Kompanije ili državne firme u kojima zaposleni rade po nekoliko decenija često odlučuju da im se isplaćuje jubilarna nagrada, kao znak zahvalnosti na odanosti i trudu, ali i zalog za budućnost. Reč je o jednokratnoj isplati za 10, 20, 30 i 40 godina rada. Međutim, ove nagrade ne moraju da budu u vezi samo sa godinama staža – mogu da se isplaćuju i za druge jubileje kompanije.
Tako se pravilnikom ili kolektivnim ugovorom mogu predvideti nagrade za: jubileje kompanije, godišnjice poslovanja, tehnološke jubileje, godišnjice proizvodnje, promene pravne forme firme, krsnu slavu firme, dan preduzeća i tako dalje.
Važno je znati da se jubilarna nagrada ne smatra zaradom, te postoji da neoporezivi iznos, na koji se ne plaćaju doprinosi. Međutim, deo iznad neoporezivog iznosa ima tretman zarade i oporezuje se. Takođe, kod budžetskih korisnika, sredstva za jubilarne nagrade moraju biti posebno planirana i obezbeđena u budžetu.
Kako se isplaćuje jubilarna nagrada?
Jubilarna nagrada se u privatnom sektoru najčešće isplaćuje kao fiksni iznos, procenat od prosečne zarade zaposlenog ili procenat od prosečne zarade u kompaniji ili u zemlji.
Kada je reč o javnom sektoru, ove nagrade obično se vezuju za visinu prosečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Srbiji.
Razlikuju se jubilarne nagrade za:
- državne službenike i nameštenike
- zaposlene u osnovnim, srednjim školama i domovima učenika
- zaposlene u zdravstvenim ustanovama
- zaposlene u ustanovama kulture
- za zaposlene u ustanovama socijalne zaštite
- zaposlene u visokom obrazovanju
- zaposlene u ustanovama studentskog standarda
- zaposlene u predškolskim ustanovama
- zaposlene u jedinicama lokalne samouprave-
Isplata se vrši prema objavljenom podatku Republičkog zavoda za statisitku za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini, što u slučaju tekuće godine predstavlja decembar 2025. godine i iznos od 169.921 dinara.
Neoporezivi deo jubilarne nagrade
Zakonom o porezu na dohodak građana ne plaća se porez na zarade na primanja zaposlenog po osnovu jubilarne nagrade, u skladu sa zakonom koji uređuje rad – do visine propisanog neoporezivog iznosa na godišnjem nivou.
On se zvanično određuje svake godine, a od 1. februara ove godine do 31. januara 2027. godine, iznosi do 28.912 dinara godišnje. Ukoliko poslodavac isplati veći iznos od neoporezivog limita, razlika podleže porezu na zaradu od 10 odsto.
Poslodavac je dužan da podnese poresku prijavu, dok za isplate koje ne prelaze neoporezivi iznos ne postoji ta obaveza.
Ako poslodavac opštim aktom odredi da pravo na jubilarnu nagradu imaju u saradnici koji nisu u radnom odnosu u kompaniji, takva vrsta davanja imaju poreski tretman drugih prihoda u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana. Za ovakve slučajeve od 1. februara propisan je neoporezivi iznos od 19.209, a na isplate koje prelaze neoporezivi iznos, porez se obračunava i plaća po stopi od 20 odsto.
Obaveze poslodavca
Poslodavac je u obavezi da jasno definiše pravila nagrađivanja i da ih ozvaniči dokumentom – kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili pojedinačnim ugovorima o radu. Potrebno je precizno odrediti da li se računa ukupan radni staž zaposlenog ili samo godine rada provedene kod onoga ko dodeljuje nagradu.
Kada se sve jasno definiše, postaje obavezujuće i ne može se jednostrano ukinuti bez izmene internih akata.
Svi zaposleni moraju imati jednak tretman, tako da jubilarna nagrada bude pravo svih koji ispune uslov.
U slučaju da se nagrada dodeljuje u novcu, obavezno je obračunati poreze i doprinose, osim u okviru neoporezivog iznosa, a ukoliko je oblik nagrade poklon ili vaučer, takođe se mora voditi računa o poreskom tretmanu.
Rokovi za isplatu moraju biti poštovani, posebno kada je reč javnom sektoru, gde je zakonski određen period od 30 dana, odnoso isplata se vrši u roku od 30 dana od sticanja prava na nagradu.
Umesto novca – poklon
Jubilarna nagrada ne mora da bude samo novčana, nego i u vidu poklona – na primer sat, umetnička slika, vaučer ili nešto drugo. Ovo se smatra prigodnijim i ličnijim gestom, ali je važno da postoji dokaz o vrednosti (npr. račun) i evidencija kome je poklon dodeljen. Kod vaučera i usluga ovo je posebno važno.
Gleda se ukupna vrednost poklona sa PDV-om, a ako prelazi limit, razlika se brutira koeficijentom 0,90 i plaća se 10 odsto poreza.
Dakle, potrebno je obratiti pažnju:
- da povod bude jasan, kao i pravila dodele;
- da postoji dokaz o vrednosti ili trošku (račun, vaučer, prateća dokumentacija),
- da bude jasna evidencija dodele (spisak, datum, povod),
- na poreski tretman i važeć neoporezivi limiti.
Da li je jubilarna nagrada obavezna?
Zakon o radu Republike Srbije članom 120 predviđa da se opštim aktom, odnosno ugovorom o radu može utvrditi pravo na jubilarnu nagradu. Dakle, ona nije obavezna, nego predstavlja diskreciono pravo poslodavca.
Obavezujuća postaje kada se definiše pomenutim opštum aktom, na primer pravilnikom o radu, kolektivnim ugovorom u ugovoru o radu. Tada je poslodavac dužan da akt poštuje i da isplati nagradu u skladu s utvrđenim uslovima.
Takođe, zaposleni u ovom slučaju može da zahteva isplatu, odnosno da tuži kompaniju u slučaju da ne bude isplaćen.
