Neiskorišćen godišnji odmor pri otkazu: korišćenje, isplata i najčešće greške
Neiskorišćen godišnji odmor pri otkazu nije tema koju treba rešavati poslednjeg dana rada. U praksi se to najčešće otvori kasno: zaposleni odlazi, otkazni rok već teče, poslodavac gleda raspored, a knjigovođa pita koliko dana odmora je ostalo i da li se ti dani koriste ili se isplaćuje naknada.
I tu nastaje problem.
Jer neiskorišćen godišnji odmor ne može da se računa po sećanju. Ne može vlasnik firme da kaže: „Mislim da je koristio desetak dana.“ Ne može ni zaposleni da kaže: „Ostalo mi je sigurno još dosta.“ Kod prestanka radnog odnosa sve mora da se proveri kroz evidenciju.
Ovo nije opšti tekst o godišnjem odmoru. Ako ti treba osnovno objašnjenje ko ima pravo na godišnji odmor, koliko dana pripada zaposlenom i kada se koristi, prvo pročitaj vodič: godišnji odmor zaposlenog: ko ima pravo, koliko dana i kada se koristi.
Ovde gledamo konkretno situaciju kada radni odnos prestaje.
Neiskorišćen godišnji odmor se prvo proverava kroz evidenciju
Pre bilo kakve odluke prvo se proverava evidencija godišnjeg odmora.
To znači da poslodavac mora da zna:
- koliko je dana godišnjeg odmora zaposleni stekao u toj godini,
- koliko je dana već iskoristio,
- da li mu radni odnos prestaje tokom godine,
- da li ima pravo na srazmeran deo godišnjeg odmora,
- da li postoje dani iz prethodne godine koji još mogu biti relevantni,
- da li postoji rešenje o korišćenju godišnjeg odmora,
- da li je odmor stvarno evidentiran kao godišnji odmor, a ne kao plaćeno odsustvo, bolovanje ili slobodan dan.
Ovo je deo gde mnogi poslodavci naprave grešku. Vode firmu, pamte ljude, znaju ko je kada bio odsutan, ali kada dođe završni obračun, knjigovođa ne može da radi na osnovu utiska.
Za obračun se ne koristi sećanje, nego dokumentacija.
Prvo pitanje: da li zaposleni koristi odmor tokom otkaznog roka
Kada zaposleni odlazi iz firme, prvo se proverava da li preostali odmor može da se iskoristi do prestanka radnog odnosa.
Ako postoji otkazni rok, poslodavac i zaposleni mogu na vreme da vide da li se deo godišnjeg odmora koristi tokom tog perioda. To naravno mora da se uklopi u organizaciju rada i mora da bude uredno dokumentovano.
Bitno je da se ne mešaju dve stvari.
Jedno je korišćenje godišnjeg odmora dok radni odnos još traje.
Drugo je novčana naknada za neiskorišćen godišnji odmor kada radni odnos prestane, a odmor nije iskorišćen u celini ili delimično.
To nisu ista pravila i ne treba ih trpati u isti koš.
Neiskorišćen godišnji odmor se ne isplaćuje dok radni odnos traje
Ovo je važna stvar.
Godišnji odmor nije pravo koje poslodavac može slobodno da zameni novcem dok zaposleni i dalje radi. Suština godišnjeg odmora je da se zaposleni odmori, a ne da mu se svake godine samo isplati novac umesto odmora.
Novčana naknada za neiskorišćen godišnji odmor dolazi u obzir kod prestanka radnog odnosa, ako zaposleni do tada nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično.
Zato nije dobro rešenje da poslodavac kaže: „Ne moraš da ideš na odmor, isplatićemo ti to.“ Ako radni odnos traje, godišnji odmor treba organizovati i evidentirati. Tek kod prestanka radnog odnosa proverava se da li postoji osnov za naknadu.
Srazmerni deo godišnjeg odmora u godini prestanka rada
Ako zaposlenom radni odnos prestaje tokom godine, ne gleda se automatski pun godišnji odmor za celu godinu.
Tada se proverava srazmerni deo godišnjeg odmora za godinu u kojoj radni odnos prestaje. U praksi to znači da se prvo utvrdi koliko bi zaposlenom pripadalo za celu godinu, a zatim se računa deo koji mu pripada za mesece rada u toj kalendarskoj godini.
Primer: ako zaposlenom radni odnos prestaje 30. juna, ne polazi se automatski od toga da ima pravo na ceo godišnji odmor za celu godinu. Prvo se proverava srazmerni deo, pa tek onda koliko je od toga već iskoristio.
Zato je kod prestanka radnog odnosa posebno važno da knjigovođa dobije tačan datum prestanka rada.
Bez datuma prestanka nema pravilne provere srazmernog godišnjeg odmora.
Kada se isplaćuje naknada za neiskorišćen godišnji odmor
Ako zaposleni do prestanka radnog odnosa nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, tada se proverava pravo na novčanu naknadu.
Ta naknada nije obična plata za još nekoliko dana rada. Po Zakonu o radu, ona ima karakter naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor.
Zato je važno da se u obračunu jasno zna:
- koliko dana je ostalo neiskorišćeno,
- na koji period se ti dani odnose,
- da li je u pitanju tekuća godina ili deo iz prethodne godine,
- koji je osnov za obračun,
- da li je doneto i evidentirano rešenje o korišćenju odmora,
- da li odmor objektivno nije mogao da se iskoristi do prestanka rada.
Za širu sliku obračuna zarada i troška poslodavca pogledaj tekst bruto 1 i bruto 2 – šta je razlika i kako se računaju.
Ako ti je tema razlika između iznosa koji zaposleni vidi na računu i ukupnog troška firme, koristan je i tekst koja je razlika između bruto i neto plate.
Naknada za neiskorišćen odmor nije isto što i regres
Još jedna česta greška je mešanje naknade za neiskorišćen godišnji odmor i regresa.
Regres je naknada troškova za korišćenje godišnjeg odmora i uređuje se opštim aktom i ugovorom o radu. To je posebna tema.
Naknada za neiskorišćen godišnji odmor kod prestanka radnog odnosa je drugo pitanje. Ona se vezuje za dane godišnjeg odmora koji nisu iskorišćeni do prestanka rada.
Zato ne treba reći: „Isplatili smo regres, znači rešili smo odmor.“
Niste.
Regres i neiskorišćen godišnji odmor nisu ista stvar.
Detaljnije o tome možeš pročitati u tekstu regres za godišnji odmor u Srbiji 2026: šta je, da li je obavezan i kako se obračunava.
Šta poslodavac treba da pošalje knjigovođi
Knjigovođa ne može pravilno da obračuna naknadu za neiskorišćen godišnji odmor ako dobije samo informaciju: „Radnik odlazi.“
To nije dovoljno.
Poslodavac treba da pošalje:
- datum prestanka radnog odnosa,
- osnov prestanka radnog odnosa,
- ukupan broj dana godišnjeg odmora koji zaposlenom pripada,
- broj dana godišnjeg odmora koji je zaposleni već iskoristio,
- broj preostalih dana,
- informaciju da li će zaposleni koristiti odmor tokom otkaznog roka,
- rešenja o korišćenju godišnjeg odmora ako postoje,
- evidenciju prisustva i odsustva,
- informaciju da li postoje dani iz prethodne godine,
- podatke potrebne za obračun naknade ako se odmor ne koristi.
Ako se ovo pošalje na vreme, obračun ide normalno.
Ako se šalje poslednjeg dana, onda se otvara prostor za grešku, raspravu i nezadovoljstvo.
Praktičan primer
Zaposlenom radni odnos prestaje 30. juna.
Poslodavac zna da je zaposleni bio na odmoru u aprilu, ali nije siguran da li je koristio 5, 7 ili 10 dana. Zaposleni tvrdi da mu je ostalo još nekoliko dana. U evidenciji nema urednog rešenja, a u tabeli prisustva neki dani su upisani kao „slobodno“, bez objašnjenja.
Knjigovođa u toj situaciji ne može pravilno da obračuna naknadu.
Zašto?
Zato što prvo mora da se zna koliko dana zaposlenom pripada za godinu prestanka rada, koliko je stvarno iskoristio i koliko je ostalo neiskorišćeno.
Tek kada se to utvrdi, može da se govori o obračunu.
Ovo je razlog zašto godišnji odmor ne treba voditi „u glavi“.
Najčešće greške kod neiskorišćenog godišnjeg odmora
Najčešće greške u praksi su:
- poslodavac nema evidenciju iskorišćenog odmora,
- ne postoji rešenje o korišćenju godišnjeg odmora,
- ne proverava se srazmerni deo u godini prestanka rada,
- mešaju se godišnji odmor, plaćeno odsustvo, bolovanje i slobodni dani,
- zaposleni koristi odmor, ali to nije pravilno evidentirano,
- naknada se obračunava bez provere preostalih dana,
- poslodavac čeka poslednji dan radnog odnosa,
- knjigovođi se šalje nepotpuna dokumentacija,
- regres se pogrešno posmatra kao zamena za neiskorišćen odmor,
- ne proverava se da li postoje dani iz prethodne godine.
Svaka od ovih grešaka može da napravi problem.
Nekada je problem samo tehnički. Nekada je finansijski. A nekada se pretvori u radni spor.
Kako poslodavac izbegava problem
Najbolji način da se izbegne problem jeste da se evidencija godišnjeg odmora vodi tokom cele godine.
Ne kada zaposleni odlazi.
Ne kada stigne zahtev.
Ne kada knjigovođa pita.
Nego redovno.
Kada zaposleni najavi odlazak, odmah se proverava stanje godišnjeg odmora. Ako postoji otkazni rok, na vreme se odlučuje da li će zaposleni koristiti deo odmora pre prestanka rada ili će, ako odmor ne bude iskorišćen, biti obračunata naknada.
U praksi je korisno da firma ima jednostavnu tabelu ili sistem u kome se za svakog zaposlenog vidi:
- godišnji odmor koji mu pripada,
- iskorišćeni dani,
- preostali dani,
- datum korišćenja odmora,
- osnov odsustva,
- broj i datum rešenja.
To nije birokratija radi birokratije.
To je zaštita firme.
Šta kaže Zakon o radu
Za pravni okvir koristi se Zakon o radu.
Za ovu temu su posebno važna pravila o sticanju prava na godišnji odmor, minimumu godišnjeg odmora, srazmernom delu godišnjeg odmora i naknadi za neiskorišćeni godišnji odmor kod prestanka radnog odnosa.
Zvanične informacije možeš proveriti preko Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, a tekst Zakona o radu možeš pogledati ovde: Zakon o radu.
Ako postoji spor ili ozbiljna povreda prava iz radnog odnosa, relevantan organ je Inspektorat za rad.
Naravno, konkretan obračun uvek zavisi od dokumentacije, datuma prestanka rada i evidencije godišnjeg odmora.
FAQ: neiskorišćen godišnji odmor
Da li se neiskorišćen godišnji odmor uvek isplaćuje pri otkazu?
Ne polazi se od toga automatski. Prvo se proverava koliko dana godišnjeg odmora zaposlenom pripada, koliko je iskoristio i da li do prestanka radnog odnosa može da iskoristi preostale dane. Ako godišnji odmor nije iskorišćen u celini ili delimično do prestanka radnog odnosa, proverava se pravo na novčanu naknadu.
Da li zaposleni može da koristi godišnji odmor tokom otkaznog roka?
Može, ako se to odobri i ako se uklapa u organizaciju rada. Bitno je da korišćenje godišnjeg odmora bude uredno evidentirano i da postoji odgovarajuća dokumentacija.
Da li poslodavac može da isplati godišnji odmor umesto da ga zaposleni koristi?
Dok radni odnos traje, godišnji odmor ne treba menjati novcem. Novčana naknada za neiskorišćen godišnji odmor dolazi u obzir kod prestanka radnog odnosa, ako odmor nije iskorišćen.
Da li se računa pun godišnji odmor ako zaposleni odlazi usred godine?
Ne uvek. U godini u kojoj zaposlenom prestaje radni odnos proverava se srazmerni deo godišnjeg odmora. Zato je datum prestanka radnog odnosa ključan za obračun.
Da li je regres isto što i naknada za neiskorišćen godišnji odmor?
Nije. Regres je posebna naknada povezana sa korišćenjem godišnjeg odmora, dok je naknada za neiskorišćen godišnji odmor pitanje koje se javlja kada radni odnos prestaje, a zaposleni nije iskoristio odmor.
Završna napomena
Neiskorišćen godišnji odmor pri otkazu ne rešava se po sećanju, dogovoru u hodu ili poruci u poslednjem trenutku.
Prvo ide evidencija.
Zatim se proverava koliko dana zaposlenom stvarno pripada.
Onda se utvrđuje koliko je već iskoristio.
Tek posle toga se odlučuje da li se preostali odmor koristi tokom otkaznog roka ili se, ako ne bude iskorišćen do prestanka radnog odnosa, obračunava novčana naknada.
Ako poslodavac vodi urednu evidenciju, ovo je rutinska stvar.
Ako ne vodi, poslednji obračun može da postane problem.
