Zabrana paljenja strnjike i vatre na otvorenom ponovo je u fokusu pojačanih kontrola zbog dugotrajnog toplotnog talasa, suše i povećanog rizika od požara. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede objavilo je 1. avgusta 2026. da su korisnicima državnih šuma i subjektima koji obavljaju stručno-savetodavne poslove u privatnim šumama naložene pojačane mere zaštite. Republička šumarska i lovna inspekcija najavila je intenzivnije kontrole na terenu.
Ovo nije samo apel za oprez. Za poljoprivredna gazdinstva, firme koje rade u blizini šuma, izvođače radova, lovačka udruženja i druge korisnike prostora postoje konkretne zabrane i obaveze. Jedan nepromišljen postupak može dovesti do požara, materijalne štete, prekida rada, novčane kazne, a kod gazdinstva i do gubitka prava na podsticaje. Zabrana paljenja strnjike zato mora biti deo stvarne organizacije rada, a ne samo opšteg obaveštenja.
Šta obuhvata zabrana paljenja strnjike i vatre uz šumu
Prema aktuelnom zvaničnom saopštenju, otvorena vatra zabranjena je u šumi i na zemljištu udaljenom manje od 200 metara od ruba šume. Izuzetak su mesta koja su baš za tu namenu određena, uređena i jasno obeležena. Zakon o divljači i lovstvu dodatno zabranjuje paljenje korova, strnjike, trstike, trave i drugog rastinja u lovištu.
U praksi to znači da vlasnik firme, rukovodilac gradilišta ili nosilac gazdinstva ne treba da procenjuje bezbednost samo prema tome da li se plamen trenutno može kontrolisati. Važni su lokacija, udaljenost od šume, namena zemljišta i pravila koja važe za konkretno područje. Visoka temperatura, suv biljni materijal i vetar mogu za nekoliko minuta pretvoriti malu vatru u događaj koji ugrožava ljude, useve, objekte i susednu imovinu.
Ko je posebno obuhvaćen pojačanim merama
Novi nalog posebno pominje korisnike koji gazduju državnim šumama i subjekte koji obavljaju stručno-savetodavne poslove u šumama privatnih vlasnika. Od njih se očekuju pojačane mere u skladu sa planovima zaštite i važećim propisima. To može obuhvatiti češće obilaske, proveru pristupnih puteva, raspoloživost opreme, uklanjanje lako zapaljivog materijala tamo gde je to dozvoljeno i jasnu proceduru za prijavu opasnosti.
Poljoprivrednici i druga lica koja rade na otvorenom takođe treba da prilagode organizaciju posla. Zavarivanje, sečenje metala, rad mašina koje varniče, upotreba plamena i odlaganje vrelog pepela ne smeju se posmatrati kao rutinske aktivnosti kada je rizik od požara visok. Pre početka rada treba proveriti lokalna ograničenja, plan zaštite i uslove na terenu.
Kazne i posledice za pravna lica i gazdinstva
U zvaničnom upozorenju Ministarstva poljoprivrede iz jula 2025. navedeno je da Zakon o zaštiti od požara za spaljivanje ostataka strnih useva, biljnih ostataka i smeća na otvorenom predviđa kaznu od 300.000 do 1.000.000 dinara za pravno lice, odnosno 10.000 dinara za fizičko lice.
U istom zvaničnom izvoru navedeno je da Zakon o poljoprivrednom zemljištu predviđa kaznu od 100.000 do 1.000.000 dinara za privredno društvo, preduzeće ili drugo pravno lice. Za odgovorno lice u pravnom licu, kao i za fizičko lice, naveden je raspon od 5.000 do 50.000 dinara kada se spaljuju organski ostaci posle žetve ili pričini poljska šteta.
Za registrovano poljoprivredno gazdinstvo rizik nije samo novčani. Ministarstvo je upozorilo da spaljivanje organskih ostataka može dovesti do gubitka aktivnog statusa u trajanju od tri godine, a time i do gubitka prava na subvencije. Konkretna odgovornost i visina sankcije zavise od činjenica koje nadležni organ utvrdi u postupku, pa svaki slučaj treba posmatrati pojedinačno.
Pet provera koje firma ili gazdinstvo može da uradi odmah
1. Proverite zonu rada
Utvrdite udaljenost od šume, da li se parcela nalazi u lovištu i da li lokalna samouprava ili upravljač prostora propisuju dodatna ograničenja. Usmeno uverenje da je nešto ranije bilo dozvoljeno nije zamena za aktuelnu proveru.
2. Zabranite improvizovano spaljivanje
Interno pravilo treba jasno da obuhvati strnjiku, korov, ambalažu, otpad i drugi materijal. Zaposleni i sezonski radnici moraju znati kome prijavljuju opasnost i da se otpad ne uklanja vatrom. Zabrana paljenja strnjike treba da bude izričito navedena u internom uputstvu dostupnom svim angažovanim licima.
3. Pregledajte opremu i mašine
Proverite aparate za gašenje, rezervoare za vodu, iskrolovke, električne instalacije i mašine koje se pregrevaju ili varniče. Oprema mora biti dostupna tamo gde se rad stvarno obavlja, a ne samo evidentirana u dokumentaciji. Kada važi zabrana paljenja strnjike, ispravna oprema ne opravdava spaljivanje, već služi za hitnu reakciju na slučajni požar.
4. Dokumentujte organizaciju zaštite
Zabeležite ko je odgovorno lice, kada je obavljena provera i koje mere su preduzete. Ako firma ima plan zaštite od požara ili procenu rizika, proverite da li odražava stvarno stanje na lokaciji. Koristan je i naš vodič o bezbednosti i zdravlju na radu i inspekcijskim proverama.
5. Prijavite požar bez odlaganja
Ako primetite požar ili nekontrolisanu vatru, odmah obavestite vatrogasno-spasilačku službu na broj 193. Ne pokušavajte gašenje ako bi to ugrozilo zaposlene ili druga lica. Prvi prioritet je bezbedno udaljavanje ljudi i precizna informacija o lokaciji.
Šta poslodavac treba da saopšti zaposlenima
Kratko obaveštenje treba da kaže da zabrana paljenja strnjike važi bez obzira na to koliko je površina mala, da su kontrole pojačane i da svaki rad sa otvorenim plamenom ili varničenjem mora biti prethodno odobren u skladu sa pravilima firme. Važno je navesti odgovorno lice, broj 193 i tačnu lokaciju opreme za gašenje.
Zaključak: pojačane kontrole nisu razlog da se čeka inspektor, već signal da se odmah proveri stvarna zaštita na terenu. Najskuplja posledica nije samo kazna. Požar može zaustaviti proizvodnju, uništiti usev ili opremu, ugroziti ljude i dovesti do višegodišnjeg gubitka podsticaja. Zato zabranu treba pretvoriti u jasnu radnu proceduru koju svi razumeju. Dosledno sprovedena zabrana paljenja strnjike istovremeno štiti ljude, imovinu, podsticaje i kontinuitet poslovanja.
