Za paušalno oporezivanje imaš rok do 31. oktobra ako si preduzetnik koji vodi knjige

Dosta ti je više da skupljaš dokumentaciju za knjigovođu i vodiš računa o troškovima? Cimanje oko računovodstva ti zadaje glavobolju? E pa evo leka! Lek je paušalno oporezivanje.
Da, ovo se odnosi na tebe koji vodiš knjige i hteo bi sebi da olakšaš poslovanje.

Upamti sledeće:
Preduzetnik koji vodi knjige može postati paušalac, ali mora obavezno da ispoštuje rok i da podnese taj čuveni zahtev za paušalno oporezivanje, a rok je 31. oktobar tekuće godine.

Nije samo rok bitan, bitni su i uslovi za paušalno oporezivanje o kojima ću nešto više ubrzo.

Pre svega, moram da kažem da je član 42. Zakona o porezu na dohodak građana jasno propisao da se zahtev za paušalno oporezivanje može podneti Poreskoj upravi elektronskim putem, putem portala ePorezi, i to:

1. do 31. oktobra tekuće godine, kao što sam malopre rekao,
2. u roku od 15 dana od dana prijema akta Poreske uprave kojim se potvrđuje da ste obrisani iz PDV evidencije u skladu sa zakonom,
3. i naravno u roku od 5 dana od dana registracije, za lica koja se ne registruju kod organa koji vodi registar privrednih subjekata.

Kada otpočinješ delatnost, ovaj zahtev za paušalno oporezivanje podnosiš u APR-u pri registraciji preduzetnika, a APR to prosledi Poreskoj upravi da sprovede u delo.

Zašto ovo kažem? Zato što, ukoliko si već paušalac, ovaj datum zaboravi — ovo važi za ljude koji vode knjige i hteli bi da budu paušalci.

Napominjem, postoje uslovi koje moraš da ispuniš da bi bio paušalac, a to sledi!

Ko može da pređe na paušalno oporezivanje?

Ne priznaje ti se kao poreskom obvezniku da pređeš na paušal tek tako — postoje ograničenja, a to su:

1. da ne obavljaš delatnosti iz oblasti reklamiranja i istraživanja tržišta,
2. trgovine na veliko i trgovine na malo,
3. hotela i restorana,
4. finansijskog posredovanja,
5. aktivnosti u vezi sa nekretninama,
6. da u tvoju delatnost ne ulažu i druga lica,
7. ukoliko je tvoj promet za tekuću godinu veći od 6.000.000 dinara,
8. da si u PDV evidenciji evidentiran kao obveznik ovog poreza u skladu sa zakonom.

Postoje izuzeci, a to su ljudi koji obavljaju trgovinsku ili ugostiteljsku delatnost u kiosku, prikolici ili sličnom montažnom ili pokretnom objektu.
Na svoj zahtev može im se odobriti da se porez plaća paušalno — to zavisi od Poreske uprave.

Koliko košta da budeš paušalac i od čega zavisi visina poreza?

Prvo lakše pitanje — koliko izađe porez?
Odeš na portal Poreske uprave i evo ti linka ka kalkulatoru: ubaciš svoje podatke i kalkulator sve izračuna.

Ono što je teže odgovoriti je — od čega zavisi visina poreza?
Evo osnovnih elemenata koji imaju uticaj na polaznu osnovicu za obračun poreza:

1. lokacija, tj. registrovano sedište preduzetnika,
2. delatnost koju obavljaš,
3. starost lica koje registruje delatnost,
4. radna sposobnost,
5. da li je lice registrovalo delatnost u prethodnih 18 meseci (zbog poreskih olakšica),
6. ostale okolnosti koje mogu uticati na ostvarivanje dobiti.

Polazna osnovica za utvrđivanje visine paušalnog prihoda određuje se u skladu sa prosečnom mesečnom zaradom po zaposlenom, ostvarenom u Republici Srbiji, gradu, opštini ili gradskoj opštini, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku za poslednjih 12 meseci.

Znači — što je veća plata u Srbiji, biće i veći paušalni porez. Malo karikiram, ali možda i ne.

E sad, ta prosečna zarada se množi sa brojem zaposlenih na datom području i koeficijentom delatnosti, a zatim se dobijeni iznos deli sa brojem stanovnika tog područja — tj. brojem stanovnika u Republici Srbiji, gradu, opštini, odnosno gradskoj opštini.

Ovo je samo teorija koja je pretočena u paušalni kalkulator na portalu Poreske uprave. U prevodu — igrajte se malo s kalkulatorom i videćete koliko izađe porez.

Živ nisam ako te ne uputim na Uredbu o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti, kojom se bliže reguliše ostvarivanje prava na paušalno oporezivanje prihoda od samostalne delatnosti. Ko voli — nek čita, ja svakako moram.

Da bi bio paušalac, moraš da podneseš zahtev u roku

Ponoviću: preduzetnik knjigaš može da podnese zahtev za paušalno oporezivanje najkasnije do 31.10. tekuće godine.
Zahtev se podnosi Poreskoj upravi elektronskim putem.
Da naglasim — to se može uraditi elektronskim sertifikatom (besplatno se vadi u MUP-u).

Preduzetnik može sam da se prijavi na ePoreze i uradi prijavu, ili da ovlasti kvalifikovanim elektronskim sertifikatom drugo lice, tipa knjigovođu (što je bolja opcija).

Ukoliko nema sertifikat (što čisto sumnjam ukoliko vodi knjige), može da ovlasti knjigovođu putem PEP obrasca i dodeli mu potrebna ovlašćenja.

Prijava je više nego jednostavna — popunjavaju se osnovni podaci tipa: godina podnošenja zahteva, da li se obavlja delatnost iz radnog odnosa ili si penzioner itd.

Ako sve prođe kako treba, nadležni organ, tj. Poreska uprava, mora da donese rešenje u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva.
Ako se ne donese rešenje u tom roku, smatra se da je zahtev za paušal prihvaćen.

Da li paušalac mora da podnosi poresku prijavu PPDG-1R i kada? Ovo je važno.

Ovo je zapravo zaštita od bespotrebnih knjigovodstvenih usluga, ali i da razumeš da nekad moraš i da angažuješ knjigovođu — ukratko, obećavam.

Postoji pravilnik koji se tačno zove Pravilnik o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na dohodak građana koji se plaća po rešenju, i on propisuje sve što jedna poreska prijava treba da sadrži.

Sam pravilnik, u članu 2, kaže da se prijava za utvrđivanje poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na paušalni prihod podnosi Poreskoj upravi putem poreske prijave PPDG-1R.

E sad, preduzetnik koji plaća porez na osnovu stvarno ostvarenog prihoda ne podnosi PPDG-1R ukoliko prelazi sa samooporezivanja na paušalno oporezivanje.
Takođe, ne podnosi je prilikom osnivanja, tj. otpočinjanja obavljanja delatnosti (opredeli se u APR-u za paušal i ćao).

Kad odeš u mirovanje — ne predaješ PPDG-1R, ali ni kad izlaziš iz mirovanja.
Pa čak i kad gasiš radnju — ne podnosiš, to je Poreska preuzela na sebe.

PPDG-1R se najčešće podnosi ukoliko si paušalac i hoćeš da stupiš u radni odnos ili kad se taj radni odnos prekine.
To radiš kako bi ti Poreska uprava smanjila poreske obaveze.

Ako si preduzetnik koji vodi knjige — zapamti, rok 31. oktobar nije samo datum u kalendaru, to je granica između komplikovanog i jednostavnog poslovanja.

Paušal ti donosi manje papirologije, manje troškova i više fokusa na ono što ti donosi novac.

U suštini, to je tvoj način da upravljaš biznisom, a ne da knjige upravljaju tobom.

Zato — nemoj čekati poslednji dan.
Pređi na paušal na vreme i počni da vodiš posao, a ne da te on vodi.