Ako ste se našli u situaciji da ste dobili automobil ili stan, trebalo bi da znate da, osim radosti, uz ovo može da vam stigne i porez na nasleđe i poklon, bez obzira na to da li je imovina u Srbiji ili u inostranstvu. Isto važi i za lica koja žive u inostranstvu, a imaju nasleđe ili poklon u Srbiji, osim što su dužni da u roku od 10 dana od dana sticanja imovine odrede poreskog punomoćnika i o tome obaveste Poresku upravu.
Na šta se odnosi porez na nasleđe i poklon?
Porezom na nasleđe i poklon oporezuju se:
- pravo svojine i drugo pravo na nepokretnosti;
- pravo trajnog korišćenja parking mesta u otvorenom stambenom bloku ili stambenom kompleksu;
- gotov novac;
- štedni ulog;
- depozit u banci;
- novčano potraživanje;
- digitalna imovina;
- pravo intelektualne svojine;
- pravo svojine na upotrebljavanom motornom vozilu, upotrebljavanom plovilu, odnosno upotrebljavanom vazduhoplovu i drugim pokretnim stvarima.
Ko plaća porez, a ko ne?
Kada je u pitanju nasleđe, poreska osnovica je tržišna vrednost nasleđene imovine umanjena za iznos dugova, troškova i drugih tereta koje je naslednik dužan da isplati ili na drugi način izmiri iz nasleđene imovine, na dan nastanka poreske obaveze.
Poreska osnovica kod poklona je tržišna vrednost na poklon primljene imovine, koju utvrđuje nadležna organizaciona jedinica Poreske uprave.
U skladu sa Zakonom o porezima na imovinu, poreske stope uređuju se u odnosu na to koji su nasledni redovi u pitanju.
Po stopi od 1,5 odsto porez na nasleđe i poklon plaćaju obveznici koji se nalaze u drugom naslednom redu – bračni drug (ukoliko ostavilac nije imao potomstvo), roditelji i braća i sestre.
Po stopi od 2,5 odsto porez na nasleđe i poklon plaćaju obveznici koji se nalaze u trećem naslednom redu – dedovi i babe i njihovo potomstvo, kao i oni koji nisu u srodstvu sa ostaviocem ili poklonodavcem.
Porez ne plaćaju oni iz prvog naslednog reda, kao ni oni iz drugog naslednog reda koji su sa ostaviocem/poklonodavcem neprekidno živeli u zajedničkom domaćinstvu najmanje godinu dana pre smrti ostavioca, odnosno pre prijema poklona.
Kako se podnosi poreska prijava?
Rok za podnošenje poreske prijave je 30 dana od dana nastanka poreske obaveze, odnosno od kada ste dobili rešenje o nasleđivanju ili potpisali ugovor o poklonu.
Ukoliko je postupak sproveden kod javnog beležnika, te poreska obaveza nastaje na osnovu akta koji je on sastavio, overio ili potvrdio, on će i dostaviti celokupnu dokumentaciju Poreskoj upravi.
Ako to nije slučaj, naslednik ili onaj ko prima poklon samostalno, uz obrazac PPI-3, podnosi i rešenje o nasleđivanju, odnosno ugovor o poklonu, sa odgovarajućom dokumentacijom potrebnom za utvrđivanje poreza.
Dokumentacija se može lično podneti poreskom organu nadležnom za teritoriju na kojoj obveznik ima prebivalište,odnosno boravište, kao i putem pošte ili u elektronskom obliku preko portala ePorezi.
Ukoliko obveznik nema prebivalište/boravište u Srbiji, poreska prijava se podnosi poreskom organu na teritoriji na kojoj se nalazi predmet nasleđa ili poklona, odnosno poreskom u kojoj poklonodavac imao ili ima prebivalište.
Rešenje o utvrđenoj poreskoj obavezi, ili oslobađanju od nje, dostavlja na adresu prebivališta ili boravišta, a može se i lično preuzeti u prostorijama Poreske uprave.
Šta ako ne izmirite poresku obavezu?
Obaveza poreza na nasleđe i poklon plaća se u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja.
U slučaju da ne izmirite svoju poresku obavezu, onaj ko vam je namenio poklon (poklonodavac) jemči za plaćanje poreske obaveze.
Takođe, ugovorom o poklonu može se urediti da poklonodavac preuzme obavezu plaćanja poreza. Na taj način on ne postaje poreski obveznik, već ste poreski obveznik i dalje vi (poklonoprimac) – na vas se odnosno rešenje o utvrđivanju poreske obaveze, a poklonodavac plaća obavezu.
Ukoliko poklonodavac ne plati, Poreska uprava poklonoprimcu šalje opomenu za neplaćenu poresku obavezu.
Takođe, kada je reč o kaznenim odredbama, primenjuje se i Zakon po poreskom postupku i poreskoj administraciji, а za poreske prekršaje fizička lica plaćaju od 5.000 do 150.000 dinara.
