Test samostalnosti preduzetnika: kako da proveriš da li zaista posluješ samostalno

Test samostalnosti preduzetnika nije tema koju treba otvoriti tek kada klijent kaže: „Ma ja radim samo za jednog stranog klijenta, ali sve je to fakturisanje.“

Baš tada treba stati.

Nije problem što postoji faktura. Nije problem ni što postoji ugovor. Problem nastaje kada odnos između preduzetnika i klijenta u praksi više liči na radni odnos nego na saradnju dva nezavisna poslovna subjekta.

Test samostalnosti preduzetnika služi da se proveri da li preduzetnik zaista posluje samostalno ili faktički radi kao zaposleni kod nalogodavca. Ovo najčešće pogađa IT, marketing, dizajn, konsultante i druge uslužne delatnosti, ali nije rezervisano samo za jednu branšu.

Ako radiš za jednog klijenta, imaš njegovo radno vreme, koristiš njegovu opremu, deo si njegovog tima i on ti odobrava odmor, tu više ne pričamo samo o knjigovodstvu. Tu već pričamo o poreskom riziku.

Šta je test samostalnosti preduzetnika

Test samostalnosti preduzetnika je skup kriterijuma kroz koje se posmatra stvaran odnos između preduzetnika i nalogodavca.

Suština nije u nazivu ugovora.

Može u ugovoru da piše „ugovor o poslovnoj saradnji“, „ugovor o pružanju usluga“ ili „consulting agreement“, ali ako praksa izgleda kao zaposlenje, naziv ugovora neće mnogo pomoći.

Poreska uprava ne gleda samo papir. Gleda okolnosti:

• ko određuje radno vreme;
• ko obezbeđuje opremu;
• gde se posao obavlja;
• da li postoji ekskluzivnost;
• da li preduzetnik ima više klijenata;
• da li snosi poslovni rizik;
• da li se plaća rezultat ili samo prisustvo;
• da li je preduzetnik uklopljen u interni sistem rada nalogodavca.

Zvanično uputstvo Poreske uprave za primenu testa samostalnosti treba čitati kao smernicu za stvarnu analizu odnosa, a ne kao formalnost koju treba precrtati na brzinu.

Jedan klijent nije automatski pad testa, ali jeste ozbiljan signal

Rad za jednog klijenta ne znači automatski da si pao test samostalnosti preduzetnika.

Ali znači da treba proveriti odnos.

Nije isto ako imaš jednog velikog klijenta zato što radiš konkretan projekat, sam određuješ način rada, koristiš svoje alate, imaš poslovni rizik i možeš da radiš i za druge.

I nije isto ako imaš jednog klijenta koji ti određuje radno vreme, daje laptop, uvodi te u tim kao zaposlenog, kontroliše svaki dan, odobrava odmor i plaća fiksno svakog meseca kao platu.

U prvom slučaju postoji prostor da se priča o samostalnom poslovanju.

U drugom slučaju već počinje da liči na prikriveni radni odnos.

Ako ti najveći deo prihoda dolazi iz inostranstva, obavezno pročitaj i tekst prihodi od inostranstva i porez u Srbiji, jer strani klijent ne briše test samostalnosti. Samo menja dokumentaciju, način komunikacije i praktične dokaze koje treba čuvati.

Devet kriterijuma testa samostalnosti

Kod testa samostalnosti ne proverava se jedna stvar, nego ceo odnos. Zakon prepoznaje devet kriterijuma, a u praksi se najviše gleda da li saradnja ima osobine zaposlenja.

Najvažnije je proveriti sledeće:

1. Da li nalogodavac određuje radno vreme preduzetniku ili mu odobrava odmor i odsustva.
2. Da li preduzetnik radi u prostorijama nalogodavca ili na mestu koje nalogodavac određuje.
3. Da li nalogodavac organizuje obuku, usavršavanje ili uvođenje u posao kao za zaposlenog.
4. Da li je preduzetnik angažovan preko oglasa ili procesa koji liči na zapošljavanje.
5. Da li nalogodavac obezbeđuje osnovnu opremu, alate ili sredstva za rad, ili rukovodi procesom rada.
6. Da li najmanje 70% prihoda preduzetnika u posmatranom periodu dolazi od jednog nalogodavca ili povezanog lica.
7. Da li preduzetnik radi poslove iz delatnosti nalogodavca bez stvarnog poslovnog rizika za rezultat.
8. Da li postoji zabrana rada za druge klijente, osim razumnog ograničenja za direktnu konkurenciju.
9. Da li preduzetnik radi za istog nalogodavca 130 ili više radnih dana u periodu od 12 meseci.

Ovo nije spisak za šminkanje ugovora. Ovo je slika realnog odnosa.

Ako na papiru piše jedno, a u praksi se radi drugo, praksa je jači dokaz.

Ugovor nije dovoljan ako praksa govori suprotno

Velika greška je kada preduzetnik misli da je sve rešeno zato što ima „dobar ugovor“.

Nije.

Može ugovor da kaže da preduzetnik sam organizuje rad, ali ako svaki dan mora da bude online od 9 do 17, da se javlja menadžeru, koristi klijentov laptop i traži odobrenje za slobodne dane, onda ugovor ne prati realnost.

Može ugovor da kaže da se plaća rezultat, ali ako preduzetnik svakog meseca dobija isti iznos bez obzira na obim posla, bez projektne isporuke i bez poslovnog rizika, to opet liči na platu.

Zato ugovor treba da prati stvaran način rada.

Ugovor treba da govori jezikom poslovne saradnje:

• predmet usluge;
• rezultat rada;
• rokovi;
• naknada;
• odgovornost;
• način komunikacije;
• isporuke;
• prava i obaveze obe strane;
• mogućnost rada za druge klijente;
• poslovni rizik preduzetnika.

Ako ugovor liči na ugovor o radu, sa radnim vremenom, hijerarhijom, odmorom i svakodnevnom kontrolom, to je signal za ozbiljnu proveru.

Praktičan primer: programer sa jednim stranim klijentom

Zamisli programera koji ima preduzetničku radnju i radi samo za jednog stranog klijenta.

Klijent mu obezbeđuje laptop. Dodeljen mu je menadžer. Mora da bude na dnevnim sastancima u određeno vreme. Radi u alatima klijenta. Dobija fiksnu mesečnu naknadu. Odmor najavljuje i čeka odobrenje. Ne radi za druge klijente jer mu ugovor to praktično ne dozvoljava.

Na papiru — preduzetnik.

U realnosti — mnogo elemenata liči na zaposlenog.

Tu rečenica „ali ja izdajem fakturu“ ne rešava problem.

Sada zamisli drugi scenario.

Isti programer ima jednog većeg klijenta, ali ugovara konkretne faze projekta, koristi sopstvenu opremu, sam organizuje vreme, nema odobravanje odmora, može da angažuje saradnika, ima svoj sajt, portfolio i povremeno radi manje poslove za druge klijente.

Tu je slika drugačija.

Nije poenta da se svaka saradnja prikaže kao savršena. Poenta je da realnost mora da pokaže da preduzetnik zaista posluje kao samostalan biznis.

Test samostalnosti i strani klijent

Kod stranog klijenta mnogi se opuste.

„On nije iz Srbije, valjda nema veze.“

Ima veze.

Strani klijent ne znači da test samostalnosti ne postoji. Nalogodavac može biti i domaće i strano lice. Razlika je u tome što se kod stranog klijenta odnos najčešće odvija online, pa su dokazi drugačiji.

Kod domaćeg klijenta vidi se prostor, oprema, radno vreme, nadzor.

Kod stranog klijenta to se vidi kroz ugovor, emailove, Slack, Teams, task management alate, plaćanja, opise poslova, način odobravanja odsustva i komunikaciju.

Ako radiš sa inostranstvom, korisno je da povežeš ovu temu i sa tekstom faktura stranom klijentu, jer račun mora biti uredan, ali uredna faktura sama po sebi ne dokazuje samostalnost.

Ako si paušalac i naplaćuješ devize, pogledaj i tekst paušalac i devize, jer kod prihoda iz inostranstva često nastane haos baš u evidencijama i dokumentaciji.

Paušalni limit i test samostalnosti nisu ista tema

Ovo se često meša.

Paušalni limit i test samostalnosti preduzetnika nisu ista stvar.

Možeš biti ispod limita za paušal, a da imaš problem sa testom samostalnosti.

Možeš preći limit za paušal, a da pitanje samostalnosti bude posebna tema.

Limit se odnosi na prihod i uslove za paušalno oporezivanje. Test samostalnosti gleda odnos sa nalogodavcem.

KPO knjiga, fakture, redovno plaćanje poreza i uredna rešenja pokazuju da vodiš evidencije. Ali ne dokazuju automatski da si samostalan u odnosu na klijenta.

Za paušalni limit koristi tekst limit za paušalce od 6 miliona dinara, ali nemoj tu temu mešati sa testom samostalnosti.

Jedno je promet.

Drugo je priroda odnosa.

Kada je rizik veći

Rizik je veći kada se više elemenata skupi na jednom mestu.

Na primer:

• imaš jednog klijenta;
• od njega dolazi najveći deo prihoda;
• radiš po njegovom radnom vremenu;
• koristiš njegovu opremu;
• uključen si u njegove interne procese;
• ne smeš da radiš za druge;
• plaćaju te fiksno svakog meseca;
• nemaš poslovni rizik;
• odmor ti odobrava klijent;
• posao traje dugo i nema karakter projekta.

Jedan element sam po sebi ne mora biti katastrofa.

Ali pet, šest ili sedam elemenata zajedno već prave ozbiljnu sliku.

Zato test ne treba raditi tako što se gleda samo jedna stavka. Mora da se pogleda ceo odnos.

Kada je rizik manji

Rizik je obično manji kada preduzetnik stvarno posluje kao samostalan biznis.

To znači:

• ima više klijenata;
• sam organizuje rad;
• koristi sopstvenu opremu i softver;
• ugovara rezultat, a ne samo vreme;
• snosi poslovni rizik;
• ima svoj sajt, portfolio ili ponudu;
• samostalno komunicira sa klijentima;
• može da angažuje saradnike;
• nije deo interne hijerarhije jednog nalogodavca;
• ne traži odobrenje za odmor kao zaposleni.

Ni ovo nije automatski štit, ali slika je zdravija.

Ako realnost izgleda kao samostalan posao, ugovor i dokumentacija imaju smisla.

Ako realnost izgleda kao zaposlenje, teško je ugovorom praviti drugu priču.

Dokazi samostalnosti koji imaju smisla

Kod testa samostalnosti ne treba čuvati papire reda radi. Treba čuvati ono što pokazuje realan način poslovanja.

To mogu biti:

• ugovori sa klijentima;
• ponude;
• specifikacije usluga;
• opis isporuka;
• fakture;
• email komunikacija;
• dokazi o više klijenata;
• sopstveni sajt ili portfolio;
• dokazi o sopstvenoj opremi;
• računi za softver i alate;
• dokazi o troškovima poslovanja;
• dokaz da preduzetnik snosi rizik ako posao nije urađen kako treba;
• komunikacija koja pokazuje da klijent kontroliše rezultat, a ne osobu kao zaposlenog.

Ovi dokazi nisu magični štit.

Ali pomažu da se vidi stvarna slika.

A kod testa samostalnosti stvarna slika je najvažnija.

Šta ne treba raditi

Nemoj prepisivati tuđi ugovor bez razumevanja.

Nemoj samo promeniti naziv „poslodavac“ u „nalogodavac“, a ostaviti radno vreme, odmor, hijerarhiju i obavezu prisustva.

Nemoj ignorisati jednog klijenta koji ti donosi skoro sav prihod.

Nemoj tvrditi da si samostalan ako ti klijent određuje svaki radni dan.

Nemoj čekati poresku kontrolu da prvi put pogledaš kriterijume.

Najgora kombinacija je kada preduzetnik ima visok prihod, jednog klijenta i ugovor koji liči na radni odnos, a onda kaže: „Ma valjda neće.“

To nije plan. To je nada.

A porezi se ne rešavaju nadom.

Šta uraditi ako prepoznaš rizik

Ako prepoznaš rizik, nemoj paničiti i nemoj napamet menjati ugovor.

Prvo opiši stvarno stanje.

Odgovori sebi iskreno:

• Ko mi određuje radno vreme?
• Da li radim samo za jednog klijenta?
• Koliko prihoda dolazi od tog klijenta?
• Da li koristim svoju ili njegovu opremu?
• Da li imam pravo da radim za druge?
• Da li imam poslovni rizik?
• Da li se plaća rezultat ili prisustvo?
• Da li sam deo klijentovog tima kao zaposleni?
• Da li mi klijent odobrava odmor?
• Da li saradnja traje kao stalni radni odnos?

Tek posle toga ima smisla sređivati ugovor, način rada i dokumentaciju.

Nekada se rizik može smanjiti drugačijim ugovaranjem, projektnim radom, većom samostalnošću, otvaranjem prostora za druge klijente i jasnijim dokazima o poslovnom riziku.

Nekada to nije realno, pa treba razmotriti drugi oblik poslovanja.

Kada razmišljati o DOO

DOO ne treba otvarati samo iz straha.

Ali ako prihodi rastu, klijent traži ozbiljniju strukturu, planiraš tim, želiš da reinvestiraš, preuzimaš veće obaveze ili odnos više ne liči na mali preduzetnički posao, onda DOO može biti tema.

Tu više ne gledaš samo test samostalnosti. Gledaš ceo paket:

• porez;
• doprinose;
• administraciju;
• odgovornost;
• ugovore;
• isplatu dobiti;
• troškove knjigovodstva;
• plan rasta;
• odnos sa klijentima.

Za tu odluku koristi tekst osnivanje DOO u Srbiji, ali nemoj donositi odluku samo zato što si čuo da „DOO rešava sve“.

Ne rešava sve.

Samo menja okvir poslovanja.

Ako tek biraš formu poslovanja, možeš krenuti i od teksta otvaranje preduzetničke radnje, jer nije svaka delatnost odmah za DOO.

Mini samoprocena pre razgovora sa knjigovođom

Pre nego što pošalješ knjigovođi poruku „da li sam u problemu“, uradi malu samoprocenu.

Ako na većinu ovih pitanja odgovoriš sa „da“, imaš temu za ozbiljan razgovor:

• Da li radim skoro isključivo za jednog klijenta?
• Da li taj klijent određuje moje radno vreme?
• Da li koristim njegov laptop, naloge, sisteme i alate?
• Da li mi odobrava odmor?
• Da li sam deo njegovog internog tima?
• Da li imam menadžera kao zaposleni?
• Da li ne smem da radim za druge klijente?
• Da li mi je naknada ista svakog meseca kao plata?
• Da li nemam poslovni rizik ako posao nije dobro urađen?
• Da li saradnja traje dugo, bez jasnog projekta i završetka?

Ovo ne znači automatski da si pao test samostalnosti preduzetnika.

Ali znači da ne treba čekati kontrolu.

Koliko često proveravati test samostalnosti

Test samostalnosti ne proverava se jednom zauvek.

Odnos sa klijentom se menja.

Možda je saradnja u početku bila projektna. Posle šest meseci postane stalni angažman. Posle godinu dana dobiješ klijentovu opremu, radno vreme, dnevne sastanke i zabranu rada za druge.

Na papiru se možda ništa nije promenilo.

U praksi se promenilo sve.

Zato test treba proveriti kada:

• potpisuješ novi ugovor;
• produžavaš saradnju;
• prelaziš na jednog velikog klijenta;
• menja se način rada;
• dobijaš opremu od klijenta;
• uvodi se fiksno radno vreme;
• prihodi značajno rastu;
• gubiš druge klijente;
• saradnja počinje da liči na zaposlenje.

Najbolje je da jednom u šest meseci pogledaš odnos sa glavnim klijentom. Ako vidiš da sve više liči na radni odnos, reaguj dok još možeš da promeniš praksu.

Pitanja koja preduzetnici najčešće postavljaju

Da li svaki paušalac mora da se plaši testa samostalnosti?

Ne mora da se plaši, ali mora da razume rizik.

Ako paušalac ima više klijenata, samostalno organizuje rad, koristi sopstvene alate i ne liči na zaposlenog kod jednog nalogodavca, situacija je drugačija.

Ako ima jednog klijenta i radi kao deo njegovog tima, test treba ozbiljno proveriti.

Da li strani klijent znači da testa nema?

Ne.

Strani klijent ne isključuje test samostalnosti. Gleda se stvaran odnos, a ne samo država iz koje klijent dolazi.

Da li je faktura dokaz da sam samostalan?

Faktura je dokaz da je izdat račun.

Nije sama po sebi dokaz samostalnosti.

Ako sve ostalo liči na radni odnos, faktura neće rešiti problem.

Da li ugovor o poslovnoj saradnji rešava test?

Samo ako prati stvaran odnos.

Ako ugovor kaže jedno, a praksa drugo, problem ostaje.

Da li DOO rešava test samostalnosti?

DOO je drugačiji oblik poslovanja, ali ne treba ga otvarati kao masku.

Ako ima poslovnog smisla, treba ga razmotriti. Ako je cilj samo da se sakrije odnos koji liči na zaposlenje, onda se problem nije stvarno rešio.

Poenta za preduzetnika

Test samostalnosti preduzetnika ne rešava se na kraju godine, kada se već sve desilo.

Rešava se pre potpisivanja ugovora, pre velikog klijenta, pre nego što jedan odnos postane preslikan radni odnos.

Ako posluješ samostalno, to treba da se vidi u ugovoru, fakturama, komunikaciji, načinu rada, opremi, klijentima i poslovnom riziku.

Ako radiš kao zaposleni, a samo izdaješ fakturu, tada faktura nije zaštita.

Bolje je proveriti odnos na vreme nego objašnjavati ga tek kada Poreska postavi pitanje.