Jedna od najskupljih rečenica koju knjigovođa može da čuje glasi:

„Kupio sam auto preko firme. Račun stiže sutra, pa ćemo odbiti PDV.“

Tada je za proveru već kasno. Automobil je izabran, ugovor je potpisan, avans je plaćen, a odluka je doneta na osnovu pretpostavke da račun na firmu automatski znači poresku uštedu.

Ne znači.

Kupovina automobila preko firme može biti potpuno normalna poslovna odluka. Firma može da kupi vozilo, da ga evidentira kao svoju imovinu i da plaća registraciju, osiguranje, gorivo, servis i druge troškove.

Ali to ne znači:

• da se cela vrednost automobila odmah priznaje kao trošak;
• da firma uvek može da odbije PDV;
• da su svi računi za gorivo i održavanje poreski priznati;
• da vlasnik ili direktor može privatno da koristi vozilo bez poreskih posledica;
• da će prodaja automobila kasnije biti jednostavna ako kupovina nije dobro postavljena.

Zato prvo treba odgovoriti na četiri pitanja: koje vozilo se kupuje, od koga se kupuje, ko će ga koristiti i za šta će se stvarno koristiti.

Tek posle toga dolaze račun, lizing, kredit i ključevi.

Može li firma da kupi automobil?

Može.

Privredno društvo, preduzetnik koji vodi poslovne knjige i paušalno oporezovani preduzetnik mogu da kupe automobil. Međutim, poreski efekat nije isti kod svih.

Kod DOO-a je posebno bitno razumeti da automobil nije lična imovina vlasnika. Ako je kupac društvo, vozilo pripada društvu. To važi i kada je vlasnik firme dao nalog za kupovinu, izabrao model, uplatio novac i jedini koristi automobil.

Drugim rečima, ne postoji „moj auto koji se samo vodi na firmu“. Postoji automobil firme koji određeno lice koristi pod utvrđenim uslovima.

Ista greška se često pravi sa novcem na računu društva. Vlasnik vidi stanje na računu i ponaša se kao da je novac već njegov. Zbog toga je korisno razumeti i pravila koja važe za isplatu dobiti iz DOO-a.

Kod preduzetnika je pravna situacija drugačija jer preduzetnik nema odvojenu pravnu ličnost kao DOO. Ipak, ako se automobil evidentira u poslovnim knjigama i troškovi terete poslovanje, mora postojati jasna veza sa delatnošću i uredna dokumentacija.

Najpre proveri šta tačno kupuješ

Pre nego što se govori o porezu, potrebno je proveriti samo vozilo.

Nije dovoljno da prodavac kaže:

„Vodi se kao teretno.“

Treba pogledati:

• kategoriju vozila u saobraćajnoj dozvoli;
• tehničke karakteristike;
• broj sedišta i namenu vozila;
• račun ili ugovor na osnovu kojeg se vozilo kupuje;
• PDV status prodavca;
• način na koji će firma koristiti vozilo.

Najveća razlika postoji između putničkog automobila i vozila koje se zaista smatra teretnim.

Oznaka N1 ili naziv „teretno vozilo“ mogu biti važni, ali odluka o poreskom tretmanu ne treba da se donese na osnovu oglasa, izjave prodavca ili činjenice da automobil ima pregradu u gepeku.

Knjigovođa treba da vidi dokumentaciju pre uplate.

Kupovina automobila preko firme i odbitak PDV-a

Najčešće pitanje nije da li firma može da kupi automobil, nego:

„Da li možemo da odbijemo PDV?“

Kod putničkog automobila odgovor je u najvećem broju slučajeva – ne.

Nije važno samo to što:

• firma jeste u sistemu PDV-a;
• račun glasi na firmu;
• automobil se koristi za odlazak kod klijenata;
• direktor njime ide na sastanke;
• vozilo ima nalepnicu ili logo firme.

Kod nabavke putničkih automobila postoji posebno zakonsko ograničenje prava na odbitak prethodnog poreza.

Isto ograničenje ne odnosi se samo na cenu vozila. Obuhvata i PDV iskazan na povezanim troškovima, kao što su:

• gorivo i potrošni materijal;
• rezervni delovi;
• iznajmljivanje automobila;
• održavanje;
• popravke;
• druge usluge povezane sa korišćenjem putničkog automobila.

To znači da konsultantska firma, marketinška agencija, računovodstvena agencija ili IT firma uglavnom neće moći da odbije PDV na putnički automobil samo zato što direktor njime povremeno obilazi klijente.

Ako ti osnovna logika PDV-a još nije potpuno jasna, pročitaj i tekst PDV u Srbiji – šta preduzetnik mora da zna.

Kada ipak postoji pravo na odbitak PDV-a?

Zakon predviđa izuzetke, ali su oni prilično uski.

Pravo na odbitak prethodnog poreza može postojati kada se putnički automobil i sa njim povezani troškovi koriste isključivo za obavljanje delatnosti:

• prodaje vozila;
• iznajmljivanja vozila;
• prevoza lica;
• prevoza dobara;
• obuke vozača.

Reč „isključivo“ ovde pravi veliku razliku.

Nije dovoljno da firma u registru ima odgovarajuću šifru delatnosti, a da se automobil stvarno koristi kao privatno vozilo vlasnika. Posmatraju se stvarna delatnost, način korišćenja, dokumentacija i celina poslovnog odnosa.

Na primer, auto-škola može imati pravo na odbitak PDV-a za vozilo koje stvarno koristi za obuku kandidata. Firma koja se bavi rentiranjem vozila može imati pravo za automobile koji se zaista izdaju klijentima.

Ali ako ista firma kupi luksuzni automobil koji koristi isključivo direktor, samo postojanje odgovarajuće šifre delatnosti ne rešava problem.

Teretno vozilo ne znači automatski da „sve može“

Kod vozila koje se zaista smatra teretnim ograničenje propisano za putničke automobile ne primenjuje se na isti način.

Ipak, ni tada pravo na odbitak PDV-a nije automatsko.

Firma mora da ispunjava opšte uslove za odbitak prethodnog poreza. Vozilo i povezani troškovi moraju se koristiti za promet za koji postoji pravo na odbitak PDV-a, a firma mora imati odgovarajući račun i ostalu potrebnu dokumentaciju.

Zato rečenica:

„U saobraćajnoj piše N1, možemo sve da odbijemo“

nije dovoljno dobra poreska analiza.

Pre kupovine treba proveriti:

1. kako je vozilo klasifikovano;
2. ko je prodavac;
3. da li je na računu pravilno iskazan PDV;
4. za koju delatnost će se vozilo koristiti;
5. da li firma obavlja promet sa pravom na odbitak prethodnog poreza;
6. da li postoji privatno ili neposlovno korišćenje.

Tek kada se sve to spoji, može se dati odgovor.

Kupovina polovnog automobila preko firme

Kod polovnog automobila dodatno treba proveriti od koga se vozilo kupuje.

Kupovina od fizičkog lica

Ako firma kupuje automobil od fizičkog lica koje nije obveznik PDV-a, na ugovorenoj ceni nema PDV-a koji bi firma mogla da odbije.

U zavisnosti od učesnika u prometu i prethodnog poreskog režima vozila, može se otvoriti pitanje poreza na prenos apsolutnih prava i odgovarajuće poreske prijave.

Postupak se razlikuje od prenosa između dva fizička lica. Zato ne treba automatski koristiti internet kalkulatore i uputstva namenjena privatnoj kupoprodaji automobila. Detaljnije informacije objavljuje Poreska uprava u delu koji se odnosi na prenos vlasništva nad polovnim vozilom.

Kupovina od auto-placa ili drugog trgovca

Kod prodavca koji je obveznik PDV-a treba proveriti da li:

• obračunava PDV na celu prodajnu cenu;
• primenjuje poseban postupak oporezivanja razlike, odnosno marže;
• prodaje vozilo bez obračunatog PDV-a po posebnom zakonskom osnovu.

Ako trgovac primenjuje oporezivanje marže kod polovnih vozila, na računu neće postojati posebno iskazan PDV koji kupac može da odbije.

Zato pre potpisivanja ugovora nije dovoljno pitati:

„Da li ste u PDV-u?“

Pravo pitanje glasi:

„Po kom poreskom režimu će biti izdat račun za ovo konkretno vozilo?“

Ulazak u PDV zbog automobila obično nije dobra ideja

Ponekad preduzetnik planira kupovinu većeg vozila i razmišlja da dobrovoljno uđe u PDV samo da bi „vratio PDV od automobila“.

To može biti ozbiljna greška.

Ako je u pitanju putnički automobil za koji svakako ne postoji pravo na odbitak prethodnog poreza, ulazak u PDV neće proizvesti očekivanu korist.

S druge strane, dobrovoljan ulazak u PDV menja način fakturisanja, utiče na cene prema kupcima, uvodi dodatne evidencije i obaveze i ne treba ga vezivati samo za jednu nabavku.

Pre odluke uradi celokupnu računicu i pročitaj kada je vreme da uđete u PDV sistem.

Cena automobila nije trošak odmah

Druga česta zabluda glasi:

„Platio sam auto tri miliona dinara, pa ove godine imam tri miliona troška.“

Nemaš.

Automobil koji će se koristiti duže od godinu dana evidentira se kao stalno, odnosno osnovno sredstvo. Njegova nabavna vrednost ne priznaje se odjednom kao rashod, već postepeno, kroz amortizaciju.

Automobili se za potrebe poreske amortizacije po pravilu svrstavaju u III amortizacionu grupu, za koju je propisana stopa od 15%.

Poreska amortizacija obračunava se:

• za svako sredstvo posebno;
• na nabavnu vrednost sredstva;
• proporcionalno broju dana korišćenja u poreskom periodu;
• najviše do iznosa nabavne vrednosti;
• uz ograničenje da se, kada je računovodstvena amortizacija niža, priznaje niži računovodstveni iznos.

Automobili namenjeni iznajmljivanju ili lizingu i taksi vozila mogu pripadati drugoj amortizacionoj grupi, pa nije dobro stopu primenjivati bez provere konkretne namene vozila.

Konkretan primer: auto od 3.600.000 dinara

Zamislimo da konsultantski DOO, koji je u sistemu PDV-a, kupuje putnički automobil.

Cena je:

• vrednost bez PDV-a: 3.000.000 dinara;
• PDV: 600.000 dinara;
• ukupno za plaćanje: 3.600.000 dinara.

Firma ne obavlja prodaju ili iznajmljivanje vozila, prevoz lica ili dobara niti obuku vozača. Automobil koristi direktor za sastanke i svakodnevne potrebe.

U toj situaciji firma, po pravilu, nema pravo da odbije 600.000 dinara prethodnog PDV-a.

Pošto PDV nije nadoknadiv, on ulazi u nabavnu vrednost vozila. Automobil se zato u ovom pojednostavljenom primeru evidentira po vrednosti od 3.600.000 dinara.

Ako bi se poreska amortizacija obračunavala za celu godinu po stopi od 15%, maksimalni godišnji iznos bio bi 540.000 dinara, pod uslovom da računovodstvena amortizacija nije niža.

Ako je vozilo nabavljeno tokom godine, iznos se obračunava srazmerno broju dana korišćenja.

Dakle, firma nije kupovinom dobila:

• povraćaj PDV-a od 600.000 dinara;
• trošak od 3.600.000 dinara u jednoj godini.

Dobila je automobil kao imovinu i rashod amortizacije koji se priznaje tokom njegovog korišćenja.

To je velika razlika.

Trošak automobila i odbitak PDV-a nisu isto

Ovo je najvažnija razlika u celom tekstu.

Jedno pitanje je:

Da li firma ima pravo da odbije PDV?

Drugo pitanje je:

Da li se određeni izdatak priznaje kao poslovni rashod?

Kod putničkog automobila firma najčešće nema pravo na odbitak PDV-a na gorivo ili servis. To, međutim, ne znači automatski da ukupna vrednost računa ne može biti poslovni rashod.

Ako je trošak:

• nastao za potrebe poslovanja;
• pravilno dokumentovan;
• povezan sa vozilom firme;
• evidentiran u poslovnim knjigama;
• stvaran i ekonomski opravdan,

bruto iznos računa, zajedno sa neodbitnim PDV-om, može biti evidentiran kao rashod.

Problem nastaje kada se pod poslovne troškove podvuku privatna putovanja, vikend-vožnje, gorivo za drugo vozilo ili popravke koje nemaju vezu sa automobilom firme.

Zakon o porezu na dobit ne priznaje troškove koji se ne mogu dokumentovati, kao ni troškove koji nisu nastali radi obavljanja poslovne delatnosti.

Zbog toga račun na PIB firme nije kraj provere. On je tek početak.

Koje troškove službenog automobila firma može imati?

Tokom korišćenja vozila mogu nastati:

• amortizacija;
• registracija;
• obavezno i kasko osiguranje;
• gorivo;
• redovni i vanredni servisi;
• rezervni delovi;
• pneumatici;
• tehnički pregled;
• putarine;
• parking;
• pranje i održavanje;
• kamata i drugi troškovi finansiranja;
• naknade iz ugovora o lizingu;
• troškovi popravke nakon saobraćajne nezgode.

Svaki trošak nema isti računovodstveni i poreski tretman.

Na primer, plaćanje glavnice kredita ili finansijskog lizinga nije isto što i rashod kamate. Avans ili učešće takođe nisu automatski trošak meseca u kojem su plaćeni.

Ni račun sa benzinske pumpe nije dovoljan ako se ne može povezati sa vozilom firme. Slip sa platne kartice pokazuje samo da je nešto plaćeno, ali ne zamenjuje odgovarajući račun.

Saobraćajne kazne, prekršajne kazne i drugi penali ne treba mešati sa redovnim troškovima korišćenja vozila.

Službeni automobil koji se koristi privatno

Privatno korišćenje službenog automobila nije zabranjeno.

Ali nije ni poreski nevidljivo.

Ako zaposleni koristi službeni automobil u privatne svrhe, to korišćenje predstavlja pogodnost koja se smatra primanjem po osnovu rada.

Vrednost pogodnosti utvrđuje se za svaki započeti kalendarski mesec korišćenja u visini od 1% tržišne vrednosti vozila na dan 31. decembra prethodne godine, umanjeno za iznos koji je zaposleni eventualno platio poslodavcu za privatno korišćenje.

Tako utvrđena vrednost zatim se uvećava za pripadajuće obaveze iz zarade.

Primer obračuna pogodnosti

Ako je tržišna vrednost službenog automobila 2.400.000 dinara, mesečna vrednost privatnog korišćenja iznosi:

2.400.000 × 1% = 24.000 dinara.

Tih 24.000 dinara nije mesečna rata niti iznos koji zaposleni mora da uplati firmi. To je vrednost pogodnosti koja se uključuje u odgovarajući obračun, a zatim se utvrđuju porez i doprinosi.

Ako zaposleni firmi plaća, na primer, 10.000 dinara mesečno za privatno korišćenje, vrednost pogodnosti se umanjuje za taj iznos.

Posebno je važno što se obračun vrši za svaki započeti mesec korišćenja. Zato nije dovoljno tvrditi da je zaposleni automobil koristio privatno samo nekoliko dana.

Šta ako automobil koristi direktor koji nije zaposlen?

Ovde ne treba automatski primeniti pravilo koje važi za zaposlenog.

Direktor može biti:

• zaposlen u društvu;
• angažovan ugovorom o pravima i obavezama direktora;
• osnivač koji je osiguran po drugom osnovu;
• lice koje funkciju obavlja bez zasnivanja radnog odnosa.

Poreski tretman privatnog korišćenja zavisi od statusa direktora, ugovornog osnova i načina na koji je pogodnost odobrena.

Zato odluka firme ne treba da glasi samo:

„Direktor ima pravo da koristi automobil.“

Potrebno je proveriti i:

• da li je direktor zaposlen;
• po kom osnovu prima naknadu;
• da li ugovor uređuje korišćenje vozila;
• kako se obračunava pogodnost;
• koji porez i doprinosi nastaju;
• da li direktor firmi plaća naknadu.

Najgora varijanta je da vlasnik ili direktor godinama koristi automobil privatno, a da u dokumentaciji firme ne postoji nijedan trag o tome.

Odluka o korišćenju vozila nije ukras

Firma treba da odredi ko sme da koristi službeni automobil i pod kojim uslovima.

U zavisnosti od veličine firme i načina korišćenja, to se može urediti:

• odlukom direktora;
• pravilnikom o korišćenju službenih vozila;
• ugovorom ili aneksom ugovora o radu;
• ugovorom o pravima i obavezama direktora;
• dokumentom o zaduženju vozila;
• posebnim sporazumom o privatnom korišćenju.

Dokument treba da odgovori na praktična pitanja:

• ko je zadužio automobil;
• gde se vozilo čuva;
• ko snosi troškove goriva;
• da li je privatno korišćenje dozvoljeno;
• da li korisnik plaća naknadu;
• ko snosi troškove kazni i štete;
• da li druga lica mogu upravljati vozilom;
• kako se vodi evidencija kilometraže;
• šta se dešava kada prestane radni odnos ili funkcija direktora.

Jedna rečenica u odluci nije dovoljna ako se u stvarnosti automobil koristi svakodnevno, i poslovno i privatno.

Putni nalog nije čarobni dokaz

Kod službenih automobila ljudi često odu u dve krajnosti.

Prva je da ne vode nikakvu evidenciju.

Druga je da veruju da jedan naknadno popunjen putni nalog rešava sve.

Ne rešava.

Za redovna kretanja po gradu firma može voditi internu evidenciju korišćenja vozila, dok se za službena putovanja priprema dokumentacija koja odgovara konkretnom putovanju.

Dobra evidencija može sadržati:

• datum korišćenja;
• ime vozača;
• početno i završno stanje kilometraže;
• relaciju;
• poslovnu svrhu puta;
• naziv klijenta ili poslovnog događaja;
• povezani račun za gorivo, putarinu ili parking;
• napomenu o privatnom korišćenju.

Ako je automobil korišćen za put van mesta rada, dokumentacija treba da bude usklađena sa pravilima koja važe za službeni put. Za tu temu pogledaj i tekst o službenim putovanjima u inostranstvo.

Dokazivanje poslovne svrhe ne zasniva se samo na jednom papiru. Posmatraju se ugovor sa klijentom, poziv na sastanak, radni nalog, servisni nalog, izveštaj sa terena, račun, relacija i sama priroda delatnosti.

Primer iz prakse: isti automobil, potpuno različit rizik

Zamislimo dve firme.

Prva firma pruža IT konsultantske usluge stranim klijentima. Svi sastanci održavaju se preko interneta. Firma nema zaposlene na terenu, nema robu, nema dostavu i nema poslovne lokacije van kancelarije.

Vlasnik kupuje skup SUV preko firme.

Obrazloženje glasi:

„Nekada odem na sastanak.“

Nema evidencije putovanja, nema domaćih klijenata koje redovno obilazi, nema internih pravila, a automobil svakog dana vozi kući i koristi ga sa porodicom.

Računi za gorivo stižu svakog vikenda.

Takva dokumentacija teško podržava tvrdnju da je celokupno korišćenje automobila poslovno.

Druga firma servisira industrijsku opremu širom Srbije. Zaposleni svakodnevno obilaze kupce, nose alat i rezervne delove, dobijaju radne naloge i po završetku intervencije predaju izveštaje.

Firma kupuje vozilo prilagođeno terenskom radu. Postoje zaduženje vozila, evidencija kilometraže, servisni nalozi, računi i jasne relacije.

U drugom slučaju poslovna namena proizlazi iz same organizacije posla i može se dokazati dokumentima.

Razlika nije samo u modelu automobila. Razlika je u tome šta firma stvarno radi i kako to može da dokaže.

Kupovina, kredit, finansijski lizing ili operativni zakup

Kupovina automobila preko firme nije jedina mogućnost.

Firma može da izabere:

• direktnu kupovinu iz sopstvenih sredstava;
• kupovinu na kredit;
• finansijski lizing;
• operativni lizing;
• dugoročni zakup vozila.

Direktna kupovina

Firma odmah plaća ceo iznos i postaje vlasnik vozila.

Prednost je odsustvo budućih rata, ali se odjednom troši velika količina novca. To može ugroziti likvidnost čak i kada firma na računu trenutno ima dovoljno sredstava.

Kupovina na kredit

Automobil postaje imovina firme, dok se kredit vraća u ratama. Glavnica kredita nije tekući rashod. Kamata i povezani troškovi finansiranja evidentiraju se odvojeno.

Finansijski lizing

Kod finansijskog lizinga treba odvojiti nabavnu vrednost vozila, učešće, glavnicu, kamatu, troškove obrade, osiguranje i druge ugovorene naknade.

Mesečna rata nije jedan jedinstven trošak koji se samo „proknjiži“.

Operativni lizing ili zakup

Kod operativnog lizinga i zakupa firma plaća korišćenje vozila bez klasične kupovine.

To može biti praktično jer su pojedini troškovi uključeni u mesečnu naknadu, ali zakup putničkog automobila ne stvara automatsko pravo na odbitak PDV-a. Zakonsko ograničenje obuhvata i iznajmljivanje putničkih vozila.

Zato lizing nije poreska prečica.

Pre odluke uporedi:

• početno plaćanje;
• ukupnu cenu finansiranja;
• mesečnu obavezu;
• troškove osiguranja;
• servis i gume;
• ograničenja kilometraže;
• uslove raskida ugovora;
• PDV tretman;
• računovodstveni tretman;
• vrednost vozila na kraju ugovora;
• uticaj na novčani tok firme.

Najniža rata nije uvek najjeftinija opcija.

Kupovina automobila preko firme kod preduzetnika knjigaša

Preduzetnik koji vodi poslovne knjige može automobil evidentirati kao poslovno sredstvo ako je vozilo namenjeno poslovanju.

Nabavna vrednost ne postaje rashod odmah. Trošak se priznaje kroz amortizaciju, dok se tekući izdaci evidentiraju prema njihovoj prirodi i poslovnoj opravdanosti.

Kod preduzetnika koji isplaćuje ličnu zaradu posebno treba razlikovati:

• novac koji preduzetnik uzima za lične potrebe;
• poslovne rashode;
• nabavku osnovnog sredstva;
• troškove vozila koje je evidentirano u poslovnim knjigama.

Više o tom poreskom režimu možeš pročitati u tekstu preduzetnik na ličnoj zaradi.

Kupovina automobila preko firme kod paušalca

Kod paušalca je najvažnije razumeti jednu stvar:

Kupovina automobila ne smanjuje paušalni porez.

Paušalac ne utvrđuje poresku obavezu kao razliku između poslovnih prihoda i stvarnih rashoda. Porez i doprinosi plaćaju se prema poreskom rešenju.

Zato kupovina automobila od tri miliona dinara neće smanjiti paušalno utvrđenu obavezu ni za jedan dinar.

To ne znači da paušalac ne sme da kupi ili koristi automobil. Znači da ne treba da očekuje poreski efekat koji postoji kod obveznika koji vode poslovne knjige.

Ako još biraš poreski model, pogledaj prednosti i ograničenja koja donosi paušalno oporezivanje.

Da li je bolje koristiti privatni automobil za posao?

Nekada jeste.

Ako se automobil koristi poslovno samo povremeno, kupovina vozila na firmu može biti nepotrebno skupa i administrativno zahtevna.

Vlasnik, direktor ili zaposleni može koristiti privatni automobil za službene potrebe, pod uslovom da je korišćenje pravilno odobreno, dokumentovano i obračunato.

Tada treba urediti:

• osnov korišćenja privatnog vozila;
• službenu relaciju i svrhu puta;
• obračun naknade;
• dokaz o pređenoj kilometraži;
• eventualne putarine i parking;
• poreski tretman isplaćene naknade.

Ova varijanta često ima više smisla kada firma ima nekoliko sastanaka mesečno i nema stalnu potrebu za sopstvenim vozilom.

Ne treba kupovati automobil od nekoliko miliona dinara samo da bi se izbeglo povremeno korišćenje privatnog vozila.

Šta se dešava kada firma prodaje automobil?

Poreska priča ne završava se kupovinom.

Kada firma kasnije prodaje automobil, treba proveriti:

• ko je kupac;
• da li je prodavac obveznik PDV-a;
• kako je automobil prvobitno kupljen;
• da li je pri nabavci postojalo pravo na odbitak PDV-a;
• da li je prethodna kupovina bila oporezovana porezom na prenos apsolutnih prava;
• kolika je knjigovodstvena vrednost vozila;
• da li prodajom nastaje dobitak ili gubitak;
• koji dokument se izdaje kupcu.

Ako obveznik PDV-a prodaje putnički automobil za koji pri nabavci nije imao pravo na odbitak prethodnog poreza, prodaja po pravilu može biti oslobođena PDV-a bez prava na odbitak prethodnog poreza.

Ako je firma pri nabavci imala pravo na odbitak PDV-a, na primer kod odgovarajućeg teretnog vozila ili vozila korišćenog za delatnost sa propisanim pravom na odbitak, prodaja može imati drugačiji PDV tretman.

Kod automobila koji je prethodno kupljen uz porez na prenos apsolutnih prava može postojati drugi osnov oslobođenja.

Zato se PDV prilikom prodaje ne određuje samo prema tome da li je vozilo putničko. Mora se pogledati ceo njegov poreski istorijat.

Dokumentacija koju treba pripremiti

Dokumentacija zavisi od načina kupovine i korišćenja, ali bi firma trebalo da ima najmanje:

• ponudu, račun ili kupoprodajni ugovor;
• dokaz o plaćanju;
• ugovor o kreditu, lizingu ili zakupu, kada postoji;
• saobraćajnu dozvolu;
• polisu osiguranja;
• dokument o prijemu i aktiviranju osnovnog sredstva;
• odluku o nabavci;
• odluku ili pravilnik o korišćenju službenog vozila;
• dokument o zaduženju vozila;
• evidenciju kilometraže i korisnika;
• putne naloge kada postoji službeno putovanje;
• račune za gorivo, servis, parking, putarine i druge izdatke;
• dokument kojim je uređeno privatno korišćenje;
• obračun pogodnosti, kada je potreban;
• dokumentaciju o prodaji kada vozilo izlazi iz firme.

Mala firma ne mora imati pravilnik od trideset strana.

Ali mora imati dovoljno dokumenata da odgovori na tri jednostavna pitanja:

Zašto je vozilo kupljeno, ko ga koristi i koji deo troškova stvarno pripada poslovanju?

Provera pre nego što uplatiš automobil

Pre potpisivanja ugovora odgovori na sledeća pitanja:

1. Da li kupac treba da bude firma ili fizičko lice?
2. Da li je vozilo putničko ili teretno?
3. Šta tačno piše u saobraćajnoj dozvoli?
4. Ko prodaje vozilo i po kom poreskom režimu izdaje račun?
5. Da li je firma u sistemu PDV-a?
6. Postoji li pravo na odbitak prethodnog poreza?
7. Da li će se vozilo koristiti poslovno, privatno ili mešovito?
8. Ko će biti zadužen za automobil?
9. Da li privatno korišćenje stvara oporezivu pogodnost?
10. Kako će se voditi evidencija kilometraže i troškova?
11. Da li je kupovina povoljnija od lizinga ili zakupa?
12. Može li firma bez problema da finansira registraciju, osiguranje, servis i gorivo?
13. Kako će se obračunavati amortizacija?
14. Kakav će biti poreski tretman buduće prodaje?
15. Da li je knjigovođa pregledao ponudu i dokumentaciju pre uplate?

Ako na nekoliko pitanja nemaš odgovor, nemoj još plaćati avans.

Kada kupovina automobila preko firme ima smisla?

Kupovina ima smisla kada vozilo rešava stvaran poslovni problem.

Na primer, kada firma:

• svakodnevno obilazi klijente;
• radi na terenu;
• prevozi alat, opremu ili robu;
• ima više poslovnih lokacija;
• obavlja dostavu;
• pruža servisne usluge;
• organizuje redovna poslovna putovanja;
• ima zaposlene kojima je vozilo potrebno za rad.

Tada se može objasniti zašto firma poseduje automobil i na koji način joj on pomaže da ostvaruje prihod.

Kada je pametnije odustati?

Kupovinu treba preispitati kada:

• firma nema stabilan novčani tok;
• automobil će se skoro isključivo koristiti privatno;
• poslovna potreba ne može jasno da se objasni;
• vlasnik očekuje povraćaj PDV-a koji nije dozvoljen;
• niko ne želi da vodi evidenciju;
• kupovina se vrši samo zato što na računu firme ima novca;
• vozilo je znatno iznad realnih potreba poslovanja;
• nisu provereni račun, ugovor i PDV status prodavca;
• firma nema plan kako će automobil kasnije prodati.

Kupovina luksuznog automobila nije automatski zabranjena.

Ali što je vozilo skuplje i što je njegova veza sa delatnošću slabija, to će pitanja o poslovnoj svrsi, privatnom korišćenju i dokumentaciji biti ozbiljnija.

Pitanja i odgovori: Kupovina automobila preko firme

Da li firma može da odbije PDV pri kupovini putničkog automobila?

U najvećem broju slučajeva ne može. Zakon ograničava odbitak prethodnog poreza kod nabavke putničkih automobila, osim kada se vozilo isključivo koristi za zakonom propisane delatnosti, poput prodaje i iznajmljivanja vozila, prevoza lica i dobara ili obuke vozača.

Da li se PDV može odbiti na gorivo i servis?

Kod putničkog automobila ograničenje se odnosi i na gorivo, rezervne delove, održavanje, popravke, iznajmljivanje i druge povezane usluge.

Kod odgovarajućeg teretnog vozila treba proveriti opšte uslove za odbitak PDV-a i stvarnu poslovnu namenu vozila.

Da li račun za gorivo može biti trošak i kada se PDV ne odbija?

Može, ako je gorivo potrošeno za poslovne potrebe, račun je uredan i trošak se može povezati sa vozilom i delatnošću firme. Tada se u rashod po pravilu evidentira ukupna vrednost sa neodbitnim PDV-om.

Privatno potrošeno gorivo ne postaje poslovni rashod samo zato što je plaćeno karticom firme.

Da li direktor može privatno da koristi službeni automobil?

Može, ali privatno korišćenje mora biti uređeno i poreski obrađeno. Kod zaposlenog se pogodnost utvrđuje u visini 1% tržišne vrednosti vozila za svaki započeti mesec, umanjeno za iznos koji je zaposleni platio.

Kod direktora koji nije zaposlen tretman treba proveriti prema njegovom statusu i ugovoru.

Da li električni ili hibridni automobil ima drugačiji PDV tretman?

Sama činjenica da je vozilo električno ili hibridno ne daje automatsko pravo na odbitak PDV-a. Ako je vozilo putnički automobil, primenjuje se ograničenje propisano za putničke automobile.

Da li oznaka N1 garantuje odbitak PDV-a?

Ne treba donositi zaključak samo na osnovu oznake. Potrebno je proveriti kompletnu dokumentaciju, tehničke karakteristike, namenu vozila, način korišćenja i opšte uslove za odbitak prethodnog poreza.

Da li paušalac smanjuje porez kupovinom automobila?

Ne. Paušalni porez utvrđuje se rešenjem i ne smanjuje se zbog stvarnih troškova, uključujući kupovinu automobila, gorivo ili servis.

Da li je bolje kupiti automobil privatno pa ga koristiti za posao?

Kod povremenog poslovnog korišćenja to može biti jednostavnije i povoljnije. Potrebno je urediti korišćenje privatnog automobila, službene relacije, naknadu i prateću dokumentaciju.

Da li je lizing bolji zbog PDV-a?

Ne automatski. Zakonsko ograničenje kod putničkih automobila obuhvata i iznajmljivanje. Lizing treba birati prema ukupnoj ceni, novčanom toku, uslovima ugovora i poslovnoj potrebi, a ne samo zbog očekivanog PDV efekta.

Da li firma obračunava PDV kada kasnije proda automobil?

Zavisi od toga kako je automobil nabavljen i da li je firma pri nabavci imala pravo na odbitak prethodnog poreza. Zato pre prodaje treba pregledati originalni račun ili ugovor, evidenciju osnovnog sredstva i prethodni poreski tretman.

Pre kupovine pozovi knjigovođu, ne posle nje

Kupovina automobila preko firme može biti dobra poslovna odluka.

Ali račun na firmu nije poreska čarolija.

Pre nego što uplatiš avans, pošalji knjigovođi:

• ponudu;
• podatke o prodavcu;
• kopiju saobraćajne dozvole ako je vozilo polovno;
• informaciju ko će koristiti automobil;
• planirani način korišćenja;
• ponudu banke ili lizing kuće.

Tada još može da se proveri da li postoji pravo na odbitak PDV-a, kako će se vozilo knjižiti, da li nastaje porez na prenos, kako se uređuje privatno korišćenje i da li je kupovina zaista najbolja opcija.

Najskuplja varijanta je da prvo uzmeš ključeve, a onda pozoveš knjigovođu da „nekako sredi račun“.

Dobar redosled je obrnut:

prvo poreska provera, zatim finansijska računica, pa tek onda kupovina automobila preko firme.