Minuli rad u Srbiji predstavlja dodatak na zaradu koji zaposleni stiče na osnovu dužine rada provedene kod istog poslodavca. Iako je ova kategorija nasleđe iz socijalističkog perioda, ostala je deo radnog zakonodavstva i danas, naglašavajući vrednost iskustva i odanosti zaposlenih.
Pravna regulativa i obaveza isplate
Zakon o radu Republike Srbije jasno propisuje obavezu, a ne samo mogućnost, isplate uvećanja zarade po osnovu minulog rada. Ovo je izričiti zakonski zahtev, a poslodavac koji ga ne poštuje može biti ozbiljno sankcionisan. Prema važećim propisima, novčana kazna za poslodavca koji ne obračuna i ne isplati minuli rad zaposlenom kreće se u rasponu od 800.000 do 2.000.000 dinara. Ovakva stroga kaznena politika ima za cilj da obezbedi poštovanje prava zaposlenih i spreči eventualne zloupotrebe.
Ukoliko poslodavac ne isplati uvećanu zaradu po osnovu minulog rada, zaposleni ima pravo da je potražuje sudskim putem, što dodatno naglašava značaj poštovanja zakonskih obaveza u ovoj oblasti.
Kako se obračunava minuli rad u Srbiji?
Minuli rad se obračunava i isplaćuje uz svaku mesečnu zaradu. Osnov za obračun minulog rada je osnovna bruto zarada zaposlenog, bez uračunavanja bilo kakvih dodataka ili naknada poput prekovremenog rada, noćnog rada, rada praznicima, rada po osnovu minulog rada, toplog obroka, regresa ili naknade za prevoz. Drugim rečima, uzima se isključivo osnovna bruto zarada koju zaposleni ostvaruje na svom radnom mestu.
Minimalni zakonski koeficijent i mogućnost viših iznosa
Zakon o radu propisuje minimalni koeficijent minulog rada od 0,4% na bruto osnovnu zaradu za svaku navršenu godinu rada kod istog poslodavca. To znači da, nakon što zaposleni navrši punu godinu rada kod poslodavca, njegova zarada se uvećava za najmanje 0,4% po toj godini. Poslodavac, međutim, ima slobodu da svojim internim aktima (pravilnikom o radu, kolektivnim ugovorom ili ugovorom o radu) odredi i viši procenat, čime dodatno nagrađuje lojalnost i iskustvo radnika.
Koji se period rada računa?
Iako se ranije minuli rad mogao računati na celokupan radni staž bez obzira na poslodavca, zakon je danas jasan: u obzir dolazi samo vreme provedeno kod aktuelnog poslodavca ili kod poslodavaca koji su međusobno povezani. “Povezana lica” ili “povezani poslodavci” podrazumevaju firme sa istim vlasnikom ili pravnim sledbeništvom (npr. spajanje ili pripajanje jedne firme drugoj), tako da se kontinuitet rada zadržava i u tim slučajevima.
Minuli rad i minimalna zarada
Pravo na minuli rad se ne gubi ni kada zaposleni prima minimalnu zaradu. Čak i u situaciji kada je zarada na zakonskom minimumu, radnik i dalje ima pravo na uvećanje po osnovu minulog rada, što predstavlja dodatni stimulans i zaštitu za one sa najnižim primanjima.
Formula za obračun minulog rada
Minuli rad = bruto osnovna zarada x koeficijent minulog rada
Ukoliko poslodavac određenim aktima odredi koeficijent viši od 0,4%, ovaj iznos bi bio odgovarajuće veći.
Minuli rad u Srbiji i danas ima značajnu ulogu u sistemu rada u Srbiji, podsećajući na važnost kontinuiteta, iskustva i lojalnosti zaposlenih. Dok Zakon o radu jasno propisuje obavezu isplate i minimalni koeficijent, poslodavci imaju mogućnost da ponude i bolje uslove, jačajući motivaciju i privrženost zaposlenih. Sa druge strane, sami zaposleni treba da budu svesni svojih prava i da zahtevaju poštovanje zakonskih normi, kako bi njihov rad, trud i godine iskustva bili adekvatno vrednovani.
