Minuli rad: obračun 0,4%, staž i primer

Provereno 25. jula 2026: pravilo je uređeno članom 108 Zakona o radu, a pravo zaposlenog na minimalnoj zaradi potvrđeno je članom 111.

Problem nastaje kada poslodavac u evidenciji vidi 18 godina staža i svih 18 odmah ubaci u obračun. Druga greška je suprotna: zaposleni je godinama u firmi, a minuli rad se uopšte ne obračunava.

U praksi se minuli rad ne rešava jednom formulom bez provere. Mora da se zna kod koga je zaposleni radio, koliko ima punih godina kod tog poslodavca, da li postoji poslodavac prethodnik ili povezano lice i šta piše u pravilniku, kolektivnom ugovoru i ugovoru o radu.

Šta je minuli rad

Minuli rad je deo uvećane zarade. Zaposleni ga stiče po osnovu vremena provedenog u radnom odnosu kod poslodavca. Zakonski minimum je 0,4% od osnovice za svaku punu godinu rada.

To znači da minuli rad nije nagrada koju poslodavac može da isplati samo kada je zadovoljan poslovnim rezultatom. Kada su ispunjeni uslovi, obračun je obavezan. Poslodavac može da ugovori više od zakonskog minimuma, ali ne i manje.

Pravni osnov nalazi se u članu 108 Zakona o radu. Isti član određuje i šta čini osnovicu, koje godine se računaju i kako se postupa kada zaposleni istovremeno ima pravo na više uvećanja.

Koliko iznosi minuli rad po godini staža

Najniži procenat je 0,4% za svaku punu godinu rada kod poslodavca. Ako zaposleni ima pet punih godina koje ulaze u obračun, procenat je najmanje 2%. Za deset punih godina iznosi najmanje 4%.

Procenat od 0,4% je minimum. Pravilnik o radu, kolektivni ugovor ili ugovor o radu mogu da predvide 0,5%, 0,6% ili drugi povoljniji procenat. Zato knjigovođa ne sme da uzme zakonski minimum pre nego što proveri akte poslodavca.

Šta je osnovica za obračun minulog rada

Osnovicu čini osnovna zarada utvrđena zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu. To nije isto što i ukupna mesečna isplata zaposlenom.

U osnovicu se ne ubacuje ponovo već obračunati minuli rad, bonus, topli obrok, regres, naknada prevoza ili drugo primanje samo zato što se nalazi na istom obračunskom listiću. Ne uzima se ni neto iznos „na ruke“ kao polazna osnova.

Osnovna zarada zavisi i od vremena provedenog na radu. Ako zaposleni nije radio ceo mesec, ne treba samo prepisati pun mesečni iznos bez provere sati rada, odsustva i načina na koji je osnovna zarada utvrđena.

Za širi pregled svih elemenata pogledaj kako izgleda obračun zarade u Srbiji. Odnos neto i bruto iznosa možeš proveriti u našem kalkulatoru zarada.

Primer obračuna minulog rada

Zaposleni ima osnovnu bruto zaradu od 100.000 dinara za pun mesec rada i sedam punih godina koje se priznaju kod poslodavca. Pravilnik nije odredio procenat viši od zakonskog minimuma.

Osnovna zarada i minuli rad u ovom uprošćenom primeru daju 102.800 dinara bruto pre ostalih elemenata obračuna. Ako postoji rad noću, prekovremeni rad, rad na praznik, bonus, naknade ili druga primanja, ona se obračunavaju prema svom osnovu i pravilima.

Zvanični državni primer koristi isti princip: broj punih godina × osnovna bruto zarada × 0,004. Možeš ga pogledati na stranici Mali biznis informatora.

Koje godine rada se računaju za minuli rad

Zakonski minimum se vezuje za pune godine rada ostvarene u radnom odnosu kod poslodavca. Ne sabira se automatski ceo radni staž kod svih ranijih, nepovezanih poslodavaca.

U obračun ulazi:

• vreme provedeno u radnom odnosu kod aktuelnog poslodavca;
• vreme kod poslodavca prethodnika u slučaju statusne promene ili promene poslodavca iz člana 147 Zakona o radu;
• vreme provedeno kod povezanih lica sa poslodavcem, kada su ispunjeni zakonski uslovi;
• duži period ako je povoljnije pravo jasno utvrđeno opštim aktom, kolektivnim ugovorom ili ugovorom o radu.

Papir nije problem dok ga neko ne traži. Kada firma nema urednu kadrovsku dokumentaciju, podatak o prethodniku, datum promene poslodavca ili dokaz o radu kod povezanog lica, obračun lako krene od pogrešnog broja godina.

Da li se računa nepunih godinu dana

Zakon govori o svakoj punoj godini rada. Zaposleni koji kod poslodavca ima dve godine i osam meseci po zakonskom minimumu ima procenat za dve pune godine. Treća godina ulazi kada se navrši.

Poslodavac može svojim aktom da utvrdi povoljnije pravilo, ali obračun tada mora dosledno da prati to pravilo za zaposlene na koje se akt primenjuje.

Minuli rad kod promene poslodavca i povezanih firmi

Promena firme u kojoj zaposleni radi ne znači uvek da obračun kreće od nule. Ako postoji poslodavac prethodnik u smislu Zakona o radu ili su poslodavci povezana lica u skladu sa zakonom, prethodno vreme može da uđe u minuli rad.

Ne treba zaključivati samo po sličnom nazivu firme, istoj adresi ili činjenici da vlasnici sarađuju. Potrebno je proveriti pravni odnos između društava, statusnu dokumentaciju i kadrovsku evidenciju. Kod spajanja, pripajanja, promene poslodavca ili prelaska unutar povezane grupe, knjigovođi i licu koje vodi kadrove treba dostaviti dokumenta pre prvog obračuna.

Da li zaposleni na minimalnoj zaradi ima pravo na minuli rad

Da. Zaposleni koji prima minimalnu zaradu i dalje ima pravo na uvećanu zaradu iz člana 108 Zakona o radu. Član 111 izričito odvaja minimalnu zaradu od pripadajućih uvećanja, naknada troškova i drugih primanja.

Problem nastaje kada se minimalna zarada tretira kao konačan iznos koji već „sadrži sve“. Ne sadrži. Minuli rad se obračunava preko minimalne zarade zaposlenog kao osnovice, kada su za to ispunjeni uslovi.

Detalje o satnici, mesečnom fondu i obavezama poslodavca pogledaj u vodiču minimalac 2026 u Srbiji.

Šta kada zaposleni ima više uvećanja u istom mesecu

Minuli rad ne briše pravo na druga uvećanja. Ako je zaposleni radio noću, prekovremeno ili na dan praznika koji je neradni dan, mogu se istovremeno steći različiti osnovi.

Zakon propisuje da procenat uvećane zarade ne može biti niži od zbira procenata po svakom osnovu. To ipak ne znači da se svi procenti bez razmišljanja množe istim brojem sati. Za svaki osnov moraju da postoje tačna evidencija rada i obračunski podaci.

Za posebne situacije pogledaj vodiče o prekovremenom radu i radu na praznik.

Najčešće greške u obračunu minulog rada

• Računa se ceo radni staž bez provere poslodavaca. Zakonski minimum ne sabira automatski godine kod svih nepovezanih firmi.
• Kao osnovica se uzima neto plata. Osnov je osnovna zarada utvrđena prema zakonu, opštem aktu i ugovoru o radu.
• Zaboravlja se poslodavac prethodnik ili povezano lice. Tada se zaposlenom priznaje manje godina nego što mu pripada.
• Koristi se 0,4% bez čitanja pravilnika ili kolektivnog ugovora. Akt poslodavca može da daje veće pravo.
• Nema evidencije sati rada. Puna mesečna osnovna zarada se prepisuje i kada zaposleni nije radio ceo mesec.
• Minimalna zarada se tretira kao iznos sa svim dodacima. Minuli rad pripada i zaposlenom na minimalnoj zaradi.

Šta poslodavac treba da dostavi knjigovođi

U praksi se ovo vidi kad novi zaposleni dođe poslednjeg dana u mesecu, a računovodstvu se pošalju samo ime, JMBG i dogovoreni neto iznos. Bez ugovora, datuma, osnovne zarade i podataka o prethodniku nema pouzdanog obračuna.

Česta pitanja o minulom radu

Koliko je minuli rad za jednu godinu?

Zakonski minimum je 0,4% od osnovne zarade za jednu punu godinu rada koja se priznaje kod poslodavca. Akt poslodavca može da odredi viši procenat.

Da li se minuli rad računa na ceo radni staž?

Ne automatski. Računa se vreme kod aktuelnog poslodavca, poslodavca prethodnika i povezanih lica kada su ispunjeni zakonski uslovi. Povoljnije pravilo može biti uređeno aktom ili ugovorom.

Da li minuli rad ulazi u bruto zaradu?

Da. Minuli rad je uvećana zarada i deo je bruto obračuna na koji se primenjuju porez i doprinosi kao na zaradu.

Da li se minuli rad isplaćuje svakog meseca?

Obračunava se uz zaradu za mesec u kojem zaposleni ima pravo na uvećanje. Broj godina, osnovna zarada i vreme provedeno na radu moraju biti tačno evidentirani.

Može li poslodavac da ukine minuli rad ugovorom?

Ne može da ugovori manje pravo od zakonskog minimuma. Može da odredi viši procenat ili povoljniji obuhvat godina.

Da li se minuli rad obračunava zaposlenom na minimalcu?

Da. Zaposleni na minimalnoj zaradi ima pravo na uvećanu zaradu po osnovu minulog rada.