Ako si poslodavac ili preduzetnik u Srbiji i hoćeš da ti regres bude jasno definisan, ovaj tekst ti štedi i vreme i živce. A ako želiš da ti neko samo reši dilemu u 5 minuta (šta da piše u aktu i kako da se isplaćuje), znaš gde smo.
Elem ajmo direktno: regres za korišćenje godišnjeg odmora nije “poklon” niti “bonus”, to je pravo zaposlenog i obaveza poslodavca, samo što zakon ne propisuje tačan iznos, već kaže da se regres uređuje opštim aktom i ugovorom o radu. Znači ne postoji zakonski minimum! Da ne dođe do zbrke u tvojoj glavi obrati pažnju na ono što sledi.
Šta je regres i kakve veze ima sa godišnjim odmorom?
Regres je novčano davanje zaposlenom u radnom odnosu (ugovor o radu) po osnovu korišćenja godišnjeg odmora. Zakon o radu ga prepoznaje kao pravo zaposlenog u okviru naknada troškova u vezi sa radom i eksplicitno ga navodi kao regres za korišćenje godišnjeg odmora.
Da li je regres obavezan u Srbiji?
U praksi da, jer je pravo zakonski prepoznato. Međutim, ključna stvar je sledeća: zakon ne kaže “koliko dinara” iznosi regres, već kaže da regres pripada zaposlenom u skladu sa Zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu itd.
Zato je regres “obaveza” kod poslodavca onda kada je:
- uređen pravilnikom o radu ili kolektivnim ugovorom, i/ili
- ugovoren ugovorom o radu
Ako nemaš jasno uređen regres, najčešće nastaje haos: različita tumačenja, nezadovoljstvo zaposlenih, a ponekad i sporovi, jer ne smeš da ga ne isplatiš!
Kako se određuje iznos regresa (modeli koji se najčešće koriste)
Poslodavac bira model, propisuje iznos (zakon ne propisuje minimalan iznos) i primenjuje ga dosledno.
Najčešće varijante u praksi:
1) Fiksan godišnji iznos
Najjednostavnije za administraciju.
Primer: “Regres iznosi 30.000 RSD godišnje po zaposlenom.”
2) Iznos po danu godišnjeg odmora
Precizno i lako se veže za korišćenje odmora.
Primer: “Regres iznosi 1.500 RSD po danu korišćenog godišnjeg odmora.”
3) Isplata u mesečnim delovima
Često u firmama koje žele ravnomerno opterećenje troškova.
Primer: “Regres se isplaćuje u 12 jednakih delova uz mesečnu zaradu.”
Bitno: šta god da izabereš, mora da piše u aktu/ugovoru, a “dogovor u hodu” nije pravilo, nego izuzetak koji nosi rizik.
@knjigar_strasni Koliko ti je regres? 🤔 Da li ti je to obična formalnost? 🧐 Otkrij sve što treba da znaš o ovim nadoknadama! 💰 Podeli ovo sa nekim ko treba da zna! 🔄 #regres #zakon #poslodavac #radnik #godišnjiodmor #porez #doprinosi #informacije #Zaposleni #knjigovodja
Da li poslodavac može da određuje regres “odokativno” (svakom zaposlenom drugačije)?
Ovo pitanje stalno iskače u praksi: da li poslodavac može da isplaćuje regres tako što će za svakog zaposlenog posebno odrediti iznos – po ličnoj proceni?
Zakon o radu (član 118. stav 1. tačke 5) i 6)) kaže da zaposleni ima pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada (topli obrok) i za regres za korišćenje godišnjeg odmora, ali ne propisuje tačan iznos – niti minimum niti maksimum. Drugim rečima, zakon ti ne kaže “mora 20.000” ili “ne sme preko 50.000”, nego te upućuje da visinu i uslove odrediš opštim aktom (kolektivni ugovor ili pravilnik o radu) ili ugovorom o radu.
E sad dolazi ono “ali” koje ljudi često preskoče: to što iznos nije zakucan zakonom ne znači da možeš da radiš po sistemu lične procene, tipa: “tebi 10.000, tebi 30.000, jer mi tako došlo”. Sudska praksa je zauzela stav da regres (kao i topli obrok) treba da bude određen linearno, odnosno u istom iznosu za sve zaposlene, bez obzira na stručnu spremu, zvanje ili radno mesto. U tom smislu je bitno i rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev2 318/16 od 9. 3. 2016. godine, gde se naglašava da poslodavac mora isplatiti ragres mora isplatiti ragres i da one moraju biti iskazane na obračunskoj listi (platnom listiću) u linearnom iznosu.
Praktičan zaključak: najčistije (i najbezbednije) rešenje je da regres urediš jedinstvenim modelom za sve (fiksni iznos, iznos po danu ili mesečni deo), da to stoji u aktu/odluci i da se dosledno primenjuje, uz obavezno prikazivanje na obračunskom listiću. Tako izbegavaš prostor za tumačenja, prigovore i sporove.
Da li se oporezuje?
Da. Na regres se plaćaju porez i doprinosi, jer se u praksi tretira kao primanje zaposlenog u okviru obračuna zarade.
I da presečemo popularnu zabludu: ne postoji poseban neoporezivi deo regresa. (Ne mešati sa neoporezivim iznosom kod obračuna poreza na zarade).
Kada i kako se isplaćuje?
Zakon ne propisuje “mora u junu” ili “mora u decembru”. To uređuješ ti — ali mora biti jasno napisano. Najčešće opcije su:
- jednokratno (npr. uz korišćenje odmora ili u određenom mesecu),
- u više delova,
- mesečno uz platu.
Praktično pravilo: šta god piše, toga se držiš — doslednost je pola posla.
Minimalac: da li minimalna zarada “u sebi” već ima regres?
Ovo je jedno od najčešćih pitanja u praksi: ako zaposleni prima minimalac – da li i dalje ima pravo na regres?
Odgovor je kratak i jasan: da, ima. I to pored minimalne zarade.
Da ne bismo pričali “napamet”, ajmo prvo da raščistimo pojmove.
Šta je zarada, a šta je minimalna zarada?
Zarada (u širem smislu) nije samo osnovna plata. U praksi, tu ulazi:
- zarada za rad i vreme provedeno na radu (osnovna zarada, učinak, uvećanja),
- nagrade/bonusi i slična primanja (ako su uređena aktima),
- i druga primanja koja se, po propisima i internim aktima, tretiraju kao zarada.
Minimalna zarada je posebna kategorija i važi za standardni učinak i puno radno vreme i ono što je najbitnije: minimalac je izuzetak, nikako pravilo. Drugim rečima, ne uvodi se “jer je tako lakše”, već pod jasno propisanim pravilima.
Minimalna zarada se računa na osnovu:
- minimalne cene rada,
- vremena provedenog na radu,
- i poreza i doprinosa koji se plaćaju iz zarade.
Ključna stvar: minimalac ne “proguta” regres
Zakon je tu vrlo jasan: zaposleni koji prima minimalnu zaradu zadržava pravo na uvećanu zaradu (npr. noćni rad, prekovremeni, rad praznikom) i na naknade troškova i druga primanja koja se smatraju zaradom.
I upravo zato regres ne može da bude ukalkulisan u minimalac.
Da prevedem na “naš jezik”:
Ako nekome isplaćuješ minimalnu zaradu, ti si mu isplatio minimum za rad, a regres je posebno pravo vezano za korišćenje godišnjeg odmora. To su dve različite stvari.
Zaključak: zaposleni na minimalcu ima pravo na regres pored minimalne zarade.
Greška iz prakse: “Ubacili smo regres u minimalac” e to nije dobar pristup i može da napravi problem i prema zaposlenom i u obračunu, ali može doći i do sporova, a primer jeste presuda Vrhovnog kasacionog suda Rev2 3892/2022 koju prate ostali sporovi. Popularna presuda za domare, tetkice, regres i minimalac.
Da li ova vrsta naknade mora biti prikazan na obračunskom listiću?
Regres za godišnji odmor ne treba isplaćivati “sa strane”, jer se u praksi tretira kao primanje zaposlenog na koje se plaćaju porez i doprinosi. Zato regres mora biti evidentiran i prikazan na obračunskom listiću (platnom listu), jasno kao posebna stavka ili u okviru primanja, tako da se vidi: iznos regresa, osnovica i obračunati porez i doprinosi, kao i neto iznos za isplatu. Time poslodavac zatvara lanac koji predstavljaju obračun, listić, isplata, a zaposleni dobija transparentan prikaz svojih primanja.
@knjigar_strasni 🤔🎪📢 Mislim da ljudi ne razumeju da su regres i topli obrok smehotresni kao cirkus Kolorado! 😂 Pogledajte video i saznajte zašto! #zaposleniz #preduzetnik #topliobrok #regres #zakon #cirkus
Koja dokumentacija ti treba (da sve bude uredno)
Ako dođe kontrola ili spor, želiš da imaš “dokazni lanac” bez rupa:
- Pravilnik o radu / kolektivni ugovor – gde je definisan regres (model, iznos, uslovi).
- Ugovori o radu – da je zaposleni upoznat i da je pravo ugovoreno.
- Evidencija godišnjih odmora – da postoji osnov korišćenja odmora.
- Obračunski listići – da je regres uključen i da su porez i doprinosi obračunati.
- Bankarski izvodi – da je isplata stvarno izvršena.
Najčešće greške (što u praksi najviše košta)
- isplata regresa bez jasnog pravnog osnova (nema akta, nema pravila)
- pogrešan poreski tretman (“ajde da bude neoporezivo”)
- neusaglašeni interni akti i praksa (u papirima jedno, u isplati drugo)
- neujednačena isplata (isti uslovi, a različiti iznosi bez kriterijuma)
Primer klauzula u ugovoru (kratko i jasno)
“Zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa čl. _____ Pravilnika o radu i to:
- a) za ishranu u toku rada – u visini od 10% od minimalne zarade za dane provedene na radu u toku meseca, ako poslodavac nije ovo pravo obezbedio na drugi način;
- b) za regres za korišćenje godišnjeg odmora – u visini od 20% od minimalne zarade za godišnji odmor u trajanju od 20 radnih dana, odnosno srazmerno broju dana korišćenja godišnjeg odmora. Regres se isplaćuje jednokratno, najkasnije sa isplatom zarade za mesec decembar.
- v) za korišćenje sopstvenog vozila u službene svrhe – u visini, na način i po postupku definisanim u internom aktu poslodavca kojim je regulisana ova oblast.
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova:
a)za regres za korišćenje godišnjeg odmora – u iznosu od 20% od minimalne zarade za godišnji odmor u trajanju od 20 radnih dana, odnosno srazmerno broju dana korišćenja godišnjeg odmora. Regres se isplaćuje jednokratno, najkasnije sa isplatom zarade za mesec decembar.”
Regres nije komplikovan. Komplikovan postaje tek kad nije definisan kako treba. Ako hoćeš da sve bude čisto (akt + ugovor + dosledna isplata), najbolje je da to središ odmah, dok je mirno. A ako želiš da mi samo bacimo pogled i kažemo ti “ovako je ispravno, ovako nije” piši ili pozovi, diskretno i brzo.
