Šta treba da stoji na vratima firme zavisi od toga da li posluješ kao preduzetnik, imaš DOO ili radiš u prodajnom mestu sa potrošačima. To nisu ista pravila.
Najkraći odgovor: preduzetnik je dužan da istakne svoje registrovano poslovno ime u sedištu i na svakom izdvojenom mestu poslovanja. Kod DOO ne treba automatski prepisati isto pravilo samo zato što je adresa upisana u APR-u. Ako DOO ima prodajno mesto ili pruža usluge potrošačima, Zakon o trgovini propisuje koje podatke treba vidno istaći na tom mestu.
Problem nastaje kada se na vrata stavi samo logo, kada se pravilo za preduzetnika prenese na svako privredno društvo ili kada se obična oznaka pomeša sa reklamom. Zato prvo utvrdi koji propis se primenjuje na tvoj prostor.
Šta treba da stoji na vratima firme: tri različite situacije
1. Preduzetnik u sedištu ili izdvojenom mestu
Član 87. Zakona o privrednim društvima izričito kaže da je preduzetnik dužan da istakne svoje poslovno ime u sedištu i na svakom izdvojenom mestu poslovanja. Izuzetak postoji kada se delatnost po svojoj prirodi obavlja van određenog prostora — na primer po pozivu stranke ili od mesta do mesta.
Za preduzetnika je zato najsigurnije da sa APR rešenja ili pretrage registra prepiše celo registrovano poslovno ime. Brend može da stoji uz njega, ali ga ne treba koristiti kao zamenu za poslovno ime.
2. DOO i drugo privredno društvo u običnom sedištu
Zakon o privrednim društvima propisuje šta čini poslovno ime društva i koje podatke društvo koristi u dokumentima, ali odredba člana 87. o isticanju poslovnog imena u sedištu napisana je za preduzetnika. Zato nije ispravno tvrditi da iz tog člana proizlazi identična opšta obaveza za svaki DOO.
To ne znači da DOO nikada ništa ne ističe. Obaveza može da postoji zbog vrste delatnosti, rada sa potrošačima, posebnog propisa ili pravila koja važe za konkretan prostor. Ako je sedište u stanu ili kancelariji u kojoj nema prodajnog mesta, prvo proveri koji se propis stvarno primenjuje — nemoj praviti tablu samo na osnovu tuđeg teksta sa interneta.
3. Prodajno mesto ili pružanje usluga potrošačima
Član 32. Zakona o trgovini propisuje da trgovac i pružalac usluge na prodajnom mestu vidno ističu:
- poslovno ime;
- matični broj;
- adresu sedišta;
- adresu prodajnog objekta, kada je reč o prodajnom objektu.
Ovo pravilo obuhvata prodajna mesta i usluge potrošačima na koje se Zakon o trgovini primenjuje. Za delatnosti uređene posebnim zakonom mora se proveriti i taj poseban propis.
Da li je dovoljan logo ili naziv brenda
Logo sam po sebi nije isto što i registrovano poslovno ime. Na primer, natpis „Studio Luna“ može biti brend, dok je u APR-u upisano znatno duže poslovno ime preduzetnika. Kada propis traži poslovno ime, koristi se podatak pod kojim je subjekt registrovan.
APR navodi da poslovno ime privrednog društva obavezno sadrži naziv, pravnu formu i mesto sedišta. Kod preduzetnika poslovno ime ima svoje obavezne elemente iz Zakona o privrednim društvima. Papir nije problem dok ga neko ne traži — a razlika između brenda i poslovnog imena obično se primeti tek kada dođe kontrola ili dostava ne može da pronađe primaoca.
Praktično rešenje je jednostavno:
- prepiši poslovno ime tačno iz APR registra;
- dodaj logo ili brend odvojeno, ako želiš;
- ne skraćuj poslovno ime po svom izboru;
- ako koristiš registrovano skraćeno poslovno ime, proveri da li odgovara situaciji u kojoj ga ističeš.
Gde oznaka treba da bude postavljena
Zakon o privrednim društvima za preduzetnika zahteva isticanje poslovnog imena u sedištu i izdvojenom mestu, ali ne propisuje dizajn table, boju, font ili tačnu dimenziju. Zakon o trgovini traži da podaci na prodajnom mestu budu vidno istaknuti.
U praksi oznaka treba da bude na mestu na kojem se ulaz ili prostor može lako prepoznati. Ako je sedište preduzetnika u stanu, tabla ili nalepnica na ulazu u stan predstavlja jasnije rešenje od skrivene oznake. Natpis na poštanskom sandučetu pomaže dostavi, ali ga ne treba predstavljati kao univerzalnu zamenu za obeležavanje koje zahteva konkretan propis.
Ako prostor nije tvoj, proveri ugovor sa vlasnikom i pravila zgrade pre postavljanja spoljne table. Za veće natpise, svetleće reklame ili zauzimanje fasade mogu važiti lokalna pravila i saglasnosti.
Da li radno vreme mora da stoji na vratima
Radno vreme nije opšta obaveza na vratima svake kancelarije. Član 33. Zakona o trgovini odnosi se na trgovca i pružaoca usluge na prodajnom mestu. Radno vreme mora biti istaknuto jasno, nesumnjivo i lako uočljivo, a subjekt mora da ga se pridržava.
Ako dođe do vanredne promene, prekida ili privremenog prestanka rada na prodajnom mestu, promena se označava pre prestanka rada. U praksi se ovo vidi kada lokal ostane zatvoren, a na vratima i dalje piše da radi. To nije samo loš utisak prema kupcu; može biti i neusklađenost sa pravilom o označenom radnom vremenu.
Za kancelariju koja radi isključivo sa poslovnim klijentima po zakazivanju ne treba automatski primeniti pravilo za prodajno mesto. Za salon, prodavnicu ili drugi prostor u koji dolaze potrošači, provera Zakona o trgovini i lokalnih pravila je obavezna.
Oznaka firme nije isto što i reklama
Obavezni identifikacioni podaci služe da se vidi ko posluje u prostoru. Reklama pokušava da privuče pažnju, promoviše ponudu ili zauzima fasadu i javno vidljivu površinu. Granica se ne određuje samo veličinom table.
Nemoj računati da svaka mala tabla automatski ne podleže lokalnim pravilima. Pre izrade većeg natpisa proveri odluke svoje opštine ili grada, uslove vlasnika objekta i pravila stambene zajednice. Posebno proveri svetleće reklame, konzolne natpise, folije preko izloga i konstrukcije na fasadi.
Najčešće greške posle registracije
- na vratima stoji samo logo, a ne poslovno ime koje traži propis;
- preduzetnik istakne skraćeni naziv koji nije registrovan;
- prodajno mesto nema matični broj ili adresu sedišta;
- adresa prodajnog objekta nije istaknuta uz ostale podatke;
- radno vreme postoji na društvenim mrežama, ali nije jasno istaknuto na prodajnom mestu;
- DOO primeni pravilo za preduzetnika bez provere posebnog propisa;
- promotivna tabla se postavi bez provere lokalnih uslova.
Jedan konkretan primer iz prakse: firma je bila registrovana na adresi stana, ali dostavljač na ulazu nije mogao da poveže naziv primaoca sa stanom. Službena pošta se vratila, a obaveza nije nestala. Jasna oznaka i uređena adresa za prijem pošte rešavaju problem pre nego što nastane zastoj.
Kontrolna lista pre nego što naručiš tablu
- Proveri pravnu formu: preduzetnik, DOO ili drugo društvo.
- Prepiši registrovano poslovno ime iz APR-a.
- Utvrdi da li je prostor sedište, izdvojeno mesto ili prodajno mesto.
- Proveri da li radiš sa potrošačima i da li se primenjuje Zakon o trgovini.
- Proveri poseban propis za svoju delatnost i lokalna pravila za natpise.
- Uredi radno vreme ako postoji prodajno mesto.
- Proveri da li pošta i nadležni organi mogu nedvosmisleno da pronađu subjekt.
Ako tek pokrećeš posao, pogledaj i vodič za otvaranje firme u Srbiji i praktične korake za otvaranje preduzetničke radnje.
Zvanični izvori
- Ministarstvo privrede — Zakon o privrednim društvima, naročito čl. 86. i 87;
- Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine — Zakon o trgovini, naročito čl. 32. i 33;
- APR — opšta uputstva o poslovnom imenu.
Treba ti provera obaveza posle registracije?
Pošalji nam pravnu formu, delatnost, adresu i način rada sa klijentima. Proverićemo koje podatke treba da istakneš i koje poreske i knjigovodstvene obaveze slede posle registracije.
Za mesečno vođenje poslovanja pogledaj naše knjigovodstvene usluge.
