Jubilarna nagrada lepo zvuči dok se posmatra kao znak pažnje: čovek je radio godinama, firma hoće da ga nagradi i svi su zadovoljni.
Ali u praksi to nije samo: “Daj mu nešto, dugo je kod nas.”
Ako se jubilarna nagrada isplaćuje bez pravila, bez odluke i bez obračuna, vrlo lako prestaje da bude lep gest i postaje problem za knjigovođu, poslodavca i zaposlenog. Posebno kada se ne zna da li je to nagrada za godine rada, bonus, poklon, isplata za dan firme ili neka druga vrsta primanja.
Zato je najvažnije pitanje: po kom osnovu se isplaćuje jubilarna nagrada?
Jubilarna nagrada nije obavezna za svakog poslodavca po samom Zakonu o radu.
Obavezna postaje tek ako je predviđena opštim aktom, kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili ugovorom o radu.
Za zaposlenog je neoporeziva do 28.912 dinara godišnje za isplate od 1. februara 2026. do 31. januara 2027. godine.
Na deo preko neoporezivog iznosa plaća se porez na zarade od 10%, dok se doprinosi za obavezno socijalno osiguranje ne plaćaju po osnovu jubilarne nagrade zaposlenom.
[/su_note]
Šta je jubilarna nagrada
Jubilarna nagrada je jednokratno primanje koje poslodavac može da isplati zaposlenom povodom određenog jubileja.
Najčešće se vezuje za godine rada, na primer za 10, 20, 30, 35 ili 40 godina rada. U privatnom sektoru poslodavac sam uređuje uslove, dok se u javnom sektoru pravila često nalaze u posebnim kolektivnim ugovorima, uredbama i drugim aktima koji važe za konkretnu oblast.
Zato nije isto kada govorimo o privatnoj firmi, javnom preduzeću, školi, zdravstvenoj ustanovi, lokalnoj samoupravi ili državnom organu.
Kod privatnika je prvo pitanje: da li je poslodavac uopšte predvideo ovo pravo?
Kod javnog sektora je prvo pitanje: koji poseban akt važi za tog zaposlenog?
To ne sme da se meša, jer jedna rečenica u pogrešnom aktu može potpuno promeniti iznos, rok i uslove za isplatu.
Da li je jubilarna nagrada obavezna
Jubilarna nagrada nije automatska obaveza svakog poslodavca.
Zakon o radu predviđa mogućnost da se opštim aktom ili ugovorom o radu utvrdi pravo na jubilarnu nagradu. To znači da zakon ne kaže: “Svaki poslodavac mora da isplati jubilarnu nagradu.”
Zakon kaže: “Poslodavac može da predvidi to pravo.”
Ali kada poslodavac to jednom predvidi, onda više nije stvar dobre volje.
Ako u pravilniku o radu piše da zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu za 10 godina rada kod poslodavca, onda zaposleni koji ispuni uslov može da traži isplatu. Ako poslodavac neće da isplati ono što je sam propisao, otvara se prostor za spor.
Slično je i kod bonusa zaposlenima. Dok nije uređen dokumentima, može biti poslovna odluka. Kada je jasno uređen, postaje obaveza pod uslovima koji su napisani.
Za koje jubileje može da se isplati jubilarna nagrada
U praksi se jubilarna nagrada najčešće isplaćuje za godine rada.
Na primer:
- 10 godina rada;
- 20 godina rada;
- 30 godina rada;
- 35 godina rada;
- 40 godina rada.
Međutim, poslodavac može svojim opštim aktom da uredi i druge jubilarne povode, ako su jasno definisani.
To mogu biti:
- jubilej kompanije;
- godišnjica poslovanja;
- dan preduzeća;
- krsna slava firme;
- tehnološki jubilej;
- godišnjica proizvodnje;
- značajan poslovni jubilej;
- promena pravne forme;
- drugi jasno određen događaj koji poslodavac smatra jubilejom.
Ali tu treba biti pažljiv.
Nije dobro da poslodavac prvo isplati novac, a onda naknadno smišlja povod samo da bi isplata izgledala kao jubilarna nagrada.
Ako je povod dan firme, krsna slava, godišnjica osnivanja ili jubilej osnivača, to treba unapred urediti u aktu poslodavca. Pravilo mora da bude jasno, jednako primenljivo i dokumentovano.
Drugim rečima: prvo papir, pa isplata.
Ne obrnuto.
Šta poslodavac mora da napiše u pravilniku
Ako poslodavac želi da isplaćuje jubilarnu nagradu, mora jasno da odredi pravila.
Najvažnije je da se definiše:
- ko ima pravo na jubilarnu nagradu;
- za koji jubilej se nagrada isplaćuje;
- da li se računa ukupan radni staž ili samo rad kod tog poslodavca;
- da li se priznaje rad kod povezanih pravnih lica;
- da li se priznaju prekidi u radu;
- koliko iznosi nagrada;
- da li se isplaćuje u novcu, poklonu ili vaučeru;
- kada se isplaćuje;
- ko donosi odluku o isplati;
- koja dokumentacija se čuva.
Najčešća greška je rečenica:
“Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu za 10 godina rada.”
Dobro, ali kojih 10 godina?
Ukupnog radnog staža? Staža kod tog poslodavca? Neprekidnog rada? Rada u grupi povezanih firmi? Rada u javnom sektoru?
Ako to nije napisano, problem dolazi kasnije.
Zato je mnogo bolje da piše, na primer:
“Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20 i 30 godina rada kod poslodavca.”
Ili:
“Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20 i 30 godina ukupnog radnog staža.”
To su dve potpuno različite stvari.
Kada piše precizno, nema nagađanja.
Jubilarna nagrada u privatnom sektoru
U privatnom sektoru poslodavac uglavnom sam uređuje visinu jubilarne nagrade.
Može da odredi fiksan iznos, na primer:
- 30.000 dinara za 10 godina rada;
- 60.000 dinara za 20 godina rada;
- 90.000 dinara za 30 godina rada.
Može da je veže i za prosečnu zaradu zaposlenog, prosečnu zaradu u firmi ili prosečnu zaradu u Republici Srbiji.
Može i da napravi drugačiji model, ali taj model mora da bude jasan.
Nije dobro da jedan zaposleni dobije 100.000 dinara, drugi 30.000 dinara, treći ništa, a da poslodavac ne može da objasni zašto je tako odlučio.
Svi zaposleni koji se nalaze u istoj situaciji moraju imati jednak tretman.
Ako se prave razlike, one moraju biti objektivno opravdane i unapred uređene.
Jubilarna nagrada u javnom sektoru
Kod javnog sektora se ne može dati jedan univerzalan odgovor za sve.
Pravila se razlikuju u zavisnosti od toga da li se radi o:
- državnim službenicima i nameštenicima;
- zaposlenima u osnovnim i srednjim školama;
- zaposlenima u domovima učenika;
- zaposlenima u zdravstvenim ustanovama;
- zaposlenima u ustanovama kulture;
- zaposlenima u ustanovama socijalne zaštite;
- zaposlenima u predškolskim ustanovama;
- zaposlenima u visokom obrazovanju;
- zaposlenima u studentskom standardu;
- zaposlenima u jedinicama lokalne samouprave.
U javnom sektoru se jubilarna nagrada često vezuje za prosečnu zaradu u Republici Srbiji, ali mora da se proveri šta tačno piše u aktu.
Nije isto ako piše:
- prosečna bruto zarada;
- prosečna zarada bez poreza i doprinosa;
- prosečna zarada za poslednji objavljeni mesec;
- prosečna zarada za poslednji mesec prethodne kalendarske godine.
Za decembar 2025. godine Republički zavod za statistiku objavio je prosečnu bruto zaradu od 169.921 dinar i prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa od 124.089 dinara.
Ako akt kaže “prosečna zarada bez poreza i doprinosa”, ne koristi se bruto iznos od 169.921 dinar, nego neto iznos od 124.089 dinara.
To je velika razlika.
Zato kod javnog sektora nikada ne treba računati napamet. Prvo se proverava poseban kolektivni ugovor ili drugi akt koji važi za tu oblast.
Neoporezivi iznos jubilarne nagrade
Za isplate od 1. februara 2026. do 31. januara 2027. godine neoporezivi iznos jubilarne nagrade zaposlenom iznosi 28.912 dinara godišnje.
To znači:
Ako zaposlenom isplatiš jubilarnu nagradu do 28.912 dinara godišnje, nema poreza na zarade po tom osnovu.
Ako zaposlenom isplatiš više od 28.912 dinara, porez se plaća samo na deo preko neoporezivog iznosa.
Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje se ne plaćaju na jubilarnu nagradu zaposlenom, jer se ovo primanje ne smatra zaradom u smislu Zakona o radu.
Ovo je jedna od ključnih razlika u odnosu na redovan bonus.
Kod bonusa se uglavnom ulazi u pun obračun zarade. Kod jubilarne nagrade zaposlenom oporezuje se samo deo preko neoporezivog iznosa i plaća se porez na zarade od 10%, bez doprinosa.
Ako ti treba šira logika razlike između neto i bruto iznosa, korisno je da pogledaš i tekst koja je razlika između bruto i neto plate, jer se kod ovakvih isplata često napravi greška baš na tom mestu.
Primer obračuna jubilarne nagrade
Recimo da poslodavac želi da zaposlenom isplati jubilarnu nagradu tako da zaposlenom na račun legne 50.000 dinara.
Neoporezivi deo iznosi 28.912 dinara.
Razlika preko neoporezivog iznosa je:
50.000 – 28.912 = 21.088 dinara
Ako poslodavac želi da zaposlenom stvarno legne 50.000 dinara, oporezivi deo se brutira koeficijentom 0,90:
21.088 / 0,90 = 23.431,11 dinara
Porez na zarade od 10% iznosi:
23.431,11 x 10% = 2.343,11 dinara
Ukupan trošak poslodavca u ovom primeru bio bi:
50.000 + 2.343,11 = 52.343,11 dinara
Ovo je pojednostavljen primer da se razume logika.
U praksi treba proveriti tačnu poresku prijavu, šifru vrste prihoda i način iskazivanja isplate pre nego što se novac prebaci zaposlenom.
Za praktičan obračun neto, bruto i ukupnog troška može pomoći i kalkulator zarada 2026, ali za jubilarnu nagradu ipak treba posebno voditi računa o neoporezivom delu i vrsti primanja.
Da li se podnosi poreska prijava
Ako se jubilarna nagrada isplaćuje samo do neoporezivog iznosa, nema poreza za uplatu po tom osnovu.
Ako postoji deo preko neoporezivog iznosa, poslodavac mora da obračuna i plati porez na zarade na taj deo.
U tom slučaju se podnosi odgovarajuća poreska prijava pre isplate, dobija se BOP i plaća se porez.
Zato knjigovođa mora unapred da zna:
- ko prima jubilarnu nagradu;
- koji je osnov isplate;
- koliko iznosi nagrada;
- da li je iznos neto ili bruto;
- da li zaposleni već ima isplaćenu jubilarnu nagradu u istoj godini;
- da li se radi o zaposlenom ili licu van radnog odnosa.
Najgora poruka za knjigovođu je:
“Pusti mu još 50.000, to je neka nagrada.”
To nije dovoljno.
Nije isto da li je to zarada, bonus, pozajmica, pomoć, jubilarna nagrada, poklon ili drugi prihod.
Za osnovnu logiku zarada i drugih primanja možeš pogledati i tekst kako izgleda obračun zarade u Srbiji.
Jubilarna nagrada u novcu, poklonu ili vaučeru
Jubilarna nagrada ne mora uvek da bude isplaćena u novcu.
Može biti i poklon.
Na primer:
- sat;
- umetnička slika;
- vaučer;
- poklon kartica;
- roba;
- druga stvar koja ima jasno utvrđenu vrednost.
Poklon može da deluje ličnije od novca, ali poreski i knjigovodstveno mora da se zna njegova vrednost.
Ako poslodavac kupi sat zaposlenom za jubilej, mora da postoji račun.
Ako poslodavac dodeli vaučer, mora da postoji dokaz o vrednosti vaučera.
Ako poslodavac daje robu iz sopstvenog asortimana, mora da se zna tržišna vrednost tog dobra.
Kod poklona se gleda ukupna vrednost poklona sa PDV-om. Ako vrednost prelazi neoporezivi limit za jubilarnu nagradu, oporezuje se deo preko limita.
Ovde firme često naprave haos.
Kupe poklone, podele zaposlenima, nema odluke, nema evidencije, nema spiska, ne zna se ko je šta dobio, a onda se očekuje da se to “samo proknjiži”.
Ne može baš tako.
Za svaku dodelu treba imati:
- odluku o dodeli;
- dokaz o vrednosti;
- spisak zaposlenih;
- datum dodele;
- povod dodele;
- potvrdu da zaposleni ispunjava uslov;
- poreski obračun ako se prelazi neoporezivi iznos.
Ako se poklon daje povodom Nove godine, Božića, 8. marta ili neke druge prilike, to nije automatski jubilarna nagrada. Tada se mora proveriti poseban poreski tretman, kao što se proverava i kod novogodišnjih paketića i poklona deci zaposlenih.
Jubilarna nagrada za saradnike koji nisu zaposleni
Posebno treba paziti ako firma želi da nagradi lice koje nije zaposleno.
Ako neko nije u radnom odnosu kod isplatioca, to nije jubilarna nagrada zaposlenom u smislu poreskog oslobođenja koje važi za zaposlene.
To može biti nagrada ili drugo slično davanje fizičkom licu koje nije zaposleno kod isplatioca.
U tom slučaju primenjuje se drugi poreski tretman.
Za nagrade i druga slična davanja fizičkim licima koja nisu zaposlena kod isplatioca propisan je neoporezivi iznos od 19.209 dinara godišnje, ostvareno od jednog isplatioca. Na deo preko tog iznosa primenjuju se pravila za ostale prihode, uz poresku stopu od 20%.
Zato ne treba mešati:
- zaposlenog u radnom odnosu;
- direktora koji nije zaposlen;
- spoljnog saradnika;
- konsultanta;
- lice angažovano po ugovoru o delu;
- bivšeg zaposlenog;
- fizičko lice koje je pomoglo firmi u nekom projektu.
Ako se lice angažuje van radnog odnosa, treba proveriti osnov angažovanja i poreski tretman. Tu je korisno povezati temu sa tekstom ugovor o delu – porezi, doprinosi i razlika u odnosu na ugovor o radu.
Da li se računa ukupan staž ili staž kod poslodavca
Ovo je jedna od najvažnijih tačaka.
Jubilarna nagrada može da se veže za ukupan radni staž zaposlenog, ali može da se veže i samo za godine rada kod konkretnog poslodavca.
Sve zavisi od toga šta piše u aktu.
Ako piše “ukupan radni staž”, poslodavac mora da gleda širu dokumentaciju.
Ako piše “godine rada kod poslodavca”, onda se gleda rad kod tog poslodavca.
Ako piše “neprekidan rad kod poslodavca”, onda se dodatno proverava da li je bilo prekida.
Ako piše da se priznaje rad kod povezanih lica, onda se proveravaju i te firme.
Zato pravilo mora biti napisano tako da knjigovođa, pravnik, poslodavac i zaposleni razumeju isto.
Slično pitanje se javlja i kod minulog rada, gde je posebno važno da se zna koji staž ulazi u obračun. O tome možeš pročitati u tekstu minuli rad u Srbiji.
Dokumentacija za isplatu jubilarne nagrade
Za urednu isplatu jubilarne nagrade poslodavac treba da ima dokumentaciju.
Minimum dokumentacije je:
- pravilnik o radu, kolektivni ugovor, ugovor o radu ili drugi akt kojim je pravo predviđeno;
- odluka o isplati jubilarne nagrade;
- podaci o zaposlenom;
- dokaz da je zaposleni ispunio uslov;
- obračun iznosa;
- poreski obračun ako postoji oporezivi deo;
- dokaz o uplati poreza ako se plaća porez;
- dokaz o isplati zaposlenom;
- dokaz o uručenju poklona ako se nagrada daje u robi ili vaučeru.
Odluka o isplati treba da sadrži:
- naziv poslodavca;
- podatke o zaposlenom;
- pravni osnov;
- povod za isplatu;
- iznos nagrade;
- način isplate;
- datum sticanja prava;
- datum isplate;
- potpis ovlašćenog lica.
Ovo nije formalnost radi formalnosti.
Odluka je dokaz zašto je novac isplaćen baš tom licu, baš tada i baš u tom iznosu.
Bez odluke, sve deluje kao “neka isplata”.
A “neka isplata” je najgora kategorija u knjigovodstvu.
Najčešće greške kod jubilarne nagrade
Prva greška je isplata bez pravnog osnova.
Ako pravo nije predviđeno pravilnikom, kolektivnim ugovorom, ugovorom o radu ili drugim odgovarajućim aktom, teško je braniti da se radi baš o jubilarnoj nagradi.
Druga greška je pogrešno računanje staža.
Poslodavac misli jedno, zaposleni drugo, knjigovođa treće. Zato mora jasno da piše da li se računa ukupan staž ili staž kod poslodavca.
Treća greška je mešanje bruto i neto prosečne zarade.
Ako akt kaže prosečna zarada bez poreza i doprinosa, koristi se neto podatak. Ako akt kaže bruto prosečna zarada, koristi se bruto podatak.
Četvrta greška je selektivna isplata.
Ako pravo imaju svi zaposleni koji ispune uslov, poslodavac ne može jednog zaposlenog da isplati, a drugog da preskoči bez osnova.
Peta greška je poklon bez evidencije.
Ako je zaposlenom dat sat, vaučer ili drugi poklon, mora da se zna vrednost, povod i kome je dodeljen.
Šesta greška je pokušaj da se bonus predstavi kao jubilarna nagrada.
Ako se isplata vezuje za rezultat rada, poslovni uspeh ili učinak zaposlenog, to više liči na bonus nego na jubilarnu nagradu.
Sedma greška je naknadno pisanje pravila.
Ako se dokument pravi tek kada je novac već isplaćen, to ne rešava problem kako ljudi misle. Često ga samo bolje dokumentuje.
Šta poslodavac treba da uradi pre isplate
Pre isplate jubilarne nagrade poslodavac treba da prođe kroz ovaj redosled:
- Proveri da li pravo postoji u pravilniku, kolektivnom ugovoru ili ugovoru o radu.
- Proveri da li zaposleni stvarno ispunjava uslov.
- Proveri da li se računa ukupan staž ili staž kod poslodavca.
- Utvrdi iznos nagrade.
- Proveri neoporezivi limit.
- Utvrdi da li postoji oporezivi deo.
- Donese odluku o isplati.
- Dostavi knjigovođi sve podatke pre isplate.
- Plati porez ako postoji obaveza.
- Isplati nagradu zaposlenom.
- Sačuva kompletnu dokumentaciju.
Ovo je jedini normalan redosled.
Ako se prvo isplati novac, pa se posle traži osnov, onda se posao radi unazad.
A kada se posao radi unazad, uvek nešto škripi.
Najčešće nedoumice
Da li je jubilarna nagrada obavezna?
Nije obavezna sama po sebi. Obavezna je samo ako je poslodavac predvidi opštim aktom, kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili ugovorom o radu.
Koliko iznosi neoporezivi deo jubilarne nagrade?
Za isplate od 1. februara 2026. do 31. januara 2027. godine neoporezivi iznos jubilarne nagrade zaposlenom iznosi 28.912 dinara godišnje.
Da li se plaćaju doprinosi na jubilarnu nagradu?
Ne plaćaju se doprinosi za obavezno socijalno osiguranje na jubilarnu nagradu zaposlenom. Ako se isplati iznos preko neoporezivog limita, plaća se porez na zarade od 10% na deo preko limita.
Da li jubilarna nagrada može da bude veća od neoporezivog iznosa?
Može. Neoporezivi iznos nije maksimalan iznos koji poslodavac sme da isplati. To je samo granica do koje se ne plaća porez. Sve preko toga se oporezuje.
Da li jubilarna nagrada može da bude poklon?
Može, ali mora da postoji dokaz o vrednosti poklona, odluka o dodeli i evidencija kome je poklon dodeljen. Ako vrednost prelazi neoporezivi limit, deo preko limita se oporezuje.
Da li se jubilarna nagrada može isplatiti za dan firme?
Može, ali samo ako je takav povod jasno uređen aktom poslodavca. Ne treba naknadno izmišljati povod posle isplate novca.
Da li se računa ukupan radni staž ili samo rad kod poslodavca?
Zavisi od toga šta piše u aktu poslodavca. Ako nije jasno napisano, može nastati spor. Zato je bolje precizno odrediti da li se računa ukupan staž, staž kod poslodavca, neprekidan rad ili rad kod povezanih lica.
Da li saradnik koji nije zaposlen može dobiti jubilarnu nagradu?
Može dobiti nagradu, ali to nije jubilarna nagrada zaposlenom u poreskom smislu. Za lica koja nisu zaposlena kod isplatioca primenjuju se druga pravila i drugi neoporezivi iznos.
Na kraju — prvo pravilo, pa nagrada
Jubilarna nagrada je dobra stvar kada je uređena kako treba.
Zaposleni dobija priznanje za godine rada ili važan jubilej.
Poslodavac pokazuje da ceni ljude.
Firma ima dokumentaciju i čist osnov za isplatu.
Ali ako se radi napamet, nastaje problem.
Nije dovoljno da poslodavac kaže: “Dugo je kod nas, daj da ga častimo.”
Mora da se zna:
- zašto se isplaćuje;
- kome se isplaćuje;
- po kom aktu se isplaćuje;
- koliko se isplaćuje;
- da li se plaća porez;
- da li postoji odluka;
- da li postoji evidencija.
Najčistija jubilarna nagrada je ona koja je uređena pre isplate.
Sve što se sređuje posle isplate uglavnom je krpljenje.
A krpljenje je u knjigovodstvu uvek skuplje od dobrog pravila na vreme.
