Preplata poreza: kada tražiti povraćaj, a kada preknjiženje

Preplata poreza zvuči kao dobra vest. Uplatio si više nego što duguješ i sada očekuješ da novac samo legne nazad na račun firme.

U praksi to retko ide baš tako.

Vlasnik firme pogleda poresku karticu, vidi iznos u plusu i pozove knjigovođu:

„Ivane, imamo preplatu. Hajde odmah da tražimo povraćaj.“

Onda otvorimo celu karticu i vidimo nešto drugo. Na jednom poreskom računu postoji preplata, ali na drugom stoji dug. Ili je novac uplaćen na dobar račun javnih prihoda, ali sa pogrešnim brojem odobrenja za plaćanje. Firma nema stvarni višak novca. Novac je samo završio na pogrešnom mestu.

Zato se povraćaj ne traži čim vidiš zelenu stavku. Prvo se utvrđuje kako je preplata nastala, gde je evidentirana i da li postoji obaveza koju taj novac zapravo treba da zatvori.

Preplata poreza nije isto što i novac spreman za isplatu

Preplata poreza postoji kada je porez ili sporedno poresko davanje plaćeno u iznosu većem od dugovanog ili kada je uplata izvršena pogrešno.

Prema Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, poreski obveznik može da traži:

• povraćaj preplate na svoj tekući račun;
• korišćenje preplate za namirenje dospele obaveze po drugom osnovu putem preknjiženja.

To pravo ne znači da Poreska uprava automatski vraća svaki iznos koji se na kartici pojavi kao preplata. Prvo se proverava da li preplata stvarno postoji, da li su sva zaduženja proknjižena i da li firma ima druge dospele obaveze.

Kako nastaje preplata poreza

Preplata može nastati na više načina:

• ista obaveza je plaćena dva puta;
• uplaćen je veći iznos od stvarnog zaduženja;
• korišćen je pogrešan račun javnih prihoda;
• unet je pogrešan poziv na broj ili BOP;
• uplata je izvršena po starom poreskom rešenju;
• poreska prijava je naknadno izmenjena;
• obaveza je stornirana ili umanjena;
• plaćene akontacije bile su veće od konačno obračunatog poreza.

Posebno su česte greške sa BOP-om, odnosno brojem odobrenja za plaćanje koji se dodeljuje određenoj poreskoj prijavi. Novac tada nije nestao, ali nije zatvorio prijavu koju je trebalo da zatvori.

Na poreskoj kartici zato istovremeno možeš da vidiš preplatu po jednom BOP-u i dug po drugom.

Prvo proveri celu poresku karticu, ne samo jednu stavku

Poreska kartica pokazuje kako Poreska uprava vidi zaduženja, uplate, kamatu i raspored novca po poreskim računima.

Pristup karticama i poreskim prijavama ostvaruje se preko portala ePorezi. Praktičan postupak prijave i rada na portalu objašnjen je u tekstu ePorezi: prijava, obrasci, pristup portalu i aktivne poreske prijave.

Pre bilo kakvog zahteva moraš da znaš odgovor na četiri pitanja:

1. Na kom računu javnih prihoda je uplata evidentirana?
2. Sa kojim pozivom na broj ili BOP-om je izvršena?
3. Koju poresku obavezu je trebalo da zatvori?
4. Da li firma ima dospeli dug po drugom osnovu?

Nemoj knjigovođi poslati samo isečenu sliku jedne zelene stavke. Za pravilnu proveru potrebna je cela kartica, zajedno sa uplatom iz banke i dokumentom na osnovu kojeg je obaveza nastala.

Čista poreska kartica bitna je i kada firma kasnije traži poresko uverenje. Preplata na jednom mestu ne pomaže ako na drugom računu ostane otvoren dug.

Primer iz prakse: uplata je izvršena, a dug i dalje stoji

DOO podnese poresku prijavu PPP-PD za april i dobije novi BOP za plaćanje poreza i doprinosa.

Prilikom plaćanja koristi se BOP iz prijave za mart.

Na poreskoj kartici se zatim pojavljuje:

• preplata od 186.000 dinara po martovskom BOP-u;
• dug od 186.000 dinara po aprilskom BOP-u;
• kamata na aprilsku obavezu.

Vlasnik vidi preplatu i pomisli da firma ima 186.000 dinara viška. Nema. Obaveza za april nije zatvorena, iako je novac skinut sa poslovnog računa.

U ovakvoj situaciji ne traži se povraćaj, već preknjiženje sa pogrešnog BOP-a na BOP poreske prijave koju je uplata trebalo da zatvori.

Kod odobrenog preknjiženja rešenjem se utvrđuje i datum plaćanja obaveze. Ako su ispunjeni uslovi, Poreska uprava nakon izvršenog preknjiženja posebnim rešenjem stornira neosnovano obračunatu kamatu. Ovaj postupak detaljnije je objašnjen u zvaničnom informatoru Kako se ostvaruje pravo na preknjiženje.

Kada ima smisla tražiti povraćaj preplate poreza

Povraćaj ima smisla kada je potvrđeno da preplata stvarno postoji i kada taj novac nije potreban za zatvaranje druge dospele poreske obaveze.

Pre podnošenja zahteva proverava se:

• da li su sve poreske prijave i rešenja proknjiženi;
• da li firma ima dospele obaveze po drugim osnovama;
• da li se iznos sa poreske kartice slaže sa bankarskim izvodom;
• da li postoji dokument koji objašnjava nastanak preplate;
• na koji poslovni račun treba izvršiti povraćaj.

Tek kada je stanje usklađeno, povraćaj postaje logičan potez.

Ne treba računati da će novac biti vraćen samo zato što je zahtev poslat. Poreska uprava proverava osnovanost zahteva i može ga odobriti u celosti, delimično ili odbiti ako preplata nije potvrđena.

Kada je preknjiženje bolje rešenje

Preknjiženje ima smisla kada novac postoji na pogrešnom poreskom računu ili BOP-u, dok na drugom mestu postoji dospela obaveza.

Tipične situacije su:

• plaćanje na pogrešan BOP;
• uplata na pogrešan račun javnih prihoda;
• preplata po jednom porezu i dospeli dug po drugom;
• uplata evidentirana na pogrešnoj opštini;
• pogrešno raspoređen iznos između više obaveza.

Ovde treba obratiti pažnju na jednu reč: dospela obaveza.

Preknjiženje se ne posmatra kao slobodno prebacivanje novca na bilo koju buduću obavezu koju firma očekuje. Ako obaveza još nije dospela, prvo se proverava da li preplatu treba ostaviti na postojećem računu, sačekati novo zaduženje ili preduzeti drugi korak.

Nemoj samoinicijativno smanjiti narednu uplatu samo zato što na kartici vidiš preplatu. To naročito može napraviti problem kod obaveza koje imaju poseban BOP.

Kako se podnosi zahtev za povraćaj ili preknjiženje

Zahtev za preknjiženje i povraćaj više ili pogrešno plaćenih javnih prihoda naziva se ZPP.

Najjednostavnije je da se podnese elektronski preko portala ePorezi. Zvanično korisničko uputstvo za podnošenje ZPP zahteva razlikuje, između ostalog:

• tip 0 – povraćaj;
• tip 1 – preknjiženje;
• tip 11 – povraćaj PDV-a;
• tip 12 – preknjiženje PDV-a;
• tip 13 – povraćaj van Poreske uprave.

Zahtev se može podneti i u pisanom obliku, neposredno na pisarnici, poštom ili mejlom nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave prema sedištu, odnosno prebivalištu obveznika.

Poreska uprava navodi da se pisani zahtev podnosi u slobodnoj formi i da se na njega ne plaća administrativna taksa.

Rok za postupanje i donošenje rešenja je 15 dana od prijema urednog zahteva. To je rok za donošenje odluke, a ne obećanje da će novac petnaestog dana sigurno biti na poslovnom računu. Ako zahtev nema potrebne podatke ili je potrebna dodatna provera, postupak može trajati duže.

Šta zahtev mora da sadrži

Kod povraćaja ili preknjiženja treba navesti:

• naziv ili ime poreskog obveznika;
• PIB ili JMBG;
• sedište ili adresu;
• račun javnih prihoda sa kojeg se traži povraćaj ili preknjiženje;
• poziv na broj odnosno BOP;
• iznos preplate;
• račun i BOP u čiju korist se traži preknjiženje;
• poslovni tekući račun na koji se traži povraćaj;
• kratko i jasno obrazloženje nastanka preplate.

Kod pojedinih javnih prihoda za koje Poreska uprava ne vodi analitiku uplata mogu biti potrebni i dokaz o izvršenoj uplati, bankarski izvod i potvrda nadležnog organa da sredstva nisu iskorišćena niti će biti iskorišćena po prvobitnoj nameni.

Zahtev „Imam preplatu, molim povraćaj“ nije dobar zahtev. Ne objašnjava gde je novac, kada je uplaćen, na koju obavezu se odnosi i zašto se smatra da postoji višak.

Šta treba knjigovođi za proveru

Za proveru preplate treba:

• kompletna poreska kartica za relevantne račune;
• bankarski izvod na kojem se vidi uplata;
• nalog za prenos, ako je dostupan;
• datum i tačan iznos uplate;
• račun javnih prihoda;
• model i poziv na broj;
• BOP, ako je dodeljen poreskoj prijavi;
• poreska prijava, rešenje ili drugi osnov zaduženja;
• podatak da li želiš povraćaj ili zatvaranje druge obaveze;
• broj poslovnog računa za eventualni povraćaj.

Knjigovođa tada može da rekonstruiše ceo put novca: od poslovnog računa firme, preko računa javnih prihoda, do konkretnog zaduženja na poreskoj kartici.

Ne prekidaj plaćanje dok se stanje ne razjasni

Jedna od opasnijih pretpostavki glasi:

„Imam preplatu od 100.000 dinara, zato ovog meseca neću platiti porez od 80.000.“

To može biti ispravno samo ako je potvrđeno da će konkretna preplata zatvoriti upravo tu obavezu.

Preplata na jednom računu ne mora automatski da zatvori dug na drugom računu. Dok se stanje ne uskladi, na poreskoj kartici mogu da se evidentiraju dug i kamata.

Ako porez ostane neplaćen, posledice nisu samo knjigovodstvene. Više o kamati, opomeni i prinudnoj naplati pročitaj u tekstu Koje su posledice ako ne platite porez ili kasnite s uplatom.

Rokove narednih obaveza možeš proveravati kroz poreski kalendar za firme u Srbiji, ali postojanje preplate uvek proveri odvojeno.

Gde vlasnici naprave dodatni problem

Gledaju samo jedan poreski račun.
Preplata se vidi, ali se ne proverava da li na drugom mestu postoji dug.

Traže povraćaj novca koji je samo pogrešno raspoređen.
U tom slučaju pravi potez je preknjiženje, a ne povraćaj.

Ne navedu BOP.
Kod obaveza vezanih za pojedinačnu poresku prijavu bez tačnog BOP-a nije jasno koju obavezu treba zatvoriti.

Pošalju zahtev bez dokaza.
Poreska kartica, bankarski izvod i poreska prijava moraju da ispričaju istu priču.

Samostalno umanje narednu uplatu.
Preplata se ne koristi napamet, posebno kada naredna obaveza ima drugi račun ili BOP.

Ostave staru preplatu godinama.
Pravo na preknjiženje podleže rokovima zastarelosti. Opšti rok je pet godina, računajući od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je pravo nastalo, uz zakonom propisane izuzetke. Stara preplata zato ne treba da ostane neproverena.

PDV i porez na imovinu traže posebnu proveru

Ne treba svaku preplatu tretirati na isti način.

Povraćaj neiskorišćenog poreskog kredita kod PDV-a ima posebna pravila i rokove. ZPP obrazac zato ima posebne vrste zahteva za povraćaj i preknjiženje PDV-a.

Kod poreza na imovinu na nepokretnostima nadležna je lokalna poreska administracija, a ne republička Poreska uprava. Zahtev se tada ne šalje automatski istoj filijali kojoj se podnose zahtevi za poreze koje vodi Poreska uprava.

Pre slanja zahteva prvo utvrdi koji organ vodi konkretnu obavezu.

Da li se kaže preplata ili pretplata poreza?

Pravilan poreski izraz je preplata poreza.

„Pretplata poreza“ je česta greška u pisanju. Pretplata se koristi za časopis, softver, telefon ili neku drugu uslugu koja se unapred plaća za određeni period. Kada je porez plaćen više nego što se duguje, govori se o preplati.

Da li se preplata poreza vraća automatski?

Ne.

Za povraćaj se podnosi zahtev, osim kada je za određenu vrstu poreza posebnim propisom ili postupkom uređeno drugačije.

Da li mogu da tražim povraćaj ako firma ima poreski dug?

Prvo se proverava kompletno poresko stanje.

Ako postoji dospela obaveza, ne treba očekivati da će ceo iznos preplate biti vraćen na poslovni račun. U takvoj situaciji najpre se razmatra namirenje duga putem preknjiženja, a eventualni preostali iznos može biti predmet povraćaja.

Šta ako je uplata otišla na pogrešan BOP?

Proverava se poreska prijava koju je trebalo platiti, BOP koji je stvarno korišćen i stanje na oba BOP-a.

Ako je uplata evidentirana kao preplata po pogrešnom BOP-u, podnosi se zahtev za preknjiženje na BOP odgovarajuće poreske prijave.

Da li rok od 15 dana znači da novac tada mora biti na računu?

Ne mora.

Petnaest dana je rok za postupanje i donošenje rešenja po urednom zahtevu. Nakon rešenja sledi njegovo izvršenje, a dodatna provera ili nepotpun zahtev mogu produžiti postupak.

Može li knjigovođa da podnese ZPP zahtev?

Može, ako ima odgovarajuće ovlašćenje za rad u ime poreskog obveznika.

Ovlašćenje i pristup treba proveriti pre početka podnošenja zahteva, a ne kada je obrazac već popunjen i spreman za potpisivanje.

Da li mogu samo da platim manje sledećeg meseca?

Ne bez prethodne provere.

Ako se naredna obaveza vodi na drugom računu ili BOP-u, umanjena uplata može ostaviti novi dug. Prvo se proverava kako se konkretan javni prihod vodi i da li postojeća preplata može da zatvori naredno zaduženje.

Pre nego što tražiš novac nazad, uskladi poresku karticu

Preplata poreza može da znači da firma zaista ima novac za povraćaj. Može da znači i da je ista obaveza plaćena dva puta, da je korišćen pogrešan BOP ili da je uplata završila na računu koji ne zatvara pravi dug.

Redosled je jednostavan:

1. proveri poresku karticu;
2. poveži uplatu sa prijavom ili rešenjem;
3. proveri sve dospele obaveze;
4. odluči da li je potreban povraćaj ili preknjiženje;
5. podnesi potpun i dokumentovan zahtev.

Za proveru poreske kartice, pripremu ZPP zahteva i procenu da li je bolje tražiti povraćaj ili preknjiženje, možeš da kontaktiraš knjigovodstvenu agenciju Pitaj knjigovođu.