Bezbednost i zdravlje na radu: kazne i 7 provera za poslodavce

Bezbednost i zdravlje na radu nije dokument koji se napravi jednom i zaboravi u registratoru. Zakon poslodavcu nameće obavezu da proceni rizike, organizuje poslove zaštite, obuči zaposlene i primenjuje mere u stvarnom radnom procesu. Za teže propuste pravno lice može biti kažnjeno od 1,5 do dva miliona dinara, dok su posebne kazne predviđene i za preduzetnika i odgovorno lice.

Nova stručna objava ponovo je skrenula pažnju poslodavcima na pojačane kontrole i ozbiljne posledice nepotpune primene Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu. Važno je, međutim, razlikovati rokove za pojedine podzakonske akte od osnovnih obaveza koje već postoje. Odlaganje ili promena pojedinačnog roka ne znači da poslodavac može da čeka sa procenom rizika, obukama ili zaštitnom opremom.

Kolike su kazne za bezbednost i zdravlje na radu

Član 100 Zakona predviđa novčanu kaznu od 1.500.000 do 2.000.000 dinara za poslodavca sa svojstvom pravnog lica kada učini neki od težih prekršaja iz tog člana. Za iste grupe prekršaja preduzetnik može biti kažnjen od 400.000 do 500.000 dinara, a direktor ili drugo odgovorno lice kod poslodavca od 50.000 do 150.000 dinara.

To nisu jedine kaznene odredbe. Zakon razlikuje više grupa prekršaja i raspona kazni. Zato iznos ne treba unapred određivati samo na osnovu jedne nepravilnosti, već proveriti konkretan član i činjenice slučaja. Za firmu je važnija preventiva: da dokumentacija odgovara stvarnom stanju i da se mere svakodnevno primenjuju.

Koji propusti nose najveći rizik

Među težim propustima zakon navodi nesprovođenje preventivnih mera, nepostojanje akta o proceni rizika za sva radna mesta, izostanak obuke zaposlenih, neobezbeđivanje lične zaštitne opreme i neorganizovanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu na propisan način.

Posebno su osetljivi visokorizični poslovi: rad na visini ili u dubini, rad u skučenom prostoru, u eksplozivnoj atmosferi, na energetskim objektima ili sa opasnim hemikalijama. Za takve poslove zakon traži uređenu proceduru i odgovarajuću dozvolu za rad. Na gradilištu inspektor može izreći zabranu rada, a zakon predviđa minimalno trajanje zabrane od tri, 15 ili 30 dana u zavisnosti od ponavljanja utvrđenih okolnosti.

Sedam provera koje poslodavac treba da uradi

1. Akt o proceni rizika. Proverite da li obuhvata sva radna mesta i stvarne opasnosti. Dokument treba menjati kada se uvede nova tehnologija, novo radno mesto ili promeni nivo rizika.
2. Savetnik ili saradnik za BZR. Proverite da li je lice imenovano u pisanoj formi i da li ima stručni ispit i licencu koja odgovara delatnosti i zakonskim uslovima.
3. Obuka zaposlenih. Nije dovoljno imati potpisan obrazac. Obuka mora odgovarati radnom mestu, opremi i rizicima, a potrebne su i dodatne obuke kada se promeni proces ili nastane teška povreda.
4. Lična zaštitna oprema. Evidentirajte izdavanje, održavanje i zamenu opreme. Zaposleni mora biti obučen za pravilnu upotrebu.
5. Lekarski pregledi. Za radna mesta sa povećanim rizikom, kao i za noćni rad kada zakon to zahteva, proverite prethodne i periodične preglede i rokove.
6. Prijava povreda i opasnih pojava. Smrtne, kolektivne i teške povrede, kao i opasne pojave, prijavljuju se bez odlaganja, najkasnije u zakonskom roku. Posebno proverite tok dokumentacije prema inspekciji, policiji i zdravstvenom osiguranju.
7. Stvarno stanje na radnom mestu. Uporedite dokumente sa onim što zaposleni zaista rade. Ako se oprema, hemikalija ili proces razlikuju od akta o proceni rizika, papir vas neće zaštititi u kontroli.

Da li mala firma može sama da vodi BZR

Zakon dozvoljava određene izuzetke, ali oni nisu opšte pravilo za svaku malu firmu. Mogućnost da poslodavac sam obavlja poslove zavisi od delatnosti, broja zaposlenih i ispunjenja propisanih uslova, uključujući stručni ispit kada je potreban. Ne treba se osloniti samo na broj zaposlenih bez provere šifre i stvarne prirode delatnosti.

Ako postoji dilema da li je potreban savetnik, saradnik ili spoljno licencirano lice, sigurnije je tražiti pisanu proveru od stručnjaka za BZR. Knjigovođa može pomoći oko evidencija zaposlenih i dokumentacije, ali ne zamenjuje licencirano lice za procenu tehničkih i zdravstvenih rizika.

Rad od kuće ne ukida obaveze

Rad na daljinu menja mesto rada, ali ne briše odgovornost poslodavca. Potrebno je urediti uslove rada, opremu, komunikaciju i rizike koji mogu nastati u kućnom okruženju. Više praktičnih detalja nalazi se u vodiču o tome šta poslodavac mora da uredi kod rada od kuće.

Šta pripremiti za inspekciju

Poslodavac treba brzo da pronađe akt o proceni rizika, odluku o imenovanju odgovornog lica, licence, evidencije obuka, preglede opreme, dokaze o izdavanju zaštitne opreme, lekarske preglede i prijave povreda. Ipak, cilj nije da se pripremi fascikla tek kada kontrola dođe. Inspektor može proveravati radni prostor, opremu, uputstva i stvarno ponašanje zaposlenih.

Praktičan interni pregled može se organizovati po radnim mestima: šta zaposleni radi, čemu je izložen, koju opremu koristi, kada je obučen i ko proverava mere. Tako se najlakše otkrivaju razlike između dokumentacije i svakodnevnog rada.

Zaključak

Bezbednost i zdravlje na radu traži stalnu primenu, a ne jednokratno usklađivanje. Najskuplji propust nije samo kazna: povreda zaposlenog, zabrana rada i prekid poslovanja mogu imati mnogo veće posledice. Zato odmah proverite akt o proceni rizika, odgovorna lica, obuke, zaštitnu opremu i rokove za prijavu povreda.

Izvori: Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, podzakonski akti Ministarstva za rad i stručna vest Paragraf Lexa.