Vi ste poslodavac koji želi da zaposli radnika, ali niste sigurni da li je potreban ugovor o delu ili ugovor o radu. Ovo je veoma važna tema, jer pogrešna odluka može da vam donese pravne, a samim tim i finansijske posledice, ukoliko inspekcija rada uvidi nepravilnosti.
Za početak je bitno da definišete šta je to ugovor o delu i koje su razlike u odnosu na ugovor o radu. Cilj je isti, ali se prava i obaveze razlikuju.
Koja je razlika između ugovora o delu i ugovora o radu?
Ugovor o delu definišu Zakon o radu i Zakon o obligacionim odnosima (koji se ne odnosi na ugovor o radu). Zaključuje se radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca, a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku određene stvari, samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla. Takođe, može da se zaključi i sa licem koje obavlja umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture u skladu sa zakonom.
Jednostavnije, ako angažujete lice po ugovoru u radu, platićete mu naknadu za obavljeni posao koji nije u vašem domenu, koji je privremen i za koji onaj ko je angažovan samostalno određuje dinamiku i način rada. Zaposleni u ovom slučaju nema prava koja pripadaju zaposlenima, kao što godišnji odmor, bolovanje, troškovi prevoza i slično.
Ugovor može da se raskine i pre dogovorenog roka, bez obrazloženja, ali ugovorena naknada mora da se isplati. Ukoliko izvršilac ne poštuje rokove i ukoliko posao nije dobro urađen, nisi u skladu sa ugovorom, poslodavac nema obavezu plaćanja.
Sa druge strane, ugovorom o radu definiše se radni odnos, koji ima trajni karakter. Poslodavac određuje radno vreme, način rada, obezbeđuje sredstva za rad, a poslovi moraju da budu u okviru delatnosti. Zaposleni ima sva prava koja mu pripadaju, od već pomenutih, do doprinosa i, naravno, redovne isplate zarade, kao i obavezni otkazni rok prilikom prestanka radnog odnosa.
Koliko iznose porezi i doprinosi za ugovor o delu?
S obzirom na to da angažovana lica po ugovoru o delu primaju zaradu, poslodavci su u obavezi da plate poreze i doprinose. To su porez na dohodak građana i doprinosi za penzijsko-invalidsko osiguranje (PIO), dok se doprinosi za zdravstveno osiguranje plaćaju samo za ona lica koja nisu zdravstveno osigurana.
Prema Zakonu o porezu na dohodak građana, plaća se porez po stopi od 20 odsto – osnovicu predstavlja oporezivi prihod koji se dobije kada se od bruto prihoda umanje normirani troškovi po stopi od 20 odsto. Doprinosi za PIO, prema Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, plaćaju se po stopi od 24 odsto, a za zdravstveno osiguranje po stopi 10,3 odsto.
U slučaju da je lice koje želite da angažujete dobilo potvrdu od PIO fonda da su izmireni doprinosi na procenjenu najvišu osnovicu za tu godinu, te da se do kraja godine ne uplaćuju, ili da je u pitanju stranac za kojeg se, prema sporazumu sa državom iz koje dolazi, ne plaćaju doprinosi – plaća se samo porez na naknadu.
Pojedini poslodavci, da bi smanjili troškove ili izbegli obaveze, angažuju radnike po ugovoru o delu, iako je jasno da za posao koji obavljaju mora da postoji ugovor o radu. To je greška koja može skupo da košta – od naknadnog zaključivanja odgovarajućeg ugovora, do isplate neisplaćenih zarada i doprinosa, kao i kazne koja može da iznosi do čak dva miliona dinara.
