Vi ste poslodavac koji želi da zaposli radnika, ali niste sigurni da li je potreban ugovor o delu ili ugovor o radu. Ovo je veoma važna tema, jer pogrešna odluka može da vam donese pravne, a samim tim i finansijske posledice, ukoliko inspekcija rada uvidi nepravilnosti.
Za početak je bitno da definišete šta je to ugovor o delu i koje su razlike u odnosu na ugovor o radu. Cilj je isti, ali se prava i obaveze razlikuju.
Kada sme da se zaključi ugovor o delu?
Prema članu 199 Zakona o radu, ugovor o delu može da se zaključi za samostalnu izradu ili opravku stvari i za samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla, ali samo kada je taj posao van delatnosti poslodavca. Ovim ugovorom se ne zasniva radni odnos.
Problem nastaje kada osoba kontinuirano obavlja poslove iz redovne delatnosti poslodavca, u organizaciji koja u praksi liči na rad zaposlenog. Naziv ugovora tada ne rešava problem. Pre angažovanja treba proveriti da li je potreban ugovor o radu ili drugi odgovarajući osnov.
Koja je razlika između ugovora o delu i ugovora o radu?
Ugovor o delu definišu Zakon o radu i Zakon o obligacionim odnosima (koji se ne odnosi na ugovor o radu). Zaključuje se radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca, a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku određene stvari, samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla. Takođe, može da se zaključi i sa licem koje obavlja umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture u skladu sa zakonom.
Jednostavnije, ako angažujete lice po ugovoru o delu, platićete mu naknadu za obavljeni posao koji nije u vašem domenu, koji je privremen i za koji onaj ko je angažovan samostalno određuje dinamiku i način rada. Zaposleni u ovom slučaju nema prava koja pripadaju zaposlenima, kao što godišnji odmor, bolovanje, troškovi prevoza i slično.
Rok, način predaje i pregleda rezultata, otklanjanje nedostataka, raskid i obračun naknade treba precizno urediti ugovorom. Ne može se unapred tvrditi da se pri svakom raskidu duguje cela naknada niti da se naknada automatski ne plaća čim postoji nedostatak. Posledica zavisi od ugovorenih obaveza, razloga za raskid i činjenica konkretnog slučaja.
Sa druge strane, ugovorom o radu definiše se radni odnos, koji ima trajni karakter. Poslodavac određuje radno vreme, način rada, obezbeđuje sredstva za rad, a poslovi moraju da budu u okviru delatnosti. Zaposleni ima sva prava koja mu pripadaju, od već pomenutih, do doprinosa i, naravno, redovne isplate zarade, kao i obavezni otkazni rok prilikom prestanka radnog odnosa.
Koliko iznose porezi i doprinosi za ugovor o delu?
Lice angažovano po ugovoru o delu ne prima zaradu iz radnog odnosa, već ugovorenu naknadu koja se poreski tretira kao drugi prihod. Isplatilac obračunava i plaća obaveze prema statusu osiguranja primaoca.
U delu vodiča Poreske uprave posvećenom ugovoru o delu navedeno je da osnovicu poreza čini bruto naknada umanjena za normirane troškove od 20 odsto. Porez se plaća po stopi od 20 odsto. Doprinos za PIO obračunava se po stopi od 24 odsto, a doprinos za zdravstveno osiguranje po stopi od 10,3 odsto ne plaća se kada je primalac osiguran po drugom osnovu. Za domaćeg isplatioca prijava PPP-PD se, prema uputstvima Poreske uprave, podnosi pre isplate naknade.
Status osiguranja, dostizanje najviše godišnje osnovice, status stranog državljanina i primena međunarodnog sporazuma mogu da promene obračun. Ove izuzetke ne treba primenjivati bez odgovarajuće potvrde i provere za konkretnog primaoca.
Ako inspekcija utvrdi da lice radi bez ugovora o radu ili drugog odgovarajućeg ugovora, član 273 Zakona o radu predviđa kaznu od 800.000 do 2.000.000 dinara za pravno lice, od 300.000 do 500.000 dinara za preduzetnika i od 50.000 do 150.000 dinara za odgovorno lice. Da li je postojeći ugovor odgovarajući zavisi od stvarnih poslova i načina angažovanja, a ne samo od naslova dokumenta.
Najčešća pitanja o ugovoru o delu
Može li ugovor o delu za poslove iz delatnosti poslodavca?
Ne. Član 199 Zakona o radu dozvoljava ovaj ugovor za poslove van delatnosti poslodavca. Za redovne poslove treba utvrditi drugi zakonit osnov angažovanja.
Da li angažovano lice ima godišnji odmor i bolovanje?
Ugovor o delu sam po sebi ne zasniva radni odnos, pa angažovano lice samo na osnovu njega ne stiče prava zaposlenog kao što su plaćeni godišnji odmor, naknada zarade za bolovanje i troškovi dolaska na rad.
Ko obračunava porez i doprinose?
Kada naknadu isplaćuje domaće pravno lice ili preduzetnik, isplatilac obračunava obaveze prema poreskom i osiguravajućem statusu primaoca i podnosi prijavu pre isplate. Kod isplate iz inostranstva ili drugih posebnih situacija postupak može biti drugačiji.
Problem nastaje kada se ugovor izabere samo zato što deluje jeftinije. Ako angažuješ ljude i želiš da porezi, doprinosi i dokumentacija budu pravilno obračunati, pogledaj naše knjigovodstvene usluge.
