CROSO: Kako funkcioniše i zašto je važan za prava zaposlenih

Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO) je ključni sistem za registraciju i odjavu zaposlenih sa obaveznog socijalnog osiguranja u Srbiji. Svaki poslodavac ima zakonsku obavezu da prijavi zaposlenog pre nego što počne da radi, a da ga odjavi najkasnije u roku od tri radna dana nakon prestanka radnog odnosa. Ukoliko se ova procedura ne ispoštuje, posledice mogu biti ozbiljne za obe strane – nastavite sa čitanjem kako biste saznali više o važnim koracima i pravima!

Pravilno i pravovremeno vođenje ovih procesa nije samo administrativna formalnost već ključ za zaštitu prava zaposlenih, poput naknade za nezaposlenost, zdravstvenog i penzijskog osiguranja. Zamislite situaciju u kojoj zbog jedne greške zaposleni gubi pravo na osnovna socijalna davanja, a poslodavac završava sa visokim kaznama ili tužbama za naknadu štete. Još gore, poslodavac može biti izložen drakonskim kaznama od strane države, što dodatno ugrožava njegovo poslovanje. Ne rizikujte – nastavite sa čitanjem kako biste saznali kako da zaštitite i prava zaposlenih i sopstveni biznis!

Zašto je odjava zaposlenog sa CROSO bitna?

Prilikom prestanka radnog odnosa, poslodavac podnosi jedinstvenu prijavu za odjavu zaposlenog sa CROSO. Da bi zaposlenom bilo omogućeno ostvarivanje prava na novčanu naknadu preko Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), ključni podaci u prijavi uključuju:

1. Datum prestanka radnog odnosa – Mora se podudarati sa rešenjem o otkazu ili raskidu ugovora.
2. Razlog odjave – Važno je da šifra odjave odgovara stvarnom razlogu prestanka zaposlenja.

Ovi podaci direktno utiču na ostvarivanje prava zaposlenog na novčanu naknadu za nezaposlenost preko Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ). Na primer, zaposleni koji je otpušten zbog tehnološkog viška, zaposleni koji nije ostvarivao rezultate rada, ili zaposleni koji je dobio otkaz od strane poslodavca, ima pravo na novčanu naknadu od prvog dana nakon prestanka zaposlenja, pod uslovom da poslodavac dostavi tačne i blagovremene podatke. Da bi se tehnološki višak, neostvarivanje rezultata rada, ili drugi osnovi pravilno prijavili, poslodavac mora u skladu sa zakonom da obavesti zaposlenog, izradi potrebnu dokumentaciju i podnese jedinstvenu prijavu CROSO-u, vodeći računa o tačnom unosu razloga i datuma odjave.

Razlozi zbog kojih zaposleni imaju pravo na naknadu od Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ)

• Prestanak radnog odnosa zbog otkaza od strane poslodavca usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena koje dovode do smanjenja obima posla.
• Neostvarivanje rezultata rada ili nedostatak potrebnih znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima je zaposleni angažovan.
• Zavšetak radnog odnosa na određeno vreme, privremenih i povremenih poslova ili probnog rada.
• Zavšetak funkcije izabranih, imenovanih ili postavljenih lica ukoliko nije ostvareno pravo na mirovanje radnog odnosa ili naknadu plate.
• Prenos osnivačkih prava vlasnika ili člana privrednog društva.
• Otvaranje stečaja, likvidacioni postupak ili drugi slučajevi prestanka rada poslodavca.
• Premeštaj bračnog druga u skladu sa posebnim propisima.
• Prestanak radnog odnosa u inostranstvu.

Razlozi zbog kojih zaposleni ne mogu ostvariti naknadu od Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ)

• Zaposleni je dao otkaz samoinicijativno, osim u slučaju premeštaja bračnog druga.
• Prestanak radnog odnosa je rezultat sporazuma sa poslodavcem koji ne ispunjava uslove za naknadu.
• Zaposleni nije podneo zahtev NSZ-u u roku od 30 dana od prestanka radnog odnosa.
• Zaposleni ne ispunjava minimalni staž osiguranja propisan zakonom.
• Radni odnos je završen zbog disciplinskog postupka ili teške povrede radne obaveze.
•  
• Radni odnos je prestao u inostranstvu bez odgovarajućeg dokaza o prestanku.

Nastavite da čitate kako biste saznali više o pravima i obavezama poslodavaca i zaposlenih!

Šta se događa ako poslodavac ne odjavi zaposlenog na vreme?

Kašnjenje ili greška prilikom odjave zaposlenog sa CROSO može izazvati sledeće posledice:

1. Prekršajna odgovornost – Inspektor rada može pokrenuti prekršajni postupak protiv poslodavca. Zakon o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja propisuje novčane kazne za ovakve prekršaje.
2. Građanskopravna odgovornost – Ako zaposleni zbog greške poslodavca ne može ostvariti pravo na novčanu naknadu za nezaposlenost ili ostvaruje niži iznos, poslodavac može biti obavezan da nadoknadi štetu zaposlenom.
3. Prekid prava zaposlenog – Zaposleni može izgubiti pravo na novčanu naknadu, zdravstvenu zaštitu ili penzijski staž zbog neblagovremene odjave.

Kako pravilno odjaviti zaposlenog sa CROSO?

Da biste izbegli posledice, pratite ove korake:

1. Unesite tačan datum prestanka radnog odnosa – Datum mora odgovarati rešenju o otkazu ili raskidu ugovora.
2. Koristite odgovarajuću šifru razloga odjave – Šifra mora biti usklađena sa zakonskim osnovom za prestanak radnog odnosa.
3. Podnesite prijavu u roku – Rok je tri radna dana od dana prestanka radnog odnosa.
4. Proverite podatke – Pre nego što podnesete prijavu, obavezno proverite sve unete informacije.

Ako imate nedoumice ili vam je potrebna pomoć, konsultujte se sa stručnjakom za radne odnose ili agencijom za knjigovodstvo.

Ukoliko se ne uradi odjava na vreme mora da se ide direktno u PIO fond da se radi utvrđivanje svojstva osiguranika i retroaktivno se odjavi zaposleni.

Šta zaposleni može da uradi u slučaju greške poslodavca?

Ako poslodavac nije na vreme odjavio zaposlenog ili je uneo pogrešne podatke, zaposleni ima sledeće opcije:

1. Prijava inspekciji rada – Zaposleni može podneti prijavu protiv poslodavca zbog kršenja zakona.
2. Podnošenje tužbe za naknadu štete – Ako je zbog greške poslodavca zaposlenom naneta šteta, on ima pravo da traži odštetu sudskim putem.
3. Obraćanje Nacionalnoj službi za zapošljavanje – NSZ može pružiti dodatne informacije i uputiti zaposlenog kako da ostvari svoja prava.

Najčešća pitanja (FAQ)

1. Šta je CROSO? Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja u Srbiji, gde se prijavljuju i odjavljuju zaposleni za socijalno osiguranje.
2. Ko je odgovoran za odjavu zaposlenog? Poslodavac je odgovoran za prijavu i odjavu zaposlenih.
3. Koji je rok za odjavu zaposlenog sa CROSO? Rok je tri radna dana od dana prestanka radnog odnosa.
4. Šta ako poslodavac ne odjavi zaposlenog na vreme? Poslodavac može biti novčano kažnjen i odgovoran za naknadu štete.
5. Kako zaposleni može proveriti da li je odjavljen? Zaposleni može proveriti svoj status u CROSO putem Nacionalne službe za zapošljavanje.
6. Koje su posledice kašnjenja za zaposlenog? Zaposleni može izgubiti pravo na naknadu za nezaposlenost ili zdravstveno osiguranje.
7. Da li pogrešna šifra odjave utiče na prava zaposlenog? Da, pogrešna šifra može onemogućiti ostvarivanje prava na naknadu.
8. Može li zaposleni tužiti poslodavca zbog kašnjenja? Da, zaposleni ima pravo na sudsku zaštitu i naknadu štete.
9. Koje su kazne za poslodavce? Kazne zavise od prekršaja i mogu biti novčane ili pravne.
10. Kako izbeći greške prilikom odjave? Konsultujte se sa stručnjakom ili koristite specijalizovane softvere za HR i obračun zarada.