BDP Srbije u drugom kvartalu 2026. realno je porastao 3,6% u odnosu na isti period prošle godine, pokazuje fleš procena Republičkog zavoda za statistiku objavljena 31. jula. Istog dana objavljeni su i junski podaci o industriji, maloprodaji i spoljnoj trgovini. Zajedno daju korisniju sliku od jedne stope rasta: potrošnja i izvoz napreduju, prerađivačka industrija raste, ali energetika i pojedine industrijske grane i dalje nose rizik.
Za vlasnika firme ovo nije signal da automatski menja cenovnik, budžet ili plan zapošljavanja. To je, međutim, dobar trenutak da proveri da li njegovi interni podaci prate ili odstupaju od tržišta. Nacionalni prosek ne opisuje svako preduzeće, pa odluke treba zasnivati na sopstvenoj prodaji, marži, naplati potraživanja i ugovorenim poslovima. BDP Srbije u drugom kvartalu 2026 zato je reper, a ne zamena za internu analizu.
Šta pokazuje BDP Srbije u drugom kvartalu 2026.
RZS navodi da je realni bruto domaći proizvod u drugom kvartalu porastao 3,6% međugodišnje. Reč je o fleš proceni, odnosno ranom zbirnom pokazatelju. Detaljniji obračun po delatnostima i komponentama biće objavljen 31. avgusta 2026. Zato sada nije opravdano iz ove brojke izvoditi zaključak da svi sektori rastu istim tempom.
U odnosu na konačniji podatak za prvi kvartal, kada je realni rast iznosio 3,2%, fleš procena ukazuje na ubrzanje. Za firme je važnije pitanje od samog procenta: odakle dolazi tražnja i da li je taj rast vidljiv u porudžbinama, obrtu zaliha i naplati. Ako prihod raste, a novčani tok slabi, uzrok može biti duži rok naplate ili rast troškova, a ne nedostatak tržišta.
Industrija raste, ali slika nije ravnomerna
Industrijska proizvodnja je u junu 2026. bila 0,8% veća nego u junu 2025, dok je u prvih šest meseci porasla 0,7% međugodišnje. Prerađivačka industrija zabeležila je rast od 2,8%, rudarstvo pad od 1,0%, a snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija pad od 10,4%.
Važan korektiv je mesečna dinamika. Desezonirani indeks ukupne industrije u junu je bio 0,4% niži nego u maju, a kod prerađivačke industrije pad je iznosio 1,3%. Drugim rečima, međugodišnji rezultat jeste pozitivan, ali kratkoročni tok nije jednako snažan. Proizvođači bi zato trebalo da razdvoje sezonske oscilacije od stvarne promene porudžbina i da ne povećavaju zalihe samo na osnovu jedne zbirne stope.
Razlike među granama su velike. Proizvodnja motornih vozila, prikolica i poluprikolica snažno je porasla, dok su proizvodnja odeće, osnovnih metala i računara, elektronskih i optičkih proizvoda bile slabije nego godinu ranije. Firmama koje zavise od energije i goriva dodatni kontekst daje naš pregled rizika snabdevanja i cena goriva.
Maloprodaja: realni rast sporiji od nominalnog
Promet robe u trgovini na malo u junu je međugodišnje porastao 6,6% u tekućim cenama, odnosno 4,3% u stalnim cenama. Razlika pokazuje zašto nominalni rast prometa ne treba mešati sa rastom prodate količine. U prvih šest meseci promet je bio veći 8,7% nominalno i 7,0% realno.
Najveći realni međugodišnji rast u junu zabeležen je kod hrane, pića i duvana, 6,0%. Promet motornim gorivima realno je porastao 3,9%, a promet neprehrambenim proizvodima 2,4%. Trgovci treba da uporede te podatke sa brojem računa, prosečnom korpom, bruto maržom i zalihama po robnim grupama. Rast prometa uz pad marže može izgledati dobro u izveštaju o prihodima, a istovremeno smanjiti sposobnost firme da finansira obrtna sredstva. BDP Srbije u drugom kvartalu 2026 može biti koristan okvir tek kada se uporedi sa maržom i novčanim tokom konkretne firme.
Izvoz raste brže od uvoza
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u periodu januar–jun 2026. iznosila je 39,65 milijardi evra, što je 5,8% više nego godinu ranije. Izvoz robe dostigao je 17,97 milijardi evra i porastao 8,3%, dok je uvoz iznosio 21,68 milijardi evra, uz rast od 3,7%.
Deficit izražen u evrima iznosio je 3,71 milijardu evra i bio je 14,1% manji nego u prvom polugodištu 2025. Pokrivenost uvoza izvozom povećana je sa 79,4% na 82,9%. Evropska unija i dalje čini 58,7% ukupne robne razmene, dok Srbija sa CEFTA partnerima ostvaruje suficit.
Izvoznicima ovo daje širi tržišni kontekst, ali ne menja potrebu da zasebno prate kursnu izloženost, rokove naplate, transportne troškove i koncentraciju kupaca. Uvozniku je bitno da proveri da li sporiji rast ukupnog uvoza prati njegovu robnu grupu ili je posledica kretanja u sasvim drugim sektorima.
Šta firma može da proveri početkom avgusta
- uporediti prihode, prodatu količinu i maržu za prvih šest meseci sa istim periodom 2025;
- odvojiti rast cena od realnog rasta prodaje;
- pregledati obrt zaliha i rokove naplate po najvećim kupcima;
- proveriti plan uvoza, izvoza i valutnu izloženost do kraja godine;
- povezati plan broja zaposlenih sa stvarnim porudžbinama, uz uvid u podatke o registrovanoj zaposlenosti u drugom kvartalu.
BDP Srbije u drugom kvartalu 2026. daje pozitivan zbirni signal, ali junski pokazatelji upozoravaju da je rast neravnomeran. Najkorisnija reakcija nije nagađanje sledeće makro stope, već poređenje zvaničnih podataka sa sopstvenim knjigovodstvenim i operativnim pokazateljima.
