Penzijsko osiguranje preduzetnika, odnosno doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), zakonska su obaveza, koja se u našoj zemlji uplaćuje po stopi od 24 odsto. Preduzetnici, bilo da su paušalci ili oni na samooporezivanju, samostalno uplaćuju celokupan iznos na osnovicu koja ne može biti niža od zakonom propisanog minimuma.
Penzijsko osiguranje preduzetnika koji vode poslovne knjige – samooporezivanje
Lična zarada je mesečni novčani iznos koji obveznik samostalne delatnosti isplati i evidentira u poslovnim knjigama kao svoje mesečno lično primanje uvećan za pripadajuće obaveze iz zarade.
Na opredeljeni iznos lične zarade vrši se obračun i uplata pripadajućih poreza i doprinosa, navedeno je u “Poreskom informatoru” Poreske uprave. Osnovicu za obračun poreza na zaradu predstavlja lična zarada – mesečni novčani iznos uvećan za pripadajuće obaveze iz zarade, umanjen za neoporeziv iznos, a osnovicu za obračun doprinosa predstavlja lična zarada – mesečni novčani iznos uvećan za pripadajuće obaveze iz zarade.
Ukoliko je opredeljeni iznos lične zarade niži od najniže propisane osnovice doprinosa, obračun doprinosa se vrši na najnižu mesečnu osnovicu. Ukoliko je opredeljeni iznos lične zarade viši od najviše mesečne osnovice doprinosa, obračun doprinosa se vrši na najvišu mesečnu osnovicu.
Penzijsko osiguranje za vođenje poslovnih knjiga bez isplate lične zarade
Kada je reč o preduzetnicima koji vode poslovne knjige bez isplate zarade, u sistemu Poreske uprave automatski se, na osnovu iskazanih podataka o proceni prihoda i rashoda, obračunavaju i unose podaci o procenjenoj dobiti za prvu poslovnu godinu, mesečnoj osnovici i akontaciji poreza i mesečnoj osnovici i akontaciji doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.
Mesečna osnovica za obračun akontacije doprinosa dobija se deljenjem procenjene dobiti sa brojem dana i meseci u periodu od početka obavljanja delatnosti do kraja prve poslovne godine.
Kada je period za koji se obračunava doprinos kraći od mesec dana, a ispunjeni su uslovi za primenu najniže mesečne osnovice doprinosa, obračun doprinosa vrši se na srazmerni iznos najniže mesečne osnovice doprinosa.
Ukoliko je opredeljeni iznos mesečne osnovice doprinosa niži od najniže propisane osnovice doprinosa, obračun doprinosa vršite na najnižu mesečnu osnovicu. Ukoliko je opredeljeni iznos mesečne osnovice doprinosa viši od najviše mesečne osnovice doprinosa obračun doprinosa vršite na najvišu mesečnu osnovicu.
Penzijsko osiguranje za paušalce
Za preduzetnike koji porez plaćaju na paušalno utvrđeni prihod osnovicu doprinosa predstavlja paušalno utvrđen prihod u skladu sa zakonom koji uređuje porez na dohodak građana. Međutim, kako mesečna osnovica doprinosa ne može biti niža od najniže mesečne osnovice doprinosa, ukoliko je paušalno utvrđeni prihod niži od najniže mesečne osnovice doprinosa, obračun i plaćanje doprinosa vrši se na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa.
Utvrđivanje poreske obaveze po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje vrši Poreska uprava, donošenjem rešenja o utvrđenoj poreskoj obavezi za tekuću poslovnu godinu, koje dostavlja u poresko sanduče poreskog obveznika na portalu Poreske uprave.
Novoosnovanim preduzetnicima paušalcima rešenje se dostavlja u roku od 48 časova od dana osnivanja preduzetničke delatnosti. Preduzetnicima paušalcima koji već obavljaju samostalnu delatnost rešenje za tekuću godinu se dostavlja u mesecu januaru tekuće godine.
Nove osnovice u 2026. godini
Od uplate za januar 2026. godine važe nove osnovice osiguranja, koje su za 11,6% više u odnosu na prethodnu godinu i građani mogu da se opredele za jednu od 13 osnovica osiguranja.
Prema Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, najniža osnovica osiguranja iznosi 35 odsto prosečne republičke zarade za prethodnih 12 meseci, što je 51.297 dinara, a najviša pet prosečnih plata, odnosno 732.820 dinara. Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje je 24 odsto, što znači da će se mesečni izdatak za samostalnu uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje kretati u rasponu od 12.311,28 do 175.876,80 dinara.
Jednom izabrana osnovica može se promeniti, pod uslovom da se podnese novi zahtev. Takođe, građani koji ne žele više da uplaćuju samostalno doprinose u obavezi su da podnesu zahtev za prestanak uplate.
Pravo na samostalnu uplatu doprinosa imaju svi građani koji nisu osigurani, dakle nezaposleni, studenti, domaćice, đaci, pod uslovom da su stariji od 15 godina, da imaju prebivalište u Srbiji, da nisu korisnici penzije ostvarene u Srbiji ili u državi sa kojom je zaključen međunarodni ugovor o socijalnom osiguranju.
Šta ako zakasnite sa plaćanjem doprinosa?
Utvrđene obaveze plaćaju se do 15. u mesecu za prethodni mesec, a ako to činite neblagovremeno, Poreska uprava je predvidela tri vrste posledica – kamatu, opomenu i prinudnu naplatu.
Kamata na poreze i doprinose izračuna se na sledeći način: referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije (NBS) + 10 procentnih poena.
Takođe, svojstvo osiguranika prestaje danom za koji se lice u zahtevu opredeli ili ako doprinos ne plati u roku od šest meseci od dana dospelosti.
