Limit za paušalce: 6 i 8 miliona dinara

Ažurirano 24. jula 2026. prema aktuelnom Poreskom informatoru i pravilima Poreske uprave Republike Srbije.

Problem nastaje kada paušalac vidi da mu je na račun leglo manje od šest miliona i zaključi da je bezbedan. Izvod banke nije cela slika. Ni prost zbir svih izdatih faktura bez provere šta je stvarno prodato ili izvršeno nije dovoljna kontrola. Za pravilnu procenu gledaju se ostvareni promet, KPO i dokumentacija koja stoji iza svake poslovne promene.

Ako si blizu granice, ne čekaš poslednju nedelju decembra. Prvo odvajaš limit za paušal od PDV praga, zatim utvrđuješ datum kada je granica stvarno pređena i tek onda planiraš prelazak na knjige, poreske prijave i eventualni izbor lične zarade.

Limit za paušalce od 6 i 8 miliona nije ista stvar

Šest miliona se praktično vraća na nulu 1. januara jer se posmatra kalendarska godina. Osam miliona nema takav godišnji reset. Svakog dana se gleda promet u prethodnih 12 meseci.

Šta ulazi u limit od 6 miliona dinara

Pravilnik o poslovnim knjigama kaže da se u KPO knjiže prihodi od prodatih proizvoda i izvršenih usluga. Zbog toga je najbezbednije da se limit prati kroz stvarni poslovni promet i dokumentaciju, a ne samo kroz jedan izvor podataka.

U kontrolu ulaze prihodi od poslovne delatnosti paušalca, bez obzira na to da li su ostvareni:

• preko dinarskog ili deviznog poslovnog računa;
• u gotovini, kada je takav način naplate dozvoljen i pravilno evidentiran;
• od domaćeg ili stranog klijenta;
• od jedne ili više usluga koje preduzetnik obavlja u okviru poslovanja;
• kroz fiskalni račun, fakturu ili drugi odgovarajući dokument o prometu.

Nije dovoljno razdvojiti promet na više računa, više valuta ili više vrsta usluga. Posmatra se isti preduzetnik i njegov ukupan poslovni promet.

Faktura, uplata i avans: gde ljudi najčešće pogreše

Stara verzija ovog teksta davala je previše jednostavan odgovor da se limit računa samo prema izdatim fakturama, a zatim je u drugom delu govorila o primljenim uplatama. Takva dva pravila ne mogu se koristiti zajedno bez provere poslovnog događaja.

Praktično pravilo je sledeće: za svaku stavku moraš da znaš šta predstavlja, kada je proizvod prodat ili usluga izvršena, koji dokument postoji i kako je promena evidentirana u KPO. Kod avansa je posebno opasno ostaviti uplatu bez provere. Poreski propisi za promet na malo izričito poznaju primljeni avans za budući promet, pa avans nije stavka koju treba automatski skloniti iz računice.

U praksi se ovo vidi kad faktura nosi jedan datum, uplata drugi, usluga traje kroz više meseci, a deo naknade je plaćen unapred. Tada se ne odlučuje napamet prema izvodu ili nazivu transakcije. Pregledaju se ugovor, račun, avansni dokument, datum izvršenja i KPO.

Šta se obično ne smatra poslovnim prometom

Prenos novca nije automatski prihod. Na primer, prebacivanje sopstvenog novca između računa, stvarna pozajmica, kredit ili povraćaj pogrešno uplaćenog iznosa po svojoj prirodi nisu naknada za prodati proizvod ili izvršenu uslugu.

Ali papir nije problem dok ga neko ne traži. Ako na poslovni račun stigne novac koji nije promet, mora da postoji dokumentacija koja jasno pokazuje njegov osnov: ugovor o zajmu, bankarska dokumentacija, nalog za prenos, zahtev za povraćaj ili drugi odgovarajući dokaz. Bez toga običan opis uplate nije dovoljno objašnjenje.

KPO je glavna kontrolna tačka za paušalca

Paušalac vodi KPO — poslovnu knjigu o ostvarenom prometu paušalno oporezovanih obveznika. U njoj se evidentiraju prihodi od prodatih proizvoda i izvršenih usluga, hronološki i na osnovu poslovne dokumentacije.

KPO nije samo tabela koju popuniš krajem godine. Ona treba da pokaže koliko si prometa ostvario i kada se približavaš granici. Ako je KPO neažurna, odluka o sledećem poreskom modelu donosi se bez pouzdanog broja.

Za redovnu kontrolu koristi najmanje tri pregleda:

1. KPO od 1. januara do dana kontrole — za limit od šest miliona.
2. Promet u prethodnih 12 meseci — za PDV prag od osam miliona.
3. Otvorene fakture, avanse i neuobičajene uplate — da nijedan poslovni događaj ne ostane pogrešno klasifikovan.

Šta se dešava kada pređeš 6 miliona

Prelazak šest miliona ne znači da istog trenutka sam biraš datum početka knjiga. Poreska uprava se obaveštava odgovarajućom prijavom, a nadležna filijala rešenjem određuje od kada postoji obaveza vođenja poslovnih knjiga.

Aktuelni Poreski informator daje dva praktična primera:

• ako je šest miliona pređeno 18. aprila, PPDG-1R se podnosi u roku od 15 dana, a filijala nalaže vođenje knjiga od 1. jula te godine;
• ako je granica pređena 25. novembra, PPDG-1R se podnosi u roku od 15 dana, a knjige se prema primeru vode od 1. januara naredne godine, uz PPDG-1S u propisanom roku.

Ovo nisu datumi koje treba prepisati bez provere sopstvenog slučaja. Bitni su stvarni dan prekoračenja, dokumentacija i rešenje Poreske uprave.

Prekoračenje šest miliona ne znači automatski da je lična zarada preduzetnika već izabrana. Prelazak na knjige i izbor načina oporezivanja treba planirati odvojeno i na vreme. Pogledaj i praktičan vodič kako preći sa paušala na knjigovodstvo.

Šta se dešava kada pređeš 8 miliona

Osam miliona je PDV prag i posmatra se u prethodnih 12 meseci. Poreski informator navodi da se evidenciona prijava podnosi u roku od pet dana od dana kada je ostvaren promet iznad osam miliona.

Ulazak u PDV neposredno menja način poslovanja: račune, evidencije, obračun poreza i rokove. Istovremeno prestaje pravo na paušalno oporezivanje, pa se poslovne knjige vode najkasnije od dana registracije za PDV. Zato je osam miliona hitnija operativna granica od šest miliona.

Ako si na 7,7 miliona u poslednjih 12 meseci, ne planiraš samo sledeću fakturu. Proveravaš datum svakog prometa u pokretnom periodu, obavezu prijave, ugovore sa klijentima i da li cena koju si ugovorio može da podnese PDV.

Primer: 5,8 miliona u oktobru ne znači da si miran

Preduzetnik je do kraja oktobra evidentirao 5,8 miliona dinara prometa u tekućoj godini. Ima ugovorenu uslugu od 350.000 dinara, primljen avans i još jednu završenu uslugu koja nije naplaćena. Ako pogleda samo stanje na računu, može zaključiti da ima prostora. Ako pregleda stvarni promet, dokumentaciju i KPO, može utvrditi da je granica već pređena ili da će biti pređena mnogo ranije nego što je planirao.

Problem nije prekoračenje samo po sebi. Problem je kada preduzetnik nastavi da posluje kao da se ništa nije promenilo, pa prijave, knjige i cene počne da sređuje tek posle poziva Poreske uprave.

Kontrolna lista kada se približavaš limitu

• Uskladi KPO sa računima, fiskalnim prometom i poslovnim događajima.
• Odvojeno izračunaj promet od 1. januara i promet u poslednjih 12 meseci.
• Pregledaj avanse, devizne račune, gotovinu i nenaplaćene poslovne događaje.
• Dokumentuj uplate koje nisu prihod od prodaje proizvoda ili usluga.
• Proceni kada prelaziš šest, a kada osam miliona.
• Pre prelaska izračunaj razliku između samooporezivanja i lične zarade.
• Proveri da li cene i ugovori moraju da se prilagode ulasku u PDV.
• Ne čekaj rešenje da prvi put organizuješ knjigovodstvo.

Česta pitanja o limitu za paušalce

Zvanični izvori

Propisi i postupci provereni su 24. jula 2026. prema dokumentima Poreske uprave: uslovi za paušalno oporezivanje u 2026., Poreski informator za fizička lica koja obavljaju samostalnu delatnost i Pravilnik o poslovnim knjigama i KPO.

Ako tek razmatraš paušal, prvo pročitaj vodič o paušalnom oporezivanju. Limit je samo jedan uslov; delatnost, PDV status i način poslovanja mogu promeniti odluku i pre nego što se približiš granici.