Danas firmu u Srbiji možeš da otvoriš online, bez odlaska na šalter, bez čekanja po hodnicima i bez one stare papirne gimnastike koja je ljudima ubijala volju pre nego što posao uopšte krene.
Ali jedna stvar mora odmah da bude jasna: otvaranje firme online nije samo popunjavanje prijave na APR-u. To je poslednji korak. Pre toga moraš da znaš šta otvaraš, koju šifru delatnosti biraš, kako ćeš da plaćaš porez, da li ulaziš u PDV, kako isplaćuješ sebe i šta te čeka prvih dana posle rešenja.
Tu se prave skupe greške.
Neko otvori preduzetnika jer mu je prijatelj rekao da je „to najlakše“. Neko otvori DOO jer mu zvuči ozbiljnije. Neko stavi prvu šifru delatnosti koja liči na posao koji radi. Neko zaboravi da proveri PDV prag, paušal, ličnu zaradu ili obaveze posle registracije. I onda posle mesec dana ne rešavamo posao, nego popravljamo početak.
Zato ovaj tekst nije samo tehničko uputstvo. Ovo je praktičan vodič za otvaranje firme online iz ugla knjigovođe: šta prvo da odlučiš, gde ljudi greše i šta da proveriš pre nego što klikneš „podnesi prijavu“.
Otvaranje firme online: PR ili DOO?
Prva odluka je najvažnija: da li otvaraš preduzetnika ili DOO.
Ako radiš sam, prodaješ usluge, imaš prve klijente i želiš brz početak, preduzetnik je često najjednostavniji prvi korak. Registracija je jednostavnija, mesečne obaveze su preglednije, a administracija je uglavnom lakša nego kod DOO-a.
Ako planiraš tim, investitore, suvlasnike, ozbiljnije ugovore, veći obim posla ili želiš ograničenu odgovornost, DOO je prirodniji izbor. Nije uvek jeftiniji, nije uvek lakši, ali dugoročno zna da bude bolja konstrukcija.
Drugim rečima: nije pitanje šta je „bolje“, nego šta odgovara tvom modelu posla.
Ako još vagaš, pročitaj i tekst Kako otvoriti firmu u Srbiji – kompletan vodič, jer tu imaš širu sliku oko izbora oblika, APR-a, šifre delatnosti i prvih obaveza.
Brzi kompas
Ako radiš sam, nemaš velike troškove, pružaš usluge i želiš da kreneš brzo, najčešće prvo gledamo preduzetnika.
Ako planiraš zaposlene, partnere, veće ugovore, investitore ili podelu vlasništva, ozbiljno razmatramo DOO.
Ako očekuješ brz rast prihoda, ulazak u PDV ili veće troškove, ne donosi odluku napamet. Tu jedan pogrešan izbor može da ti pojede dosta novca.
Šta ti treba za otvaranje firme online
Za elektronsku registraciju preko APR-a treba da imaš tehničke i poslovne stvari spremne.
Tehnički deo:
- kvalifikovani elektronski sertifikat, odnosno elektronski potpis;
- čitač kartica ili odgovarajuće sredstvo za potpisivanje;
- instaliranu NEXU aplikaciju ako je potrebna za potpisivanje;
- nalog za pristup elektronskim servisima;
- platnu karticu za plaćanje APR naknade;
- stabilan računar i internet, jer nije baš trenutak da ti sistem pukne na pola prijave.
Zvanična uputstva proveravaš na stranici APR eRegistracija preduzetnika ili na stranici APR eRegistracija DOO.
Poslovni deo:
- naziv firme ili poslovno ime;
- adresa sedišta;
- glavna šifra delatnosti;
- odluka da li otvaraš PR ili DOO;
- okvirni plan prihoda i troškova;
- odluka o načinu oporezivanja;
- procena da li ćeš brzo ući u PDV;
- kod DOO-a: osnivački akt, članovi društva, ulog i direktor.
Moj savet iz prakse: pre nego što kreneš da popunjavaš prijavu, uradi probno potpisivanje nekog dokumenta. Deluje banalno, ali bolje je da problem vidiš na test fajlu nego kada već popuniš prijavu i dođeš do kraja postupka.
Kako ide registracija preduzetnika online
Otvaranje preduzetnika online je najčešći izbor za ljude koji kreću sami: programeri, dizajneri, konsultanti, majstori, marketari, frilenseri koji prelaze u registrovan oblik poslovanja, razne uslužne delatnosti.
Postupak u praksi izgleda ovako.
Prvo proveriš da li ti radi elektronski potpis. Bez toga ne krećeš.
Zatim biraš šifru delatnosti. Ne biraš onu koja ti „lepo zvuči“, nego onu koja realno odgovara poslu koji obavljaš i planu koji imaš. Ako odmah znaš da nećeš raditi samo jednu uslugu, nego ćeš širiti posao, to treba razmotriti pre registracije.
Posle toga popunjavaš elektronsku prijavu na APR portalu. Tu unosiš podatke o preduzetniku, sedištu, poslovnom imenu, delatnosti i načinu obavljanja delatnosti.
Ako želiš paušalno oporezivanje, zahtev se kod novoosnovanih preduzetnika podnosi u momentu registracije, kroz postupak registracije. Zato je bitno da ne klikćeš mehanički, nego da znaš šta biraš.
Plaćaš APR naknadu, potpisuješ prijavu i šalješ zahtev.
Kada APR donese rešenje, dobijaš ga elektronski. Posle toga kreće drugi deo posla: banka, poreske obaveze, eventualna prijava na osiguranje, fiskalizacija ako je potrebna i organizacija dokumentacije.
Ako želiš detaljan tehnički prikaz, pogledaj i E-registracija APR – uputstvo korak po korak.
Kako ide registracija DOO online
Kod DOO-a postupak je formalniji, jer ne otvaraš samo „radnju“, nego privredno društvo.
Treba ti osnivački akt u elektronskoj formi, podaci o članovima društva, osnovni kapital, direktor, sedište i šifra delatnosti. Ako ima više članova, ne radi se na brzinu, jer kasnije odnos između članova može da postane mnogo veći problem od same APR prijave.
Kod jednočlanog DOO-a deluje jednostavno: jedan osnivač, jedan direktor, minimalan kapital, elektronska prijava. Ali i tu moraš da znaš kako će direktor biti angažovan, da li postoji radni odnos, ugovor o pravima i obavezama direktora, kakve će biti isplate, da li se planira dobit, dividenda, zaposleni i PDV.
APR prijava se podnosi elektronski, dokumentacija se potpisuje kvalifikovanim elektronskim potpisom, naknada se plaća kroz sistem i rešenje stiže elektronski.
Kod DOO-a posebno pazi na:
- osnivački akt;
- tačne podatke o osnivačima i direktoru;
- osnovni kapital;
- adresu sedišta;
- status direktora;
- Centralnu evidenciju stvarnih vlasnika;
- bankovni račun;
- poreski i računovodstveni start.
Za širu sliku oko osnivanja društva pogledaj Ekskluzivni vodič za osnivanje preduzeća u Srbiji.
Šifra delatnosti nije sitnica
Ovo je jedna od grešaka koje najčešće vidim.
Čovek hoće da otvori firmu online i misli da je šifra delatnosti samo formalnost. Onda stavi nešto što liči na njegov posao, ali ne pokriva ono što stvarno radi. Ili izabere šifru koja mu kasnije pravi problem kod paušala, banke, dozvola, tendera ili ugovora sa klijentom.
Šifra delatnosti treba da odgovara pretežnoj delatnosti, odnosno onome od čega očekuješ najveći deo prihoda. To ne znači da ne možeš da radiš ništa drugo, ali glavna šifra mora da ima logiku.
Primer iz prakse: čovek kreće sa grafičkim dizajnom, ali već u startu zna da će raditi i izradu sajtova, oglašavanje i video sadržaj. Ako sve postavi kao „nešto oko dizajna“, bez razmišljanja o širem modelu, vrlo brzo dođe pitanje: da li ova šifra pokriva ono što stvarno fakturišem? Da li mogu da budem paušalac? Da li banka razume moj model? Da li klijent traži drugačiji opis delatnosti?
Zato šifru ne biraš na brzinu.
Ne treba ni upisivati nasumično sve što ti padne na pamet. Treba odabrati ono što zaista radiš i ono što ima poslovnu logiku.
Za detaljnije objašnjenje pročitaj Šifra delatnosti: kako pravilno odabrati pretežnu i sporednu delatnost i Kako pronaći odgovarajuće šifre delatnosti u APR registru.
Režim oporezivanja: ne slušaj tuđe recepte
Najskuplji savet u poslu često počinje rečenicom: „Ma svi tako rade.“
Kod oporezivanja to ne prolazi.
Paušal nije uvek najbolji. Lična zarada nije uvek najbolja. DOO nije uvek najpametniji. Sve zavisi od prihoda, troškova, vrste klijenata, PDV-a, plana rasta i načina na koji želiš da izvlačiš novac.
Paušalno oporezivanje
Paušal je jednostavan i predvidiv. Znaš mesečnu obavezu, nema klasičnog knjiženja poslovnih rashoda kao kod knjigaša i administracija je lakša.
Dobar je za mnoge solo uslužne delatnosti, posebno kada nemaš velike ulazne troškove.
Ali paušal ima ograničenja. Nije svaka delatnost pogodna. Nije svaki prihod pogodan. Nije svaki model rada bez rizika. Ako imaš jednog velikog klijenta, stalni odnos, elemente zavisnosti i radiš praktično kao zaposleni, mora se razmišljati i o testu samostalnosti.
Preduzetnik na ličnoj zaradi
Lična zarada je često odlična opcija kada prihodi rastu, kada želiš bolju kontrolu doprinosa i kada ti treba ozbiljniji poslovni model od paušala.
Tu vodiš poslovne knjige, ali dobijaš više prostora za planiranje. Možeš jasnije da odvajaš poslovne troškove, ličnu zaradu i dobit preduzetnika.
Više o tome imaš u tekstu Preduzetnik na ličnoj zaradi: kada i zašto je ovo najbolja opcija.
Samooporezivanje i DOO
Ako imaš veće troškove, podizvođače, opremu, zakup, softver, robu, više ljudi ili planiraš PDV, ulazimo u ozbiljniju računicu.
DOO ima više administracije, ali daje drugačiju pravnu strukturu. Preduzetnik ima jednostavniji život, ali odgovara celokupnom svojom imovinom. To nije mala razlika.
Zato pre otvaranja firme online treba napraviti makar osnovnu računicu: koliko očekujem prihoda, koliko imam troškova, ko su klijenti, da li radim sa fizičkim ili pravnim licima, da li idem ka PDV-u i kako planiram da koristim novac.
Za uporedni pregled pročitaj Paušalac, lična zarada ili samooporezivanje.
PDV: ne ulazi se napamet, ali se ni prag ne sme prespavati
PDV nije ni nagrada ni kazna. To je sistem koji nekome odgovara, a nekome ne.
Ako radiš sa pravnim licima koja su u PDV-u i imaš značajne ulazne troškove, PDV može imati smisla. Ako radiš sa fizičkim licima, nemaš velike ulazne troškove i cena ti je osetljiva, ulazak u PDV može da ti pokvari računicu.
Zakon gleda promet u prethodnih 12 meseci. Kada pređeš prag od 8.000.000 dinara, obaveza PDV registracije se ne posmatra kao „videćemo na kraju godine“. Rokovi su kratki i moraju da se prate.
Zato se PDV ne rešava kada već bude kasno. Ako vidiš da promet raste i da ćeš preći prag, knjigovođa mora to da zna unapred. Nije isto kada se za PDV spremiš i kada te PDV „udari“ jer niko nije gledao promet.
Zvanične informacije i obrasce proveravaš na sajtu Poreske uprave.
Šta uraditi odmah posle rešenja APR-a
Kada dobiješ rešenje, posao nije završen. Tada tek kreće operativni deo.
Prvo otvaraš poslovni račun u banci. Zakon propisuje obavezu da pravna lica i preduzetnici imaju tekući račun za poslovanje. U praksi to treba uraditi odmah, jer bez računa nema normalne naplate, plaćanja, prijava i poslovanja.
Zatim proveravaš poreski status. Ako si paušalac, proveravaš da li je zahtev pravilno prosleđen i pratiš rešenje. Ako si knjigaš ili preduzetnik na ličnoj zaradi, postavljaju se poreske prijave i obračuni. Ako si DOO, odmah se postavlja knjigovodstvo, status direktora, kontni okvir, dokumentacija i način isplata.
Ako zapošljavaš ljude, ide prijava na CROSO i priprema ugovora o radu. Nemoj zapošljavanje rešavati „posle prvog meseca“. Radni odnos mora biti uredan od prvog dana.
Kod DOO-a se proverava i evidencija stvarnih vlasnika. Po novim pravilima rokovi su stroži, a propusti mogu da naprave ozbiljan problem. Ne ostavlja se za „kad stignemo“.
U prvih nekoliko dana posle registracije treba proveriti:
- poslovni račun;
- pristup ePorezima;
- poreski režim;
- PDV status;
- eventualnu fiskalizaciju;
- CROSO ako ima zaposlenih ili direktora u osiguranju;
- Centralnu evidenciju stvarnih vlasnika kod DOO-a;
- ovlašćenja knjigovođi;
- način izdavanja faktura;
- ugovore sa klijentima;
- osnovnu arhivu dokumentacije.
Ovo je deo gde ljudi naprave najveći previd. Otvore firmu online, dobiju rešenje i misle da je sve završeno. Nije. Rešenje je početak poslovanja, ne kraj administracije.
Gde ljudi najčešće zapnu
Prva greška je pogrešan oblik: otvore PR, a realno im treba DOO. Ili otvore DOO, a posao je još mali i jednostavan, pa sami sebi naprave trošak i administraciju.
Druga greška je loša šifra delatnosti. Posao jedno, šifra drugo, fakture treće. To se kasnije ispravlja, ali nepotrebno komplikuje početak.
Treća greška je pogrešan poreski režim. Paušal zvuči lepo dok ne vidiš da ti model posla ne odgovara. Lična zarada zvuči komplikovano dok ne vidiš koliko može da bude bolja kod određenih prihoda. DOO zvuči ozbiljno dok ne vidiš sve mesečne obaveze.
Četvrta greška je PDV bez plana. Neko uđe dobrovoljno jer je čuo da je to „ozbiljnije“. Neko ne uđe kada mora. Oba scenarija mogu da koštaju.
Peta greška je adresa sedišta. Ako nemaš saglasnost vlasnika prostora, ako koristiš stan, virtuelnu kancelariju ili tuđu adresu, to mora biti čisto. Adresa nije samo podatak u prijavi.
Šesta greška je kašnjenje posle registracije. Banka, poreske prijave, CROSO, stvarni vlasnici, fiskalizacija, ovlašćenja — sve to mora da se proveri odmah.
Sedma greška je rečenica: „Lako ćemo posle sa knjigovođom.“ Nećemo lako ako je start pogrešno postavljen. Knjigovođa može mnogo toga da popravi, ali bolje je da ne plaćaš popravku nečega što je moglo da bude urađeno kako treba od prvog dana.
Primer iz prakse: mala greška koja napravi veliki krug
Zamisli osobu koja radi digitalne usluge za inostranstvo. Otvori preduzetnika online, stavi šifru koja delimično pokriva posao, izabere paušal jer je čula da je najjednostavnije i krene da fakturiše jednom velikom klijentu.
Prvih mesec dana sve deluje super.
Onda dođu pitanja: da li taj odnos liči na samostalan posao ili na prikriveni radni odnos? Da li šifra delatnosti odgovara stvarnim uslugama? Da li će prihod preći paušalni limit? Da li treba razmišljati o PDV-u? Da li ugovor sa strancem ima sve elemente? Da li se plaća porez po odbitku za neki softver ili uslugu iz inostranstva?
I odjednom otvaranje firme online, koje je trebalo da bude jednostavno, postane niz naknadnih provera.
Zato dobar start znači da pre registracije imaš tri odgovora:
Šta stvarno radim?
Kako naplaćujem?
Kako se to poreski najpametnije postavlja?
Bez toga samo klikćeš kroz APR, a ne postavljaš posao.
IT i uslužne delatnosti: posebna pažnja
Kod IT i uslužnih delatnosti najčešće se kombinuju domaći i strani klijenti, projektni rad, mesečni retaineri, softveri, platforme, podizvođači i rad od kuće.
To znači da moraš unapred razmišljati o:
- testu samostalnosti;
- PDV-u;
- prihodima iz inostranstva;
- deviznom poslovanju;
- softverima i pretplatama;
- ugovorima sa klijentima;
- podizvođačima;
- službenim putovanjima;
- opremi kupljenoj preko firme.
Ako već znaš da ćeš kupovati opremu, plaćati alate, angažovati druge ljude ili raditi sa inostranstvom, ne bira se poreski režim samo po tome šta je najjednostavnije. Bira se ono što odgovara modelu posla.
Za praktičan primer ove granice pročitaj Kupovina automobila preko firme, gde su odvojeni poslovni trošak, PDV i privatno korišćenje.
Odgovori na česta pitanja: otvaranje firme online
Koliko traje otvaranje firme online?
Ako je dokumentacija spremna i prijava pravilno popunjena, postupak može biti završen brzo, često u roku od nekoliko radnih dana. Najviše vremena se ne izgubi na APR-u, nego na neodlučnosti oko oblika, šifre delatnosti i oporezivanja.
Da li moram da idem u APR?
Za osnivanje privrednih društava elektronska registracija je obavezna. Kod preduzetnika je elektronska registracija takođe standardni put. Praktično, za najveći broj ljudi koji danas otvaraju firmu, sve ide online.
Da li mi treba knjigovođa pre registracije?
Formalno možeš neke stvari sam. Praktično, pametnije je da se knjigovođa uključi pre registracije, makar za proveru oblika, šifre delatnosti, paušala, lične zarade, PDV-a i prvih obaveza.
Najskuplje je kada knjigovođu zoveš tek kad APR rešenje već stigne, a odluke su pogrešno postavljene.
Da li moram odmah u PDV?
Ne moraš automatski. U PDV ulaziš kada pređeš propisani prag ili kada se dobrovoljno opredeliš, ako ti to odgovara. Odluka se ne donosi po osećaju, nego po strukturi klijenata, troškova i planiranog prometa.
Da li je paušal najbolji za početak?
Za neke jeste. Za neke nije. Paušal je odličan kada imaš jednostavan model, nemaš velike troškove i delatnost ti odgovara paušalnom oporezivanju. Ali ako imaš veće troškove, rast prihoda, podizvođače ili PDV logiku, mora se računati.
Da li mogu kasnije da promenim režim oporezivanja?
Može, ali ne kad god ti padne na pamet i ne bez uslova. Posebno pazi na rok 31. oktobar kod prelaska na paušal za narednu godinu. O ovome se ne razmišlja 30. oktobra uveče.
Da li mogu da otvorim firmu online iz inostranstva?
Možeš, ako imaš potreban kvalifikovani elektronski sertifikat i možeš da potpišeš dokumentaciju elektronski. U praksi, najveći problem obično nije APR prijava, nego tehnički uslovi za elektronski potpis i kasnije otvaranje bankovnog računa.
Brza check-lista pre registracije
Pre nego što kreneš u otvaranje firme online, proveri sledeće:
- da li otvaraš PR ili DOO;
- da li šifra delatnosti stvarno pokriva posao;
- da li znaš očekivane prihode i troškove;
- da li je paušal moguć i isplativ;
- da li je bolja lična zarada;
- da li postoji rizik brzog ulaska u PDV;
- da li imaš elektronski potpis i tehnički spreman računar;
- da li je adresa sedišta čista;
- da li znaš šta radiš posle APR rešenja;
- da li imaš knjigovođu koji će preuzeti obaveze odmah.
Moj savet za kraj
Otvaranje firme online je danas brzo. Ali brzina nije poenta ako posle toga tri meseca popravljaš pogrešan start.
Ne otvaraš firmu da bi jurio papire, nego da bi radio i zarađivao. Zato prvo postavi osnovne stvari: oblik, šifru delatnosti, poreski režim, PDV logiku i prve obaveze. Tek onda klikni registraciju.
Ako želiš da sve završimo bez greške, pošalji mi šta planiraš da radiš, ko su ti klijenti, koliki prihod očekuješ i da li planiraš zaposlene. Na osnovu toga možemo da složimo najisplativiji model, pripremimo registraciju i postavimo knjigovodstvo od prvog dana.
