Neradni dani 2027 i državni praznici u Srbij: kompletan kalendar i obračun zarade

Neradni dani 2027. godinu i sam plan rada ne treba praviti samo prema datumima označenim crvenom bojom u kalendaru. Poslodavac mora da zna koji praznici su neradni za sve, kada zaposleni ima pravo na odsustvo zbog svoje veroispovesti, kako se evidentira rad na praznik i koje uvećanje ulazi u obračun zarade.

Najveća nedoumica u 2027. godini nastaje početkom maja. Vaskrs i Praznik rada se preklapaju, a drugi dan Praznika rada pada u nedelju.

Zbog toga se neradni dan prenosi na utorak, 4. maj 2027. godine, pa zaposleni koji rade od ponedeljka do petka dobijaju pet uzastopnih neradnih dana – od petka, 30. aprila, do utorka, 4. maja.

U nastavku je kompletan kalendar neradnih dana u Srbiji za 2027, uz pravila koja su važna za organizaciju rada, evidenciju radnog vremena i obračun zarada.

Kalendar neradnih dana u Srbiji za 2027. godinu

Prema ovom rasporedu, u 2027. godini postoji 11 kalendarskih datuma koji su neradni za sve zaposlene, računajući i preneti neradni dan 4. maja.

To ne znači da će svaki zaposleni dobiti 11 dodatnih slobodnih radnih dana. Deo praznika pada u subotu ili nedelju, a pravo zaposlenog uvek se posmatra prema njegovom stvarnom rasporedu rada.

Pravni osnov daje Zakon o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji.

Nova godina praznuje se 1. i 2. januara, Sretenje 15. i 16. februara, Praznik rada 1. i 2. maja, a Dan primirja 11. novembra.

Neradni verski praznici za sve su prvi dan Božića, 7. januar, i vaskršnji praznici počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Vaskrsa.

Zašto je 4. maj 2027. neradni dan?

Zakon propisuje da se, kada jedan od datuma na koji se praznuje državni praznik padne u nedelju, ne radi prvog narednog radnog dana.

U 2027. godini raspored izgleda ovako:

1. Petak, 30. april – Veliki petak, neradni dan.
2. Subota, 1. maj – Velika subota i prvi dan Praznika rada.
3. Nedelja, 2. maj – Vaskrs i drugi dan Praznika rada.
4. Ponedeljak, 3. maj – Vaskršnji ponedeljak, odnosno drugi dan Vaskrsa.
5. Utorak, 4. maj – preneti neradni dan jer je 2. maj, kao datum državnog praznika, pao u nedelju.

Ponedeljak 3. maj ne postaje preneti dan Praznika rada, jer je već neradan kao drugi dan Vaskrsa. Prvi naredni radni dan je utorak 4. maj, pa se tada koristi preneti neradni dan.

Ovo je najvažnija ispravka koju treba uneti u interne kalendare, planove smena i programe za obračun zarada.

Ako se 4. maj greškom evidentira kao običan radni dan, firma može pogrešiti i kod rasporeda rada i kod obračuna uvećane zarade zaposlenima koji tog dana rade.

Kada se neradni dan prenosi, a kada ne?

Pravilo o prenosu primenjuje se kada datum državnog praznika padne u nedelju.

Ne primenjuje se samo zato što praznik pada u subotu, niti se na isti način prenose verski praznici.

Zato u 2027. godini:

• drugi dan Nove godine, 2. januar, pada u subotu i ne prenosi se na ponedeljak;
• drugi dan Praznika rada, 2. maj, pada u nedelju i prenosi se na prvi naredni radni dan;
• Vaskrs uvek pada u nedelju, ali se zbog toga ne dobija još jedan dodatni slobodan dan;
• zakonski period vaskršnjih praznika već traje od Velikog petka do Vaskršnjeg ponedeljka;
• ako verski praznik padne u nedelju, ne primenjuje se pravilo prenosa koje važi za državne praznike.

Dan pobede, 9. maj, jeste državni praznik, ali se praznuje radno.

Neradni dani nisu ni:

• Srpska nova godina – 14. januar;
• Sveti Sava – 27. januar;
• Dan sećanja na žrtve holokausta – 22. april;
• Vidovdan – 28. jun;
• Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu – 21. oktobar.

Ovi datumi mogu da se obeležavaju, ali nisu opšti neradni dani.

Kako padaju praznici i produženi vikendi u 2027?

Zaposleni koji rade pet dana nedeljno, od ponedeljka do petka, mogu unapred da planiraju sledeće periode:

• 1–3. januar: tri spojena slobodna dana, od petka do nedelje;
• 7–10. januar: četiri spojena dana ako se petak 8. januar koristi kao jedan dan godišnjeg odmora;
• 13–16. februar: četiri spojena neradna dana, od subote do utorka;
• 30. april–4. maj: pet uzastopnih neradnih dana bez korišćenja godišnjeg odmora;
• 11–14. novembar: četiri spojena dana ako se petak 12. novembar koristi kao godišnji odmor.

Ovaj pregled važi za standardni raspored od ponedeljka do petka.

Kod smenskog rada, rada vikendom, preraspodele ili nepunog radnog vremena mora se proveriti konkretan raspored svakog zaposlenog.

Praznik koji je po zakonu neradni dan ne uračunava se u dane godišnjeg odmora.

Ako se, na primer, odobri godišnji odmor preko perioda u kojem je 11. novembar, taj datum se ne troši kao dan godišnjeg odmora. Detaljnija pravila objašnjena su u vodiču Godišnji odmor: ko ima pravo, koliko traje i kako se plaća.

Da li firma sme da radi na državni ili verski praznik?

Zakonsko pravilo je da državni organi, privredna društva i drugi oblici organizovanja ne rade na dane državnih i verskih praznika koji se praznuju neradno.

Ipak, postoje delatnosti u kojima se rad ne prekida.

Delatnosti i službe kod kojih bi prekid rada izazvao štetne posledice za građane ili državu moraju da obezbede kontinuitet rada.

Na praznik mogu da rade i firme čija priroda delatnosti ili tehnologija procesa zahteva neprekidan rad.

U praksi su to, u zavisnosti od konkretnog poslovanja:

• zdravstvo;
• saobraćaj;
• ugostiteljstvo;
• trgovina;
• obezbeđenje;
• proizvodnja sa neprekidnim procesom;
• druge delatnosti u kojima se organizuju dežurstva ili smene.

Mogućnost rada na praznik ne ukida prava zaposlenog.

Poslodavac mora pravilno da organizuje raspored, evidentira ostvarene sate i obračuna pripadajuće uvećanje zarade.

Kako se plaća neradni praznik kada zaposleni ne radi?

Ako praznik pada na dan kada bi zaposleni prema rasporedu trebalo da radi, a zaposleni zbog praznika ne radi, ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.

To nije isto što i rad na praznik.

U evidenciji i obračunu treba jasno razdvojiti:

• sate odsustva na dan praznika, za koje pripada naknada zarade;
• stvarno odrađene sate na praznik, za koje pripada zarada i zakonsko uvećanje;
• redovan slobodan dan zaposlenog, kada prema rasporedu svakako nije trebalo da radi.

Zaposleni koji radi od ponedeljka do petka nema automatski dodatnu naknadu samo zato što je praznik pao u subotu.

Drugačije je kada državni praznik padne u nedelju i primeni se zakonsko pravilo o prenosu na prvi naredni radni dan.

Koliko se uvećava zarada za rad na praznik?

Ako zaposleni radi na dan praznika koji je neradni dan, ima pravo na uvećanu zaradu od najmanje 110% od osnovice.

To znači da za te sate dobija:

• osnovnu zaradu za ostvarene sate rada;
• dodatno uvećanje od najmanje 110% od osnovice.

Ukupno posmatrano, zaposleni za te sate dobija najmanje 210% osnovne zarade.

Pojednostavljen primer: ako bruto osnovna satnica iznosi 600 dinara, za jedan sat rada na praznik obračunava se:

• osnovna zarada: 600 dinara;
• uvećanje od 110%: 660 dinara;
• ukupno za taj sat: najmanje 1.260 dinara.

Za osam sati rada to bi u pojednostavljenom primeru iznosilo najmanje 10.080 dinara bruto po osnovu osnovne zarade i uvećanja za rad na praznik.

U konkretnom obračunu mogu postojati i drugi elementi zarade.

Zakon o radu propisuje minimalno uvećanje. Opšti akt, kolektivni ugovor ili ugovor o radu mogu predvideti i veći procenat, ali ne i manji od zakonskog minimuma.

Ako se istovremeno steknu uslovi za više uvećanja, procenti se sabiraju.

Na primer, kada je isti sat istovremeno rad na praznik i prekovremeni rad, zaposleni ima pravo na najmanje:

• 110% uvećanja za rad na praznik;
• 26% uvećanja za prekovremeni rad.

Isto pravilo važi za noćni rad kada noćni rad već nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade.

Više o podacima, postupku i dokumentaciji pročitajte u vodiču Obračun zarade u Srbiji.

Šta poslodavac treba da dostavi knjigovođi?

Knjigovođa ne može iz konačnog broja sati pouzdano da zaključi da li je zaposleni radio na praznik, noću ili prekovremeno.

Poslodavac ili ovlašćeno lice mora da dostavi tačne podatke o stvarnom radu.

Za mesec u kojem postoji praznik potrebno je proveriti:

1. koji dani su prema kalendaru firme neradni;
2. kakav je raspored rada svakog zaposlenog;
3. ko nije radio zbog praznika i koliko sati odsustva treba evidentirati;
4. ko je radio na praznik, kog datuma i koliko sati;
5. da li su isti sati bili i noćni ili prekovremeni;
6. da li pravilnik, kolektivni ugovor ili ugovor o radu propisuju veće uvećanje;
7. da li je podatke odobrilo odgovorno lice pre obračuna.

Posebne vrste rada moraju ostati vidljive u evidenciji.

Ako se sve svede na oznaku „osam sati“, ne postoji pouzdana osnova za pravilan obračun.

U evidenciji treba posebno prikazati:

• redovan rad;
• rad na praznik;
• noćni rad;
• prekovremeni rad;
• odsustvo zbog praznika;
• godišnji odmor;
• bolovanje i druge vrste odsustva.

Uslovi rada, raspored, zarada i druga prava zaposlenog uređuju se i ugovorom o radu, ali ugovor zaposlenom ne može dati manja prava od zakonskog minimuma.

Pravo zaposlenih na neradne dane zbog veroispovesti

Pored praznika koji su neradni za sve, pojedini zaposleni imaju pravo da ne rade na određene praznike svoje veroispovesti.

Pravoslavci

Pravoslavci imaju pravo da ne rade na prvi dan krsne slave.

Katolici i pripadnici drugih hrišćanskih verskih zajednica

Imaju pravo da ne rade:

• na prvi dan Božića;
• u dane uskršnjih praznika počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Uskrsa, prema svom kalendaru.

Za zaposlene koji praznike obeležavaju prema gregorijanskom kalendaru, uskršnji praznici u 2027. traju od petka, 26. marta, do ponedeljka, 29. marta.

Prvi dan Božića pada u subotu, 25. decembra 2027. godine.

Pripadnici islamske zajednice

Imaju pravo da ne rade:

• na prvi dan Ramazanskog bajrama;
• na prvi dan Kurbanskog bajrama.

Pripadnici jevrejske zajednice

Imaju pravo da ne rade na prvi dan Jom Kipura.

Kod praznika čiji se datum određuje prema verskom kalendaru, poslodavac treba blagovremeno da proveri tačan datum za 2027. godinu i interno uredi način najave odsustva.

Zaposleni ne treba da koristi godišnji odmor za zakonom priznati verski praznik na koji ima pravo da ne radi.

Praktična kontrolna lista za poslodavce

Da praznik ne bi postao problem tek prilikom obračuna zarade, pre početka 2027. godine treba:

• uneti sve neradne datume u poslovni i HR kalendar;
• posebno označiti 4. maj 2027. kao preneti neradni dan;
• pripremiti rasporede smena za delatnosti koje rade tokom praznika;
• odrediti ko odobrava rad na praznik i promene rasporeda;
• prilagoditi evidenciju tako da odvojeno prikazuje rad na praznik, noćni i prekovremeni rad;
• proveriti procente u pravilniku o radu, kolektivnom ugovoru i ugovorima o radu;
• dogovoriti interni rok do kojeg odgovorno lice dostavlja evidenciju knjigovođi;
• pre isplate uporediti raspored, stvarne sate i obračunski listić.

Za malu firmu je dovoljna uredna tabela ako se popunjava redovno i ako se zna ko potvrđuje podatke.

Kod većeg broja zaposlenih, više lokacija ili smenskog rada, praktičnije je koristiti HR sistem koji čuva istoriju izmena i razlikuje posebne vrste rada.

Najčešća pitanja o neradnim danima u 2027.

Da li je 4. maj 2027. neradni dan?

Da. Drugi dan Praznika rada, 2. maj, pada u nedelju. Pošto je ponedeljak 3. maj već neradan zbog Vaskrsa, prvi naredni radni dan je utorak 4. maj, koji postaje preneti neradni dan.

Da li se 2. januar prenosi na ponedeljak?

Ne. Drugi dan Nove godine pada u subotu, a zakon predviđa prenos kada datum državnog praznika padne u nedelju, ne u subotu.

Da li se praznik računa kao dan godišnjeg odmora?

Ne, ako je reč o prazniku koji je po zakonu neradni dan. Takav datum se ne uračunava u iskorišćene dane godišnjeg odmora.

Da li je Srpska nova godina 14. januara neradni dan?

Ne. Srpska nova godina nije zakonom propisan opšti neradni dan. Poslodavac može internim aktom ili odlukom urediti drugačije, ali to nije opšta zakonska obaveza.

Da li zaposleni koji ne radi na praznik prima naknadu zarade?

Ako je prema rasporedu trebalo da radi, zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.

Da li zaposleni koji radi na praznik dobija „duplu dnevnicu“?

Zakonski izraz nije dupla dnevnica.

Zaposleni dobija zaradu za ostvarene sate i uvećanje od najmanje 110% od osnovice, što za te sate daje ukupno najmanje 210% osnovne zarade.

Ako postoje i drugi osnovi za uvećanje, procenti se sabiraju.

Da li svi zaposleni imaju slobodan dan za krsnu slavu?

Ne. Pravo na odsustvo za prvi dan krsne slave pripada zaposlenom pravoslavne veroispovesti. To nije opšti neradni dan za celu firmu.

Pripremite kalendar pre prvog obračuna u 2027.

Neradni dani i državni praznici u Srbiji 2027. utiču na raspored rada, evidenciju sati, godišnje odmore i obračun zarada.

Najvažnije je da firma na vreme unese tačne datume, posebno preneti neradni dan 4. maja, i da odvoji odsustvo na praznik od stvarno odrađenih sati.

Poslodavac utvrđuje raspored i potvrđuje šta se zaista dogodilo, dok knjigovođa na osnovu tih podataka obračunava naknadu i uvećanu zaradu.

Kada evidencija nije tačna, ni obračun ne može biti tačan.

Ako želite da proverite kalendar rada, evidenciju zaposlenih ili obračun zarada za praznične mesece, možete poslati upit knjigovodstvenoj agenciji Pitaj knjigovođu.