Izjava o neaktivnosti nije isto što i rečenica: „firma nije imala promet“.
Ovo je jedna od najčešćih grešaka kod vlasnika firmi. Firma može da nema prodaju, da nije izdala nijednu fakturu i da ipak nije neaktivna u knjigovodstvenom smislu.
Zašto?
Zato što se ne gleda samo prihod. Gleda se da li je firma imala bilo kakve poslovne događaje, imovinu, obaveze, bankarske troškove, uplate, isplate ili promene koje se vide u poslovnim knjigama.
Zato je prvo pitanje uvek jednostavno:
Da li firma stvarno nije imala poslovnih događaja, imovinu i obaveze, ili samo nije fakturisala?
Tu je razlika između firme koja može da preda izjavu o neaktivnosti i firme koja ipak mora da proveri redovno izveštavanje.
Šta je izjava o neaktivnosti
Izjava o neaktivnosti je dokument koji se predaje Agenciji za privredne registre kada pravno lice ili preduzetnik u izveštajnoj godini nije imao poslovnih događaja i kada u poslovnim knjigama za tu godinu nema podatke o imovini i obavezama.
Drugim rečima, izjava o neaktivnosti ima smisla samo kada firma zaista nije imala šta da prikaže kroz redovan godišnji finansijski izveštaj.
Zvanično objašnjenje možeš proveriti na stranici APR-a za izjavu o neaktivnosti.
Važno je razumeti jednu stvar:
firma bez prihoda nije automatski firma bez poslovnih događaja.
To je suština cele teme.
Kada izjava o neaktivnosti ima smisla
Izjava o neaktivnosti ima smisla kada su ispunjena oba uslova:
- firma u izveštajnoj godini nije imala poslovnih događaja;
- firma u poslovnim knjigama za tu godinu nema podatke o imovini i obavezama.
Ako je firma samo prestala da fakturiše, to samo po sebi nije dovoljno.
Na primer, firma može da nema nijednu izlaznu fakturu, ali da i dalje ima:
- bankarski račun;
- bankarske naknade;
- stanje novca na računu;
- dug prema dobavljaču;
- obavezu prema osnivaču;
- osnovna sredstva;
- poresku obavezu;
- bilo kakvu drugu promenu u knjigama.
U takvoj situaciji izjava o neaktivnosti ne sme da se predaje napamet.
Ako ti je ova tema povezana sa firmom koja nije radila tokom godine, pogledaj i tekst o tome šta znači firma bez prometa, jer izostanak prodaje nije isto što i neaktivnost.
Firma bez prometa nije automatski neaktivna
Najčešća rečenica koju knjigovođa čuje je:
„Nismo ništa radili, nismo imali promet, znači neaktivni smo.“
Ali knjigovodstvo ne gleda firmu samo kroz prodaju.
Knjigovodstvo gleda celu sliku:
- da li je bilo faktura;
- da li je bilo uplata;
- da li je bilo isplata;
- da li je banka naplatila naknade;
- da li postoje obaveze;
- da li postoji imovina;
- da li postoji bilo kakav trag u knjigama.
Ako postoji bilo kakav poslovni događaj, izjava o neaktivnosti mora ozbiljno da se proveri pre predaje.
Zato je pogrešno reći:
„Nema prihoda, predaj izjavu.“
Ispravno pitanje je:
„Da li stvarno nema poslovnih događaja, imovine i obaveza?“
Tek posle tog odgovora može da se odluči šta se predaje APR-u.
Šta proveriti pre predaje izjave o neaktivnosti
Pre nego što se preda izjava o neaktivnosti, treba proveriti najmanje sledeće stvari:
- da li je firma izdala neku fakturu;
- da li je primila neku fakturu;
- da li je bilo uplata na račun;
- da li je bilo isplata sa računa;
- da li postoje bankarske naknade;
- da li firma ima stanje na računu;
- da li firma ima opremu, robu, osnovna sredstva ili drugu imovinu;
- da li postoje obaveze prema dobavljačima;
- da li postoje obaveze prema državi;
- da li postoje obaveze prema osnivaču;
- da li su u ePorezima aktivne prijave ili dugovanja;
- da li knjigovođa može da potvrdi da nema podataka za redovan izveštaj.
Ovo nije formalnost. Ovo je provera stvarnog stanja firme.
Za širi pregled rokova, korisno je povezati ovu temu i sa poreskim kalendarom za firme, jer izostanak prometa ne znači automatski da firma nema nijednu obavezu.
Praktičan primer: firma nema fakture, ali ima bankarske troškove
Zamislite DOO koji tokom cele godine nije izdao nijednu fakturu.
Vlasnik kaže:
„Nismo radili ništa, predajemo izjavu o neaktivnosti.“
Međutim, firma ima otvoren račun u banci, a banka je svakog meseca naplaćivala naknadu za održavanje računa.
To znači da se prvo mora proveriti kako se ti bankarski troškovi tretiraju u knjigama.
Ako postoje knjiženja, troškovi ili promene na računu, izjava o neaktivnosti nije rutinska stvar. Tada se ne sme polaziti od toga da firma nema promet, nego se proverava da li je firma zaista neaktivna po uslovima koji važe za predaju izjave.
Ovo je baš ona razlika koju vlasnik firme često ne vidi, a knjigovođa mora da proveri.
Zašto ne treba predavati izjavu o neaktivnosti napamet
Izjava o neaktivnosti nije dokument koji se predaje zato što „nema prodaje“.
Ona se predaje samo kada firma stvarno ispunjava uslove.
Ako se izjava preda pogrešno, problem može nastati kasnije, posebno ako se pokaže da su u knjigama ipak postojali poslovni događaji, imovina ili obaveze.
Zato je mnogo bezbednije uraditi proveru na vreme nego kasnije objašnjavati zašto je predata izjava koja ne odgovara stvarnom stanju.
Najbezbednije pravilo je:
Ako nisi siguran da li je bilo poslovnih događaja, nemoj predavati izjavu o neaktivnosti bez provere knjigovođe.
Pogrešan dokument može napraviti više problema nego redovno podnošenje odgovarajućeg izveštaja.
Zašto ova provera ide kroz knjigovodstvo
Vlasnik firme često zna da li je radio posao.
Ali ne mora da zna da li je u knjigama postojao poslovni događaj.
To su dve različite stvari.
Knjigovodstvo vidi:
- bankarske promene;
- obaveze;
- imovinu;
- poreske prijave;
- knjižene troškove;
- stanje u poslovnim knjigama;
- eventualne promene koje vlasnik ne posmatra kao „poslovanje“.
Zato se izjava o neaktivnosti ne predaje na osnovu osećaja, nego na osnovu knjigovodstvene provere.
Ako ti treba pomoć oko provere statusa firme, možeš pogledati naše knjigovodstvene usluge i proveriti šta je za tvoju firmu ispravno pre predaje APR-u.
Kada ne treba predati izjavu o neaktivnosti
Izjavu o neaktivnosti ne treba predati ako postoji bilo kakva sumnja da je firma imala poslovni događaj.
To može biti i mala promena, na primer:
- bankarska naknada;
- uplata osnivača;
- isplata sa računa;
- primljena faktura;
- obaveza prema dobavljaču;
- poresko dugovanje;
- oprema ili druga imovina;
- stanje novca na računu;
- knjižen trošak;
- bilo kakva promena u poslovnim knjigama.
Iznos ne mora biti veliki da bi bio važan.
Greška se često pravi zato što vlasnik posmatra firmu kroz prodaju, a knjigovodstvo firmu posmatra kroz sve poslovne promene.
Ako je bilo promena, pitanje neaktivnosti mora da se proveri pažljivo.
Praktična kontrola u tri pitanja
Pre predaje izjave o neaktivnosti postavi ova tri pitanja:
1. Da li je firma tokom godine imala bilo kakvu uplatu, isplatu, trošak ili knjiženje?
Ako jeste, izjava o neaktivnosti mora dodatno da se proveri.
2. Da li firma ima imovinu ili obaveze koje se vide u knjigama?
Ako ima, ne može se automatski reći da je firma neaktivna.
3. Da li knjigovođa može da potvrdi da nema podataka za redovan izveštaj?
Ako knjigovođa ne može to da potvrdi, izjava o neaktivnosti ne treba da se predaje napamet.
Ako je odgovor na bilo koje pitanje nejasan, prvo se radi provera.
Izjava o neaktivnosti treba da bude posledica stvarnog stanja, a ne način da se preskoči posao.
Još jedna provera pre predaje APR-u
Pre predaje izjave, korisno je proveriti i poresku stranu.
Ako postoje poreske prijave, dugovanja, nejasno stanje na kartici ili aktivne obaveze u ePorezima, prvo treba proveriti šta se stvarno desilo.
Izjava o neaktivnosti ne treba da pokrije problem koji zapravo pripada poreskoj ili knjigovodstvenoj proveri.
Zato je redosled u praksi sledeći:
- proveriti poslovne knjige;
- proveriti banku;
- proveriti imovinu i obaveze;
- proveriti poresko stanje;
- tek onda odlučiti da li se predaje izjava o neaktivnosti.
Česte greške kod izjave o neaktivnosti
Najčešće greške su:
- neaktivnost se izjednači sa odsustvom prihoda;
- ne proveri se stanje imovine;
- ne proveri se stanje obaveza;
- zaborave se bankarski troškovi;
- ne proveri se račun u banci;
- ne proveri se poreska kartica;
- predaje se izjava bez konsultacije sa knjigovođom;
- vlasnik misli da „nema faktura“ znači „nema poslovnih događaja“.
Kod izjave o neaktivnosti ne treba ići logikom „verovatno može“.
Treba ići logikom:
„Da li knjige potvrđuju da firma stvarno ispunjava uslove?“
Da li firma bez prometa može da preda izjavu o neaktivnosti?
Može, ali samo ako su ispunjeni uslovi za neaktivnost.
Nije dovoljno da firma nema prodaju.
Ako firma nije izdala nijednu fakturu, ali ima bankarske naknade, imovinu, obaveze ili druge promene u knjigama, mora se proveriti da li izjava o neaktivnosti uopšte dolazi u obzir.
Da li se kod izjave o neaktivnosti proverava samo prihod?
Ne.
Kod izjave o neaktivnosti ne proverava se samo prihod.
Proveravaju se poslovni događaji, imovina, obaveze i stanje u poslovnim knjigama.
Zato firma bez prihoda ne mora automatski biti neaktivna.
Ko treba da proveri uslove za izjavu o neaktivnosti?
Uslove treba da proveri knjigovođa.
Vlasnik firme može da zna da li je radio posao, ali knjigovođa proverava da li je u knjigama postojao poslovni događaj, imovina, obaveza, trošak ili druga promena.
Zato se izjava o neaktivnosti ne predaje na osnovu pretpostavke.
Predaje se tek kada knjigovodstvena provera pokaže da firma stvarno ispunjava uslove.
Završno mišljenje
Izjava o neaktivnosti je korisna opcija samo kada firma stvarno ispunjava uslove za njenu predaju.
Ako firma samo nema promet, to nije dovoljno.
Prvo treba proveriti poslovne knjige, banku, imovinu, obaveze i poresko stanje. Tek posle toga može da se odluči da li se predaje izjava o neaktivnosti ili redovan finansijski izveštaj.
Najvažnije pravilo je jednostavno:
Firma bez prometa nije automatski neaktivna firma.
Ako nisi siguran, prvo proveri sa knjigovođom. To je mnogo sigurnije nego da se APR-u preda dokument koji ne odgovara stvarnom stanju firme.
