Bolovanje direktora privrednog društva nije mit

Apsolutno neobrađena tema je bolovanje direktora privrednog društva. Da li sme uopšte da ide na bolovanje ili ne sme? Ali i kad ima pravo, kad nema pravo na privremenu sprečenost za rad, tj. bolovanje? Sve zavisi od njegovog radnopravnog statusa, u prevodu: da li je u radnom odnosu ili van. Pregršt pitanja, a odgovori slede, ali prvo bitno je ovo što sledi.

Kad direktor ima pravo na bolovanje, a kad ne!?

Moj odgovor je: zavisi od načina angažovanja, a direktor može biti angažovan:

1. Ugovorom o radu, tj. da bude u radnom odnosu ili ti zaposlen u privrednom društvu,
2. Ali može i da bude radno angažovan ugovorom o međusobnim pravima, obavezama i odgovornostima direktora, pri čemu je obavezan element ovog ugovora naknada za rad direktora.

Direktor koji je zasnovao radni odnos ima pravo na bolovanje, dok direktor koji je radno angažovan ugovorom van radnog odnosa nema automatski ovo pravo.
Direktor koji obavlja poslove u skladu sa ugovorom o međusobnim pravima, obavezama i odgovornostima direktora ima pravo na naknadu za rad i druga prava, obaveze i odgovornosti u skladu sa ovim ugovorom.
Zato direktor u radnom odnosu ima sva prava koja crpi iz Zakona o radu, Zakona o zdravstvenom osiguranju itd.

Bolovanje direktora koji je ujedno i zakonski zastupnik

Bolovanje direktora iz medicinskih razloga može da bude opravdan razlog za odsustvo direktora sa posla. Direktor privrednog društva, a koji je ujedno i zakonski zastupnik, ostvaruje pravo na naknadu za vreme bolovanja samo ako je zaposlen u privrednom društvu (zaposlenje ugovorom o radu) i ukoliko za vreme bolovanja ne obavlja poslovne aktivnosti u vezi sa društvom, tj. ne obavlja delatnost (zastupanje, aktivnosti upravljanja, predstavljanja itd.).

Kad direktor koji je zakonski zastupnik ode na bolovanje, on je dužan da imenuje novog zakonskog zastupnika umesto sebe, jer neće imati pravo na bolovanje u suprotnom. To je zbog toga što za vreme bolovanja direktor ne sme da obavlja poslove predstavljanja i zastupanja tog privrednog društva.
Ovo je posebno škakljivo ukoliko je neko jedini zaposleni u svom privrednom društvu i ujedno je zakonski zastupnik i direktor.

Šta se sve smatra bolovanjem, ili ti privremenom sprečenošću za rad?

Zaposleni direktor i zaposleni generalno (a nadalje ću govoriti “zaposleni”) imaju pravo da izostaju sa posla iz opravdanih medicinskih razloga kao što su, na primer, bolest, povreda na radu itd. (što ću sve nabrojati dalje), ali i zbog bolesti člana uže porodice. A koji su to razlozi za privremenu sprečenost za rad, tj. bolovanje?
Jednostavno je, oni su definisani članom 73. Zakona o zdravstvenom osiguranju, odnosno zaposleni može da otvori bolovanje:

1. zbog bolesti ili povrede van rada
2. usled povrede na radu ili profesionalne bolesti
3. zbog privremene sprečenosti usled bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće
4. usled propisane mere obavezne izolacije kao kliconoše ili zbog pojave zaraznih bolesti u njegovoj okolini
5. sprečenost usled nege bolesnog odnosno povređenog člana uže porodice, naravno pod uslovima utvrđenim zakonom
6. usled dobrovoljnog davanja organa, ćelija i tkiva, izuzev dobrovoljnog davanja krvi
7. sprečenost u slučaju kada je određen za pratioca bolesnog osiguranog lica upućenog na lečenje ili lekarski pregled u drugo mesto, odnosno dok boravi kao pratilac u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.

Poslodavac za vreme bolovanja zaposlenog prvih 30 dana naknadu zarade daje iz svojih sredstava, a od 31. dana naknadu plaća RFZO. Postoje i izuzeci utvrđeni Zakonom o zdravstvenom osiguranju, a to su:

1. povreda na radu
2. nega deteta do 3 godine
3. dobrovoljno davanje organa, ćelija i tkiva

Bolovanje nije džabe: evo kad ti pripada i koliko

Kad zaposleni ode na bolovanje, poslodavac ne može samo da kaže „ej, nema PARA“. Član 95. Zakona jasno kaže kolika je naknada zarade u tim situacijama. Zaposleni ima pravo na 65% od osnova za naknadu zarade, što je veoma bitno prilikom obračuna zarade, jer se obezbeđuje iz sredstava poslodavca, ali i iz sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Ovo važi u sledećim slučajevima:

1. ako je radnik bolestan ili povređen van rada (znači, nije povreda na radu)
2. ukoliko mu je određena obavezna izolacija zato što je kliconoša ili zato što postoji zarazna bolest u njegovoj okolini
3. ili ako mora da neguje bolesnog ili povređenog člana uže porodice
4. ako je određen kao pratilac bolesnog osiguranog lica koje je upućeno na pregled ili lečenje u drugo mesto, odnosno dok je fizički prisutan kao pratilac u bolnici

Moram da naglasim da i sam Zakon o radu u članu 115. kaže da radnik ima pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad do 30 dana do visine od:

1. najmanje u visini 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupilo bolovanje, s tim da ne može biti niža od minimalca, napominjem ako je bolovanje prouzrokovano bolešću ili povredom van rada
2. u visini 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost, s tim da ne može biti niža od minimalca, ako je bolovanje prouzrokovano povredom na radu ili profesionalnom bolešću.

Kad zaposleni na bolovanju nema pravo na naknadu zarade?

Bez obzira ko isplaćuje naknadu za vreme bolovanja, postoje situacije kad ni poslodavac, ali ni RFZO ne mora da ti isplati novčanu naknadu tokom privremene sprečenosti za rad. Štaviše, može i da se desi da moraš da vratiš isplaćen novac ukoliko se utvrde sledeće činjenice:

1. ukoliko si namerno prouzrokovao bolovanje
2. ako je bolovanje prouzrokovano konzumiranjem alkohola ili upotrebom psihoaktivnih supstanci
3. namerno sprečavanje ozdravljenja, odnosno osposobljavanja za rad je takođe razlog
4. ili se bez opravdanog razloga ne podvrgne lečenju, izuzev ako nije potreban pristanak predviđen zakonom
5. ako se ne javi bez opravdanog razloga:
   • ne javi doktoru (izabranom lekaru) u roku od 3 dana od dana nastanka bolovanja;
   • prvostepenoj lekarskoj komisiji po uputu izabranog lekara;
   • stručno-medicinskom organu u roku od tri dana od dana dobijanja poziva za izlazak pred stručno-medicinski organ
6. kad se za vreme privremene sprečenosti za rad bavi privrednom ili drugom aktivnošću kojom ostvaruje prihode
7. ukoliko bez dozvole stručno-medicinskog organa Republičkog fonda otputuje iz mesta prebivališta, odnosno boravišta, ili ako izabrani lekar, odnosno organ nadležan za kontrolu ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, utvrdi da ne postupa po uputstvu za lečenje
8. ako prima naknadu zarade po drugim propisima
9. kad zaposleni zloupotrebi pravo na korišćenje odsustvovanja sa rada zbog bolovanja na neki drugi način
10. ako je na izdržavanju zatvorske kazne
11. ako se prema njemu sprovodi mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi i obaveznog lečenja alkoholičara i narkomana u zdravstvenoj ustanovi

Sve u svemu, direktor privrednog društva može da ode na bolovanje ukoliko je u radnom odnosu u privrednom društvu. Ukoliko ima ugovor van radnog odnosa – ništa od bolovanja, jer nema status zaposlenog.