Otvaranje firme iz radnog odnosa: porezi, doprinosi i saglasnost poslodavca

Otvaranje firme iz radnog odnosa je dozvoljeno: zaposlenje kod drugog poslodavca samo po sebi nije prepreka da registruješ preduzetnika ili osnuješ DOO. Problem nastaje kada se preskoče tri provere — zabrana konkurencije iz ugovora o radu, poreski model nove firme i obaveze koje nastaju zato što ćeš u toj firmi stvarno raditi.

Ako si već odlučio da pokreneš posao, ovaj tekst ti pomaže da prvo odvojiš pravnu formu od poreskog modela. Za kompletan redosled registracije koristi naš vodič za otvaranje firme u Srbiji.

Da li je otvaranje firme iz radnog odnosa dozvoljeno

Da. Zaposleno fizičko lice može da bude preduzetnik, osnivač DOO ili oboje. APR registracija i radni odnos su dva odvojena pravna odnosa. To što već imaš poslodavca ne znači da ti je poslovna ideja automatski zabranjena.

To ipak ne znači da je svaki paralelni posao bez rizika. Pre registracije proveri:

• šta tačno piše u ugovoru o radu i eventualnom aneksu;
• da li će nova firma raditi iste ili konkurentske poslove;
• da li koristiš poslovne kontakte, podatke, opremu ili radno vreme sadašnjeg poslodavca;
• da li se na tvoje radno mesto primenjuje poseban propis ili interni akt;
• koju ćeš ulogu imati u novoj firmi — samo vlasnik, preduzetnik koji radi ili direktor DOO.

Papir nije problem dok ga neko ne traži. Zato ugovor o radu treba otvoriti pre APR prijave, a ne tek kada poslodavac primeti da pružaš sličnu uslugu na tržištu.

samo mora da  se

Kada ti treba saglasnost poslodavca

Zakon o radu dopušta da ugovor o radu sadrži zabranu konkurencije. U toj klauzuli mogu da budu određeni poslovi koje zaposleni ne sme da obavlja za svoj račun ili za drugo lice bez saglasnosti poslodavca. Takva zabrana nije neograničena: vezana je za uslove pod kojima zaposleni može da stekne naročito važna tehnološka znanja, širok krug poslovnih partnera ili značajne poslovne informacije i tajne. Ugovorom se određuje i područje na kojem zabrana važi.

Ako takva klauzula postoji i tvoja nova delatnost ulazi u njen stvarni obuhvat, traži pisanu saglasnost pre nego što počneš da pružaš usluge. Ako klauzule nema, ne postoji opšte pravilo po kojem svaki zaposleni mora da donese saglasnost poslodavca APR-u.

Zabrana posle prestanka radnog odnosa je posebna tema. Može trajati najduže dve godine samo ako je ugovorena novčana naknada zaposlenom. Zato nemoj mešati zabranu koja važi dok radiš kod poslodavca sa zabranom koja bi važila posle odlaska.

Preduzetnik iz radnog odnosa: tri poreska modela

Kada zaposleni registruje preduzetnika, mora da izabere način oporezivanja koji odgovara delatnosti, očekivanom prometu, rashodima i načinu rada sa klijentima. Sam status zaposlenog ne bira poreski model umesto tebe.

1. Paušalno oporezivanje

Paušal može biti jednostavan za posao sa malo rashoda i urednim mesečnim prilivima, ali nije dostupan svakoj delatnosti. Ne možeš računati na paušal ako ne ispunjavaš zakonske uslove, a prometni limit za ovaj režim je 6.000.000 dinara. Kod osnivanja se gleda i planirani promet.

Ako u APR prijavi izabereš paušal i delatnost ispunjava uslove, poseban zahtev poreskoj upravi se po pravilu ne podnosi. Pre odluke pročitaj naš detaljan vodič za otvaranje paušalne firme.

2. Vođenje knjiga bez lične zarade

U ovom modelu porez se vezuje za oporezivu dobit od samostalne delatnosti, a doprinosi se obračunavaju na osnovu stvarno ostvarenog prihoda. Kada je preduzetnik istovremeno osiguran po osnovu zaposlenja kod drugog poslodavca, ne plaćaju se ponovo doprinosi za zdravstveno osiguranje i nezaposlenost po osnovu samostalne delatnosti, dok obaveza za PIO ostaje. Novi preduzetnik koji ne bira ličnu zaradu ima i rok za podnošenje odgovarajuće poreske prijave.

3. Preduzetnik na ličnoj zaradi

Kod lične zarade odvojeno posmatraš obračun lične zarade i rezultat poslovanja. Ako si zaposlen kod drugog poslodavca, na ličnu zaradu se ne obračunavaju doprinosi za zdravstvo i nezaposlenost, ali porez i PIO ostaju prema važećim pravilima. Konačan iznos zavisi od prijavljene lične zarade, poslovnog rezultata i drugih podataka, pa računica mora biti urađena pre izbora.

Za detaljnije poređenje pogledaj kako funkcioniše lična zarada preduzetnika.

DOO iz radnog odnosa: vlasništvo i rad nisu ista stvar

Kod DOO moraš da odvojiš četiri pitanja: ko je osnivač, ko je direktor, da li je direktor zaposlen u tom DOO i da li za društvo stvarno obavlja poslove. Samo posedovanje udela nije isto što i rad u društvu.

Ako si zaposlen kod drugog poslodavca, a u svom DOO si zakonski zastupnik bez radnog odnosa, obaveze se ne svode na rečenicu „već sam zaposlen, ne plaćam ništa“. Prema uputstvu Poreske uprave za osnivače pravnih lica, kada osnivač radi u društvu kroz zastupanje i upravljanje, a osiguran je po osnovu zaposlenja kod drugog poslodavca, društvo obračunava PIO doprinos najmanje na najnižu mesečnu osnovicu. Drugačiji ugovoreni odnos ili zaposlenje u sopstvenom DOO menja obračun.

U praksi se ovo vidi kad neko osnuje DOO, upiše sebe kao direktora i pretpostavi da su sve obaveze završene zato što već prima platu na drugom mestu. Registracija jeste završena, ali poreski položaj direktora tek treba pravilno postaviti.

Preduzetnik ili DOO ako si već zaposlen

Ako još vagaš formu, koristi detaljno poređenje preduzetnik ili DOO. Odluka se ne donosi samo po pitanju „gde je manji porez“, jer odgovornost, podizanje novca i plan rasta često naprave veću razliku.

Obaveze koje ne nestaju zato što si zaposlen

Radni odnos ne oslobađa novu firmu od njenih redovnih obaveza. Pre početka rada proveri najmanje sledeće:

• poslovni račun — preduzetnik i DOO posluju preko računa otvorenog za poslovanje;
• PDV — mali poreski obveznik je, pod propisanim uslovima, lice čiji ukupan promet u prethodnih 12 meseci nije veći od 8.000.000 dinara; dobrovoljni ulazak menja obaveze;
• fiskalizaciju — prodaja robe i usluga fizičkim licima uglavnom ulazi u fiskalizaciju, osim propisanih izuzetaka;
• evidencije i prijave — paušal ne znači da nemaš nijednu evidenciju, a knjigaš i DOO imaju šire obaveze;
• dozvole i uslove — neke delatnosti traže licencu, stručnu kvalifikaciju, prostor ili prethodnu saglasnost;
• test samostalnosti — naročito ako će jedan nalogodavac donositi najveći deo prihoda ili ako planiraš da fakturišeš sadašnjem poslodavcu.

Ako prelaziš iz zaposlenja u odnos sa jednim dominantnim klijentom, pročitaj naš vodič za test samostalnosti preduzetnika. Naziv ugovora nije dovoljan ako stvarni odnos liči na zaposlenje.

Primer iz prakse: programer zaposlen u kompaniji

Programer je zaposlen puno radno vreme, a posle posla želi da pravi male sajtove za domaće klijente. Prvo proverava zabranu konkurencije i utvrđuje da li su klijenti, usluge i tržište odvojeni od poslodavca. Zatim procenjuje godišnji promet, rashode za opremu i softver, broj klijenata i rizik testa samostalnosti.

Ako je delatnost podobna i očekivani promet u granicama, paušal može biti jedna od opcija. Ako ima veće priznate troškove ili planira rast, knjige sa ili bez lične zarade mogu dati bolji rezultat. Ako ulazi sa partnerom, preuzima veći ugovorni rizik ili želi da dobit ostavlja u poslu, DOO može imati više smisla.

Greška bi bila da prvo registruje najjeftiniju varijantu, a tek posle potpisivanja prvog ugovora otkrije zabranu konkurencije, fiskalizaciju ili pogrešan osnov doprinosa.

Šta treba da pripremiš pre registracije

1. Ugovor o radu i anekse, sa posebno označenom zabranom konkurencije.
2. Opis usluge ili proizvoda koji ćeš stvarno naplaćivati.
3. Procenu prihoda za prvih 12 meseci i realne poslovne rashode.
4. Spisak očekivanih klijenata i procenu koliko prihoda dolazi od najvećeg.
5. Odluku da li novac želiš redovno da povlačiš ili da ga ostavljaš za rast.
6. Plan ko vodi posao dok si na svom redovnom radnom mestu.
7. Proveru paušala, PDV-a, fiskalizacije, posebnih dozvola i testa samostalnosti.

Česta pitanja

Moram li poslodavcu da kažem da sam otvorio firmu?

Ne postoji opšta APR procedura koja traži da svakom poslodavcu prijaviš osnivanje. Obaveza može nastati iz ugovora o radu, zabrane konkurencije, internog akta ili posebnog propisa koji važi za tvoje radno mesto. Ako postoji preklapanje poslova, traži pravnu proveru pre početka rada.

Da li plaćam zdravstveno osiguranje dva puta kao preduzetnik?

Ako si osiguran po osnovu zaposlenja kod drugog poslodavca, kod preduzetničke delatnosti se po tom osnovu ne obračunavaju ponovo doprinosi za zdravstvo i nezaposlenost. PIO i poreske obaveze ostaju u skladu sa izabranim modelom.

Mogu li da budem paušalac dok sam zaposlen?

Možeš ako delatnost i ostali zakonski uslovi dozvoljavaju paušalno oporezivanje. Zaposlenje nije samo po sebi prepreka, ali ne ukida paušalnu obavezu niti PIO.

Mogu li da fakturišem svom sadašnjem poslodavcu?

To nije pitanje na koje treba dati automatsko „da“ ili „ne“. Proveravaju se zabrana konkurencije, stvarna priroda odnosa i kriterijumi testa samostalnosti. Ako se rad samo prebaci sa plate na fakturu, poreski rizik može biti visok.

Da li je dovoljno da budem samo vlasnik DOO?

Vlasništvo i rad nisu isto. Ako si upisan kao direktor i zastupaš ili vodiš društvo, poreski položaj mora da prati stvarnu ulogu. Zato se pre registracije određuje osnov angažovanja, a ne tek kada stigne prva obaveza.