Rad od kuće poslodavac često uvede iz potpuno praktičnih razloga. Zaposleni bolje radi od kuće, nema gubljenja vremena u prevozu, firma nema potrebu da svi budu stalno u kancelariji, a posao se normalno završava.
Na prvi pogled deluje jednostavno: laptop, internet, mejl i dogovor.
Ali problem nastaje kada rad od kuće prestane da bude izuzetak i postane pravilo, a poslodavac nema uređen ugovor, aneks, evidenciju rada, troškove, opremu i zaštitu podataka. Ono što je delovalo kao fleksibilnost tada može postati radnopravni, poreski i knjigovodstveni problem.
Zato rad od kuće ne treba posmatrati kao neformalnu pogodnost, nego kao organizaciju rada koju treba urediti na vreme.
Ako te zanima širi kontekst fleksibilnog rada, pogledaj i tekst radni odnosi u digitalnom dobu. Ovaj tekst ide praktično: dokumenti, troškovi, oprema, evidencija i šta knjigovođa mora da zna.
Rad od kuće nije slobodan rad bez pravila
Rad od kuće ne znači da zaposleni radi kad hoće, kako hoće i bez kontrole. Zaposleni i dalje radi za poslodavca, ima radno vreme, zadatke, obaveze, prava i odgovornost.
To nije plaćeno odsustvo.
To nije pauza.
To nije neformalni dogovor: “Radi od kuće, pa ćemo videti.”
Rad od kuće je način obavljanja posla van prostorija poslodavca. Zakon o radu prepoznaje rad van prostorija poslodavca, a taj rad obuhvata rad na daljinu i rad od kuće. Zato je važno da se ovaj model ne ostavi samo na porukama, usmenom dogovoru ili dobroj volji.
Za pravni okvir možeš proveriti Zakon o radu, posebno deo koji se odnosi na rad van prostorija poslodavca.
Suština je jednostavna: ako zaposleni redovno radi od kuće, poslodavac treba da zna gde se rad obavlja, kako se rad prati, čija je oprema, da li postoje troškovi, kako se evidentira radno vreme i šta se dešava ako rad od kuće prestane.
Šta mora da se uredi kada se uvodi rad od kuće
Kada se uvodi rad od kuće, najgore je ostaviti sve na rečenici: “Dogovorili smo se.”
Poslodavac treba da ima pisani osnov. To može biti ugovor o radu, aneks ugovora o radu, pravilnik, interna odluka ili kombinacija dokumenata, u zavisnosti od toga kako je rad organizovan.
Ako se rad od kuće uvodi za novog zaposlenog, može se urediti odmah u ugovoru o radu. Ako zaposleni već radi u firmi, pa se naknadno uvodi rad od kuće, u praksi se najčešće radi aneks ili odgovarajuća odluka uz jasno pravilo.
U dokumentu treba urediti najmanje sledeće:
- gde zaposleni obavlja rad;
- da li radi stalno od kuće ili povremeno;
- koje je radno vreme;
- kako se prati rad i kvalitet obavljenih poslova;
- koju opremu obezbeđuje poslodavac;
- da li zaposleni koristi sopstvenu opremu;
- kako se nadoknađuju troškovi, ako postoje;
- kako se evidentira radno vreme;
- kako se štite poslovni podaci;
- kako se komunicira sa poslodavcem;
- šta se dešava kada rad od kuće prestane.
Ovo nije birokratija radi birokratije. Ovo je zaštita i za poslodavca i za zaposlenog.
Nije problem rad od kuće. Problem je rad od kuće bez papira.
Rad od kuće i troškovi: internet, telefon, oprema i softver
Troškovi rada od kuće mogu uključivati internet, telefon, računar, dodatnu opremu, softver, održavanje opreme ili druge troškove koji zavise od konkretnog posla.
Ne postoji jedna formula koja važi za svaku firmu. Jedna firma će zaposlenom dati laptop, službeni telefon i pristup softveru. Druga će dozvoliti korišćenje ličnog računara. Treća će rad od kuće dozvoliti samo povremeno, bez posebnih dodatnih troškova.
Ali ono što ne sme da se desi jeste da poslodavac isplaćuje novac zaposlenom, a da se ne zna šta je ta isplata.
Za knjigovođu je važno da zna da li je uplata:
- zarada;
- naknada troška;
- refundacija;
- drugo primanje;
- isplata bez jasnog osnova.
Ako nema dokumenta, pravila i dokaza, isplata lako može biti pogrešno tretirana. Zato se pre prve isplate mora znati šta se plaća, po kom osnovu, kome, u kom iznosu i na osnovu kog dokumenta.
Ako rad od kuće utiče na obračun zarade, korisno je da pročitaš i tekst razlika između bruto i neto plate, kao i tekst bruto 1 i bruto 2 – razlika i obračun.
Oprema za rad od kuće: čiji je laptop i ko ga vraća
Kod rada od kuće oprema je jedna od najvažnijih praktičnih tema.
Ako firma obezbeđuje laptop, monitor, telefon, stolicu, softver ili drugi alat za rad, treba imati evidenciju zaduženja. Mora se znati šta je zaposlenom dato, kada je dato, u kom stanju i kada treba da se vrati.
Ako zaposleni koristi sopstveni računar, internet ili drugu opremu, poslodavac mora unapred da zna da li se za to plaća naknada, kako se utvrđuje i da li postoje ograničenja.
Bez ovoga kasnije nastaju rasprave:
“Čiji je laptop?”
“Ko plaća internet?”
“Da li se refundira telefon?”
“Da li firma ima pravo da traži vraćanje opreme?”
“Ko odgovara ako se poslovni podaci nalaze na privatnom računaru?”
To su pitanja koja se ne rešavaju kada nastane problem. Rešavaju se pre nego što rad od kuće postane redovna praksa.
Rad od kuće ne ukida evidenciju rada
Jedna od najvećih grešaka je stav da se kod rada od kuće radno vreme “podrazumeva”.
Ne podrazumeva se.
Poslodavac i dalje mora da zna kada zaposleni radi, da li radi puno radno vreme, da li postoji prekovremeni rad, da li je zaposleni bio odsutan, da li je koristio godišnji odmor, da li je bio na bolovanju i kako se sve to uklapa u obračun zarade.
Rad od kuće ne briše pravila o radnom vremenu. Ako zaposleni radi od kuće, to ne znači da može neograničeno da radi uveče, vikendom ili preko ugovorenog radnog vremena bez evidencije.
Posebno je rizično kada poslodavac očekuje dostupnost ceo dan, a dokumentacija kaže da zaposleni radi osam sati. Tu se otvara pitanje prekovremenog rada, odmora, prava zaposlenog i obračuna zarade.
Ako te zanima obračun zarada u praksi, pogledaj i kalkulator zarada 2026.
Rad od kuće i bezbednost i zdravlje na radu
Rad od kuće nije samo pitanje laptopa i interneta. Poslodavac mora da razmišlja i o bezbednosti i zdravlju na radu.
Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu prepoznaje rad od kuće i rad na daljinu. Kod rada od kuće, poslodavac treba da u saradnji sa zaposlenim utvrdi uslove za bezbedan i zdrav rad, sredstva za rad, radni proces i preventivne mere.
To ne znači da poslodavac ulazi zaposlenom u stan kad god poželi. Ali znači da se rad od kuće ne sme organizovati potpuno neuređeno.
Praktično, poslodavac treba da razmisli o sledećem:
- da li zaposleni ima uslove za rad;
- da li koristi odgovarajuću opremu;
- da li zna pravila bezbednog rada;
- da li su mu data uputstva;
- da li postoji rizik od prekomernog rada;
- da li se zna kome zaposleni prijavljuje problem;
- da li postoji kontrolna lista ili drugi interni dokument.
Za zvanične smernice pogledaj Vodič Ministarstva za rad za bezbedan i zdrav rad od kuće, kao i Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu.
Zaštita podataka kod rada od kuće
Kod malih firmi se zaštita podataka često zaboravi. Zaposleni radi od kuće, koristi privatni računar, šalje dokumenta preko privatnog mejla, čuva fajlove na desktopu i koristi aplikacije koje firma ne kontroliše.
Dok posao ide dobro, niko ne razmišlja o tome.
Problem nastaje kada zaposleni ode iz firme, kada se izgubi dokument, kada klijent pita ko je imao pristup podacima ili kada poslovni fajlovi ostanu na privatnom uređaju.
Zato poslodavac treba da uredi:
- koji mejl se koristi;
- gde se dokumenta čuvaju;
- ko ima pristup podacima;
- da li zaposleni sme da koristi privatni računar;
- da li se koristi cloud;
- kako se vraćaju ili brišu poslovni podaci;
- šta se dešava po prestanku radnog odnosa.
Rad od kuće je fleksibilan samo dok postoji kontrola. Bez kontrole, fleksibilnost postaje rizik.
Rad od kuće i hibridni rad nisu isto
Nije isto kada zaposleni stalno radi od kuće, kada radi hibridno dva dana od kuće i tri dana iz kancelarije, ili kada povremeno dobije dozvolu da jedan dan radi van prostorija poslodavca.
Svaki model može biti praktičan, ali mora biti jasno uređen.
Kod hibridnog rada posebno treba definisati raspored. Na primer:
- kojim danima zaposleni radi od kuće;
- da li poslodavac može da promeni raspored;
- da li zaposleni mora da bude dostupan u isto vreme;
- da li se troškovi priznaju za svaki dan rada od kuće;
- da li zaposleni koristi opremu firme ili svoju;
- kako se prate rezultati rada.
Ako model nije jasan, poslodavac kasnije ne zna da li je nešto pravilo, izuzetak ili dobra volja.
To je naročito važno kada firma raste. Ono što može da funkcioniše sa jednim zaposlenim, često postaje haos kada isti model koristi pet, deset ili dvadeset ljudi.
Aneks, pravilnik ili odluka: šta je praktično za malu firmu
Mala firma često ne želi komplikovan sistem dokumenata. To je razumljivo. Ali jednostavno ne znači bez papira.
Nekada je dovoljan aneks ugovora o radu. Nekada je bolje imati pravilnik ili internu odluku. Nekada je najbolja kombinacija: opšte pravilo za sve zaposlene i poseban aneks za zaposlene koji imaju drugačiji režim rada.
Ako svi zaposleni rade od kuće na isti način, opšti akt može biti praktičan. Ako samo jedan zaposleni radi od kuće po posebnom režimu, aneks može biti jasniji.
Knjigovođi nije presudno kako se dokument zove. Presudno je šta u njemu piše i kako utiče na obračun.
Knjigovođa mora da zna:
- da li postoji naknada troškova;
- da li se naknada isplaćuje uz zaradu ili odvojeno;
- da li postoje dokazi za troškove;
- da li je oprema vlasništvo firme;
- da li se troškovi ponavljaju svakog meseca;
- da li postoji odluka poslodavca;
- da li je sve usklađeno sa ugovorom i opštim aktom.
Kada su odgovori jasni, knjiženje je mirnije.
Kada rad od kuće postaje skupa improvizacija
Rad od kuće postaje skupa improvizacija kada zaposleni traži naknadu troškova koja nikada nije jasno dogovorena.
Postaje problem kada poslodavac želi kontrolu radnog vremena, a nikada nije uredio način evidentiranja.
Postaje problem kada je laptop dat zaposlenom, ali nigde nije evidentiran.
Postaje problem kada zaposleni čuva poslovne podatke na privatnom računaru.
Postaje problem kada knjigovođa tek na kraju meseca sazna da su zaposlenom isplaćeni “troškovi rada od kuće”, ali bez odluke, obračuna i objašnjenja.
Zato rad od kuće treba urediti pre nego što postane navika.
Najbolji trenutak nije kada nastane spor. Najbolji trenutak je kada prvi put kažeš: ovo više nije izuzetak, ovo je naš način rada.
Primer iz prakse
Zamislite firmu koja je jednom zaposlenom dozvolila rad od kuće “privremeno”.
Prođe mesec dana.
Pa još jedan.
Posle šest meseci, to više nije privremeno nego redovan način rada.
Zaposleni koristi svoj laptop. Firma mu povremeno refundira internet. Radno vreme se ne evidentira posebno. Oprema nije zadužena. Nema odluke, nema aneksa, nema pravila o zaštiti podataka.
Onda dođe do spora oko poslednje zarade, troškova ili vraćanja dokumentacije. Poslodavac kaže jedno, zaposleni drugo, a knjigovođa pita: “Gde je dokument?”
Tu se vidi suština.
Problem nije bio rad od kuće. Problem je što dogovor nikada nije pretvoren u papir.
Najčešće greške kod rada od kuće
Najčešće greške poslodavaca su:
- rad od kuće se uvede samo usmeno;
- ne zna se da li je rad stalan, povremen ili hibridan;
- ne zna se ko obezbeđuje opremu;
- troškovi se plaćaju bez jasnog osnova;
- ne vodi se evidencija rada;
- prekovremeni rad se podrazumeva, ali se ne evidentira;
- ne uređuje se zaštita podataka;
- oprema firme se ne zadužuje zaposlenom;
- knjigovođa sazna za isplate tek kada treba da ih knjiži;
- dokumentacija ne prati stvarnu praksu.
Najopasnija rečenica u celoj priči je: “Ma znamo mi šta smo se dogovorili.”
To možda važi dok je odnos dobar. Kada nastane problem, važi samo ono što može da se dokaže.
Kontrolna lista za poslodavca
Pre nego što rad od kuće postane redovna praksa, poslodavac treba da proveri sledeće:
- da li postoji pisani osnov za rad od kuće;
- da li je definisano mesto rada;
- da li je definisano radno vreme;
- da li je uređen način nadzora i praćenja rada;
- da li je jasno ko obezbeđuje opremu;
- da li postoji evidencija zaduženja opreme;
- da li su troškovi definisani unapred;
- da li knjigovođa zna kako se troškovi isplaćuju;
- da li se vodi evidencija rada;
- da li su uređeni poslovni podaci i pristup dokumentima;
- da li su zaposleni dobili uputstva;
- da li se praksa povremeno proverava.
Ako nemaš odgovor na ova pitanja, rad od kuće nije uređen. Samo funkcioniše dok ne nastane problem.
Da li rad od kuće menja zaradu?
Sam rad od kuće ne znači automatski manju zaradu. Zaposleni i dalje obavlja rad za poslodavca.
Zakon o radu predviđa da osnovna zarada zaposlenog koji radi van prostorija poslodavca ne može biti manja od osnovne zarade zaposlenog koji radi na istim poslovima u prostorijama poslodavca.
To znači da rad od kuće nije osnov da se zaposlenom automatski smanji osnovna zarada samo zato što ne dolazi u kancelariju.
Naravno, konkretan obračun zavisi od ugovora, radnog vremena, učinka, odsustava, eventualnog prekovremenog rada i drugih elemenata zarade.
Ako firma ima zaposlene na minimalnoj zaradi, korisno je proveriti i vodič minimalac 2026 u Srbiji.
Da li poslodavac mora da plaća internet zaposlenom?
Ovo je jedno od najčešćih pitanja.
Odgovor nije: “uvek isto za sve”.
Bitno je kako je rad od kuće organizovan, čija se sredstva koriste i šta piše u dokumentima. Ako zaposleni koristi svoja sredstva za rad, poslodavac treba unapred da uredi da li postoji naknada, kako se utvrđuje i kako se isplaćuje.
Najgore rešenje je da se troškovi isplaćuju nasumično, bez odluke i bez objašnjenja.
Ako se internet, telefon ili drugi troškovi priznaju, treba jasno napisati:
- koji trošak se priznaje;
- u kom iznosu;
- za koji period;
- na osnovu kog dokumenta;
- kako se isplaćuje;
- kako se tretira u obračunu.
To je važno i za zaposlenog i za knjigovođu.
FAQ – rad od kuće
Da li rad od kuće mora biti u ugovoru?
Ako je rad od kuće redovna organizacija rada, treba ga urediti pisanim dokumentom. To može biti ugovor o radu, aneks ugovora, opšti akt, odluka ili kombinacija dokumenata, u zavisnosti od konkretnog slučaja.
Da li poslodavac može samo usmeno da dozvoli rad od kuće?
Može se desiti da postoji povremeni dogovor, ali za redovan rad od kuće to nije dobro rešenje. Usmeni dogovor ne rešava troškove, opremu, evidenciju rada, zaštitu podataka i odgovornost.
Da li rad od kuće znači fleksibilno radno vreme?
Ne mora da znači. Zaposleni može raditi od kuće, a da ima isto radno vreme kao u kancelariji. Ako postoji fleksibilno ili klizno radno vreme, to treba posebno urediti.
Da li zaposleni ima pravo na prekovremeni rad ako radi od kuće?
Ako zaposleni radi duže od ugovorenog radnog vremena po nalogu poslodavca ili u skladu sa organizacijom rada, pitanje prekovremenog rada mora se posmatrati isto ozbiljno kao i kod rada u kancelariji. Rad od kuće ne znači da prekovremeni rad ne postoji.
Da li knjigovođa mora da zna da zaposleni radi od kuće?
Da. Knjigovođa mora da zna ako rad od kuće utiče na isplate, troškove, obračun zarade, evidencije, opremu ili druge poslovne promene. Ako knjigovođa sazna tek kada treba da knjiži uplatu, problem je već napravljen.
Završna napomena
Rad od kuće može biti odličan za firmu. Može doneti bolju organizaciju, manje gubljenja vremena, zadovoljnije zaposlene i efikasniji rad.
Ali samo ako nije ostavljen kao neformalni dogovor.
Poslodavac treba da uredi dokumente, troškove, opremu, evidenciju rada, zaštitu podataka i bezbednost i zdravlje na radu. Fleksibilnost je dobra stvar, ali samo kada iza nje stoji red.
Ako uvodiš rad od kuće, nemoj čekati prvi spor ili prvu nejasnu isplatu. Pošalji nam postojeći ugovor, plan troškova i način evidencije rada. Proverićemo šta treba urediti pre prve isplate.
Napomena: Ovo je opšte objašnjenje. Za konkretan model rada od kuće treba proveriti ugovor o radu, opšti akt poslodavca, važeće propise, način organizacije rada i konkretne okolnosti.
