavanja.
Mali poslodavac može dobrovoljno da zaposli osobu sa invaliditetom i, ako ispuni propisane uslove, koristi poresku olakšicu ili odgovarajuću meru podrške.
Da li svako zapošljavanje donosi poresku olakšicu?
Ne.
Za poresku olakšicu potrebno je, između ostalog, da ugovor bude zaključen na neodređeno vreme, da postoji odgovarajuća dokumentacija, da je zaposleni prijavljen na osiguranje i da su ispunjeni ostali propisani uslovi.
Da li osoba mora biti prijavljena na evidenciju NSZ?
Za pojedine subvencije i refundacije Nacionalne službe to je obavezan uslov.
Za poresku olakšicu primenjuju se posebni uslovi i samo vođenje na evidenciji NSZ nije univerzalni uslov za korišćenje poreskog oslobođenja.
Da li radno mesto uvek mora da se prilagodi?
Ne.
Osoba može biti zaposlena pod opštim uslovima, bez prilagođavanja, ili pod posebnim uslovima, kada je prilagođavanje potrebno.
Da li ugovor mora biti na neodređeno vreme?
Ne mora za svako zapošljavanje.
Međutim, ugovor na neodređeno vreme obavezan je za korišćenje trogodišnje poreske olakšice i subvencije zarade za osobu sa invaliditetom bez radnog iskustva.
Konačna konstatacija
Zapošljavanje osobe sa invaliditetom nije komplikovano kada se stvari rade pravilnim redosledom.
Prvo proveri status osobe i uslove konkretnog radnog mesta.
Zatim proveri ugovor, eventualno prilagođavanje i mogućnost korišćenja olakšice ili subvencije.
Tek nakon toga pripremi prijavu zaposlenog.
Nemoj da krećeš od pitanja:
„Koliku subvenciju mogu da dobijem?“
Kreni od pitanja:
„Da li imam odgovarajuću osobu, odgovarajuće radno mesto i urednu dokumentaciju?“
Kada su te tri stvari postavljene kako treba, prijava, obračun zarade i korišćenje eventualne podrške postaju mnogo jednostavniji.
