Kada odlazimo na razgovor za posao jedna od najvažnijih stavki, i za nas i za potencijalnog poslodavca, jeste plata. Tada se suočavaju naša očekivanja i ono što poslodavac može da ponudi. Ukoliko se interesi usaglase, dogovara se cifra koju ćemo dobijati svakog meseca u neto iznosu. To je ona cifra koja bi trebalo da bude uplaćena na naš račun.
Sa druge strane, poslodavac ovo posmatra kroz bruto iznos, koji uključuje zaradu za radnika, ali i iznose koji se prosleđuju državi za penzijsko i zdravstveno osiguranje, kao i za sve ostale obaveze. Više detalja o tome pogledajte u tekstu „Koja je razlika između bruto i neto plate“.
Međutim, dešava se da plata varira, odnosno da nije ista svaki mesec. O čemu je reč?
Broj radnih sati u mesecu
Tokom godine postoje meseci sa više i manje radnih dana, a samim tim i mogućih časova rada. Tako u ovoj godini najviše ima meseci sa 22 radna dana – šest (januar, mart, april, jun, septembar i oktobar), potom slede oni sa 21 radnim danom (maj, avgust, novembar), potom sa 23 (jul i decembar) i na kraju je februar sa 20 radnih dana.
Broj mogućih časova rada kreću se od 160 do 184, pa je u skladu s tim drugačija i minimalna zarada. Posmatrajući minimalac u 2026. godini govorimo i iznosima od 59.360 (bruto 79.797,29) do 68.264 (bruto 92.499,14).
Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, i to:
- za rad na dan praznika koji je neradni dan – najmanje 110% od osnovice;
- za rad noću, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade – najmanje 26% od osnovice;
- za prekovremeni rad – najmanje 26% od osnovice;
- po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu kod poslodavca (minuli rad) – najmanje 0,4% od osnovice.
Odsustvo s posla
Bruto zarada predstavlja osnovu za obračun zarada, čiji je rezultat neto zarada, koja može da varira zbog uticaja različitih situacija tokom meseca. Na primer, ukoliko opravdano niste radili pun mesec, bilo zbog praznika, godišnjeg odmora, plaćenog odustva, vojne vežbe, imate, po Zakonu o radu, pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci.
Tada se prosečna bruto satnica koju je zaposleni primio u prethodnih 12 meseci pomnoži sa satima odsustva i dobija se bruto naknada zarade. Prosečna bruto satnica obično nije jednaka ugovorenoj bruto satnici i zato dolazi do promene u ukupnoj bruto zaradi, pa tako ni neto zarada nije ista onoj kada ne odsustvujete s posla.
Veća plata na računu
U nekim situacijama može da vas iznenadi viši iznos na računu od onog koji očekujete. Na primer, ukoliko ste ostvarili značajan bonus, on će ući u obračun pomenutog proseka za naknadu zarade, što znači da možete da primite višu platu za mesec u kojem ste odsustvovali.
Manja plata na računu
Ukoliko ste dobili povišicu, u narednih godinu dana u obračun proseka ulaze meseci u kojima ste primali nižu platu. Oni će vam obarati prosek, te ćete prilikom odsustva dobiti primiti nižu zaradu.
Kolika je plata na bolovanju?
Bolovanje je jedna od „bolnih“ tema za sve zaposlene, jer podrazumeva umanjenu platu. Tako će dobijati 65 odsto zarade oni koji su bolesni ili povređeni van rada, kao i oni koji i neguju dete starije od tri godine i člana porodice.
Od ovog su izuzete žene koje održavaju trudnoću, osobe sa profesionalnim bolestima, oni koji se povrede na radu, koji su donori organa ili koji neguju dete do 18 godina sa težim oboljenjem – isplaćuje im se 100 odsto zarade.
Važna napomena: naknada na bolovanju ne može biti manja od minimalca.
