Izmene Zakona o planiranju i izgradnji važe od 2. septembra 2026. i donose tri praktično važne novine: poseban režim za solarne elektrane do 1 MW za sopstvenu potrošnju u industrijskim kompleksima, obaveznu saglasnost na plan upravljanja građevinskim otpadom i ograničenje promene namene šumskog zemljišta posle požara ili drugog oštećenja. Za firme je najvažnije da pre ulaganja ili početka radova provere kojoj tačno situaciji pripada njihov projekat, jer nova pravila nisu opšte oslobađanje od dozvola i dokumentacije.
Šta su promenile izmene Zakona o planiranju i izgradnji
Narodna skupština usvojila je zakon 31. avgusta, a konačni tekst propisuje stupanje na snagu narednog dana od objavljivanja u Službenom glasniku. U fokusu poslovne prakse su dopune koje utiču na industrijske investicije, investitore i izvođače radova. Zvanični tekst dostupan je u konačnom zakonu Narodne skupštine.
Prva novina odnosi se na solarnu elektranu snage do 1 MW koja se postavlja za sopstvene potrebe u okviru industrijskog kompleksa, bez predaje električne energije u distributivni sistem. Zakon tu situaciju izričito prepoznaje, uključujući i izmeštanje priključka. To je usko definisana mogućnost: snaga, lokacija, namena proizvedene energije i način priključenja moraju zajedno odgovarati zakonskom opisu.
Ako se oprema nalazi u zaštitnom pojasu infrastrukture, ostaju relevantni posebni uslovi upravljača te infrastrukture. Zato investitor ne bi trebalo da zaključi da oznaka „do 1 MW“ automatski uklanja sve tehničke saglasnosti. Pre ugovaranja opreme potrebno je proveriti planski osnov, vlasništvo nad parcelom, postojeći priključak, uslove operatora sistema i eventualne zaštitne pojaseve.
Dokumentacija za građevinski otpad postaje važnija
Izmene Zakona o planiranju i izgradnji dodatno povezuju postupak gradnje sa planom upravljanja otpadom od građenja i rušenja. Uz zahtev u postupku mora se pribaviti rešenje o saglasnosti na taj plan, a dokaz o predaji odnosno skladištenju nastalog otpada dostavlja se organu koji je izdao odgovarajući akt. Praktično, dokumentacija o otpadu više ne sme ostati izdvojena fascikla koju firma rešava tek po završetku radova.
Investitor i izvođač treba unapred da urede ko izrađuje plan, ko vodi evidenciju o vrstama i količinama otpada, kome se materijal predaje i ko čuva prateće dokaze. Ugovor sa izvođačem ne oslobađa investitora od provere da li je procedura sprovedena. Posebno treba razlikovati beton, metal, drvo, ambalažu i eventualni opasan otpad, jer se režimi postupanja i dokumentovanja mogu razlikovati.
Za računovodstvo su važni ugovori, računi prevoznika ili operatera, potvrde o predaji i veza troška sa konkretnim gradilištem. Ta dokumenta mogu biti bitna za priznavanje troška, kontrolu projekta i dokazivanje stvarnog toka otpada. Ako firma izvodi građevinske radove, korisno je istovremeno proveriti i PDV pravila u građevinarstvu, jer poreski tretman računa predstavlja odvojeno pitanje od građevinske dozvole i ekološke dokumentacije.
Šumsko zemljište posle požara ne menja automatski namenu
Druga važna dopuna kaže da zemljište koje je u planu šumsko ostaje te namene i kada je šuma izgorela ili oštećena. Sam požar, seča ili drugo oštećenje ne predstavljaju osnov da se parcela jednostavno pretvori u građevinsko zemljište. Osnovno pravilo je obnova šume prema propisima o šumama.
Izuzetak je uzak. Promena namene može doći u obzir kada je potrebna za projekat za koji je utvrđen javni interes, za javnu infrastrukturu ili za upravljanje zaštićenim područjem, i to kroz izmenu planskog dokumenta. Zato kupac ili investitor ne treba da vrednuje oštećenu šumsku parcelu kao da je prenamena već izvesna. Pre kapare ili kupovine neophodna je provera plana, katastra, tereta, istorije parcele i postojanja formalno utvrđenog javnog interesa.
Kontrolna lista za investitore i izvođače
- Utvrditi da li solarna elektrana služi isključivo sopstvenoj potrošnji i da li je u okviru industrijskog kompleksa.
- Proveriti da li projekat zaista ostaje u granici do 1 MW i da li se energija predaje u distributivni sistem.
- Pribaviti uslove operatora i upravljača infrastrukture kada postoji zaštitni pojas.
- U planu projekta odrediti odgovorno lice za građevinski otpad i tok prateće dokumentacije.
- Sačuvati rešenje o saglasnosti na plan upravljanja otpadom i dokaze o predaji ili skladištenju.
- Kod šumskog zemljišta ne oslanjati se na faktičko stanje terena, već na planski dokument i zakonski osnov.
- Odvojeno proveriti PDV, knjiženje investicije, amortizaciju i eventualno pravo na odbitak prethodnog poreza.
Šta firma treba da uradi sada
Firme koje već pripremaju solarni ili građevinski projekat treba da ažuriraju kontrolnu listu dokumentacije pre sledećeg koraka. Izmene Zakona o planiranju i izgradnji ne znače da je svaki mali solarni projekat administrativno isti, niti da se obaveze za otpad mogu naknadno „pokriti“ jednim računom. Tehnički projekat, status parcele, uslovi priključenja, ugovori i računovodstveni trag moraju biti međusobno usklađeni.
Ako je investicija već u toku, pregledajte šta je pribavljeno, ko je zadužen za dokaz o predaji otpada i da li se promena zakona odražava na otvoreni postupak. Za ulaganja u opremu proverite datum aktiviranja, knjigovodstvenu vrednost, poresku amortizaciju i dokumentaciju za eventualni odbitak PDV-a. Naš vodič o pravu na prethodni PDV pomaže da se građevinska dokumentacija odvoji od poreskih uslova koji se proveravaju na računu.
Najbezbedniji redosled je: pravna i urbanistička provera, tehnički uslovi, plan otpada, ugovaranje radova, pa zatim poresko i knjigovodstveno evidentiranje. Tako se smanjuje rizik da oprema bude naručena pre potvrde da projekat ispunjava sve uslove koje propisuju izmene Zakona o planiranju i izgradnji.
