Obračun zarade u Srbiji: sadržaj, rokovi i primer

Ako poslodavac knjigovođi pošalje samo poruku „obračunaj isto kao prošlog meseca“, obračun zarade već može biti pogrešan. Dovoljno je da je zaposleni koristio godišnji odmor, radio prekovremeno, imao bolovanje, radio na praznik ili dobio bonus, pa da isti neto iznos više nije pravilan.

Obračun zarada nije samo pretvaranje ugovorene plate iz bruto u neto iznos. To je mesečni postupak u kojem se povezuju ugovor o radu, evidencija radnog vremena, odsustva, uvećanja, porez, doprinosi, PPP-PD prijava, isplata, obračunski listić i knjigovodstvena evidencija.

U ovom vodiču objašnjavamo kako obračun zarada i plata izgleda u praksi, koje podatke poslodavac mora da pripremi, kako se dolazi od bruto 1 do neto i bruto 2 iznosa, koji parametri važe u 2026. godini i gde nastaju najskuplje greške.

Ažurirano i stručno provereno: 4. avgusta 2026. godine. Vodič je namenjen prvenstveno poslodavcima u privatnom sektoru. Za javni sektor, diplomatska predstavništva, upućene radnike i druge posebne režime mogu važiti dodatna pravila.

Šta je obračun zarade – kratak odgovor

Obračun zarade je postupak kojim se, za određenog zaposlenog i obračunski period, utvrđuju:

• zarada za vreme provedeno na radu;
• radni učinak i druga ugovorena primanja;
• uvećanja za minuli, prekovremeni, noćni rad i rad na praznik;
• naknade zarade za godišnji odmor, bolovanje, plaćeno odsustvo i druge opravdane izostanke;
• porez na zaradu;
• doprinosi na teret zaposlenog i poslodavca;
• neto iznos za isplatu;
• dozvoljene obustave;
• ukupan trošak zarade za poslodavca;
• podaci za PPP-PD prijavu, plaćanje i obračunski listić.

Ispravan obračun mora da odgovori na tri pitanja: šta se zaposlenom duguje, koje javne prihode treba obračunati i platiti i kojim dokumentima se sve to dokazuje. Ako nedostaje odgovor na bilo koje od ta tri pitanja, obračun nije završen.

Da li su „zarada“ i „plata“ isto

U svakodnevnom govoru izrazi zarada i plata uglavnom znače isto. U Zakonu o radu termin zarada ima precizno značenje i obuhvata porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade. U praksi taj iznos nazivamo bruto 1.

Zarada za obavljeni rad sastoji se od osnovne zarade, dela zarade po osnovu radnog učinka i uvećane zarade. Uz to, zaposleni može ostvariti naknadu zarade za periode u kojima nije radio, kao i naknade troškova i druga primanja iz radnog odnosa.

Zato izraz „neto plata“ nije dovoljan opis za obračun. Iznos koji legne na račun može biti manji od obračunatog neta zbog zakonite obustave, a može biti veći ako se istog dana isplaćuju prevoz, dnevnice ili druga primanja.

Obračun počinje pre prvog radnog dana

Tačan obračun nije moguć ako radni odnos nije pravilno dokumentovan. Ugovor o radu i aneksi određuju osnovnu zaradu, radno vreme, elemente za utvrđivanje radnog učinka, rok isplate i druga prava koja utiču na mesečni obračun.

Pre početka rada zaposleni mora biti prijavljen na obavezno socijalno osiguranje. Ako tek zapošljavate, proverite šta mora da sadrži ugovor o radu i kako funkcionišu prijava, promena i odjava preko CROSO.

Česta greška je da se uslovi dogovore usmeno, a da ugovor, aneks ili odluka ne budu usklađeni. Knjigovođa tada dobija zahtev da obračuna nešto za šta ne postoji jasan osnov: novu zaradu, bonus, promenu radnog vremena ili drugačiji element obračuna.

Šta poslodavac dostavlja za obračun plata

Knjigovođa ne može da rekonstruiše ceo mesec iz izvoda banke i prošlomesečnog obračuna. Poslodavac treba da dostavi potpune, odobrene i konačne podatke za svakog zaposlenog.

Zakon ne propisuje da se ova dokumentacija knjigovođi dostavlja, na primer, prvog radnog dana. Taj interni rok treba urediti ugovorom sa knjigovodstvom i procedurom poslodavca. U praksi je dobro da odgovorno lice zaključa i odobri evidencije prvog ili drugog radnog dana, a da svaka naknadna izmena bude pisano evidentirana.

Od bruto 1 do neto plate i bruto 2

Za kontrolu obračuna važno je razlikovati tri iznosa:

• Bruto 1 je zarada koja sadrži neto, porez na zaradu i doprinose na teret zaposlenog.
• Neto zarada je bruto 1 umanjen za porez i doprinose zaposlenog, pre eventualnih obustava.
• Bruto 2 je bruto 1 uvećan za doprinose na teret poslodavca.

Bruto 2 nije nužno kompletan trošak zaposlenog. Poslodavac može dodatno imati trošak prevoza, službenih putovanja, naknada i benefita. Detaljnije objašnjenje nalazi se u vodiču o razlici između bruto 1 i bruto 2.

Parametri za obračun zarade u 2026. godini

Za redovne isplate zarada tokom 2026. godine primenjuju se sledeći osnovni parametri:

Neoporezivi iznos umanjuje osnovicu poreza, ali ne i osnovicu doprinosa. Za zaposlenog sa nepunim radnim vremenom primenjuje se srazmerni neoporezivi iznos, dok kod rada kod više poslodavaca zbirno korišćenje ne može preći propisani mesečni iznos. Važeće stope i dinarske iznose treba proveriti prema Zakonu o porezu na dohodak građana, Zakonu o doprinosima i aktuelnim objavama Poreske uprave.

Najniža osnovica doprinosa nije isto što i minimalna zarada. Ako je stvarna osnovica niža od propisanog minimuma, doprinosi se u redovnom slučaju obračunavaju najmanje na najnižu osnovicu; kod rada sa nepunim radnim vremenom, više poslodavaca, početka ili prestanka rada u toku meseca i drugih posebnih situacija primenjuju se dodatna pravila.

Najviša osnovica ograničava obračun doprinosa, a ne ugovorenu zaradu niti porez na zaradu. Najviša godišnja osnovica za 2026, aritmetički izvedena kao dvanaest najviših mesečnih osnovica, iznosi 8.793.840 dinara.

Primer obračuna od bruto 1 iznosa

Pretpostavimo da zaposleni radi puno radno vreme ceo mesec, da je bruto 1 zarada 100.000 dinara, da nema poreskih olakšica, obustava ni posebnih primanja i da je osnovica između najniže i najviše mesečne osnovice doprinosa.

Ovo je kontrolni primer, a ne univerzalna formula. Minimalna i maksimalna osnovica doprinosa, nepuno radno vreme, poreske olakšice, isplata u delovima, naknade zarade i druga primanja mogu promeniti rezultat. Za brzu simulaciju možete koristiti kalkulator zarada za 2026. godinu, ali konačni obračun i dalje mora počivati na tačnim podacima i dokumentaciji.

Obračun zarada korak po korak

1. Ažuriraju se ugovori i kadrovske promene

Pre zaključavanja meseca proveravaju se novi zaposleni, prestanci radnog odnosa, aneksi, promene radnog vremena, računi zaposlenih, status prijave na osiguranje i dokumentacija za poreske olakšice. Datum iz ugovora, datum početka rada, CROSO prijava i stvarno prisustvo moraju biti međusobno usklađeni.

2. Zaključava se evidencija radnog vremena

Za svakog zaposlenog treba razdvojiti redovne sate, noćni rad, prekovremeni rad, rad na neradni praznik, godišnji odmor, plaćeno i neplaćeno odsustvo, bolovanje po osnovu i druge izostanke. Sam zbir od 176 ili 184 sata nije dovoljan, jer različite vrste sati nemaju isti obračunski tretman.

Evidenciju odobrava odgovorno lice poslodavca. Višak sati u tabeli ne sme se automatski proglasiti prekovremenim radom, posebno ako postoji preraspodela radnog vremena.

3. Utvrđuju se zarada, uvećanja i naknade

Na osnovu ugovora, opšteg akta, evidencije i odluka utvrđuju se osnovna zarada, radni učinak, dodaci, bonusi i naknade za odsustva. Kada se više osnova preklapa, proverava se da li se procenti sabiraju i na koju osnovicu se primenjuju.

4. Obračunavaju se porez i doprinosi

Iz bruto 1 iznosa utvrđuju se poreska osnovica, porez i doprinosi zaposlenog, a zatim neto i doprinosi poslodavca. Obavezna je kontrola neoporezivog iznosa, najniže i najviše osnovice doprinosa, statusa zaposlenog i uslova za eventualnu olakšicu.

5. Poslodavac potvrđuje rekapitulaciju

Pre poreske prijave korisno je poslodavcu poslati kontrolni pregled: bruto 1, neto, porez, doprinose, bruto 2, druga plaćanja i ukupan iznos za obezbeđenje sredstava. Poslodavac potvrđuje da su ulazni podaci konačni i određuje stvarni datum plaćanja.

6. PPP-PD se podnosi pre isplate

Pojedinačna poreska prijava o obračunatim porezima i doprinosima po odbitku podnosi se pre svake isplate zarade. Nakon uspešnog podnošenja dobijaju se broj prijave i broj odobrenja za plaćanje, koji se koriste za uplatu javnih prihoda.

7. Plaćaju se neto i javni prihodi

Na planirani datum plaćaju se neto zarade i pripadajući porez i doprinosi. Pozivi na broj, iznosi i datum moraju odgovarati podnetoj prijavi. Ako se zarada isplaćuje u delovima, svaki deo zahteva poseban obračun i prijavu pre isplate.

8. Dostavljaju se listići i zaključuje dokumentacija

Zaposlenima se dostavljaju obračunski listići, potpisuje se mesečna evidencija zarada i arhiviraju se ugovori, evidencije sati, odluke, dokumentacija odsustava, poreske prijave i dokazi o plaćanju. Na kraju se obračun usklađuje sa izvodima banke i knjigovodstvom.

Osnovna, uvećana zarada i radni učinak

Osnovna zarada određuje se ugovorom o radu na osnovu uslova potrebnih za obavljanje poslova i vremena provedenog na radu. Elementi za obračun i isplatu treba da budu uređeni zakonom, opštim aktom i ugovorom, a ne da se menjaju neformalnom porukom pred isplatu.

Radni učinak se utvrđuje prema kvalitetu i obimu obavljenog posla i odnosu zaposlenog prema obavezama. Ako poslodavac želi da učinak utiče na zaradu, kriterijumi moraju biti unapred dovoljno jasni i primenjeni na osnovu dokumentovane odluke.

Zakonska uvećanja zarade

Kada su istovremeno ispunjena dva ili više osnova, procenti uvećanja se sabiraju. Na primer, prekovremeni rad noću na neradni praznik ne svodi se na samo jedan dodatak.

Rad subotom ili nedeljom sam po sebi ne donosi obavezno zakonsko uvećanje. Dodatak postoji ako je taj rad istovremeno praznični, noćni ili prekovremeni, ili ako ga izričito predviđaju opšti akt ili ugovor o radu. Isto tako, dodatak za smenski rad nije opšti zakonski minimum ako nije uređen aktom ili ugovorom.

Noćnim radom smatra se rad između 22.00 i 6.00 časova. Prekovremeni rad dozvoljen je samo u zakonskim slučajevima, ne može trajati duže od osam časova nedeljno, a zaposleni ukupno ne može raditi duže od 12 časova dnevno; poslodavac vodi dnevnu evidenciju prekovremenog rada.

Za pojedinačne situacije pogledajte detaljne vodiče za obračun minulog rada, prekovremeni rad, rad na praznik i smenski i noćni rad.

Minimalna zarada u 2026. godini

Minimalna cena rada od 1. januara 2026. iznosi 371 dinar po radnom času, bez poreza i doprinosa, prema odluci Vlade Republike Srbije. To je satnica, a ne jedan fiksan mesečni minimalac.

Tabela prikazuje samo proizvod satnice i vremena provedenog na radu. Ako zaposleni koristi godišnji odmor, ima bolovanje, ne radi na praznik ili ostvaruje uvećanu zaradu, konačan mesečni obračun nije prosto množenje ukupnog fonda sa 371 dinarom.

Zaposleni koji prima minimalnu zaradu i dalje ima pravo na uvećanja iz Zakona o radu, naknadu troškova i druga prava u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom. Detaljan mesečni pregled i praktične primere pogledajte u tekstu minimalac 2026. u Srbiji.

Naknada zarade za odsustva

Kada zaposleni ne radi, ne znači automatski da nema pravo na isplatu. Važno je razlikovati zaradu za vreme provedeno na radu od naknade zarade za zakonom priznato odsustvo.

Godišnji odmor, neradni praznik i plaćeno odsustvo

Za vreme godišnjeg odmora, praznika koji je neradni dan, plaćenog odsustva i drugih slučajeva iz člana 114 Zakona o radu, zaposleni ima pravo na naknadu u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.

To znači da se godišnji odmor ne obračunava automatski kao da je zaposleni radio redovne sate po tekućoj osnovnoj ceni. Prosek može sadržati promenljive elemente zarade, pa rezultat može biti viši ili niži od tekućeg redovnog sata. Posebnu metodologiju objašnjavamo u vodiču za obračun godišnjeg odmora.

Bolovanje

Kod bolovanja je presudan razlog odsustva. Za prvih 30 dana privremene sprečenosti za rad, naknada kod bolesti ili povrede van rada iznosi najmanje 65% prosečne zarade iz prethodnih 12 meseci i ne može biti niža od minimalne zarade. Kod povrede na radu ili profesionalne bolesti naknada iznosi 100%.

Za uobičajenu bolest ili povredu van rada poslodavac snosi naknadu za prvih 30 dana, a od 31. dana sredstva su, po pravilu, na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja. Povreda na radu, profesionalna bolest, trudnoća, nega člana porodice, dobrovoljno davanje organa i drugi osnovi imaju posebna pravila, pa nije ispravno svako bolovanje obračunati sa 65%.

Za pravna lica u 2026. godini potvrde i doznake razmenjuju se kroz sistem eBolovanje – Poslodavac, a elektronski zahtevi za obračun i refundaciju i prigovori primenjuju se od 31. marta 2026. godine. Za preduzetnike koji zapošljavaju obavezna primena počinje 1. januara 2027, dok se ranije započeti postupci završavaju po pravilima koja su važila kada su pokrenuti. Aktuelne rokove objavljuje portal eUprava.

Poslodavac ne treba da prikuplja više zdravstvenih podataka nego što je potrebno za obračun. Za pripremu podataka pogledajte dokumentaciju za obračun bolovanja, a za potraživanje sredstava vodič za refundaciju naknade zarade.

Neplaćeno i druga odsustva

Neplaćeno odsustvo nije naknada zarade: zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa, osim ako zakon, opšti akt ili ugovor za konkretno pravo ne propisuju drugačije. Za porodiljsko odsustvo, odsustvo radi nege deteta, vojnu vežbu, prekid rada i druge posebne situacije ne treba koristiti obrazac za redovnu zaradu bez prethodne provere pravnog osnova.

Bonus, topli obrok, regres i druga primanja

Bonus nije samo dodatak koji se upiše u nalog za prenos. Potrebni su osnov u aktu ili ugovoru, jasna odluka, obračun poreza i doprinosa i dosledna primena kriterijuma. Ako planirate stimulaciju, proverite kako se uređuje bonus zaposlenima.

Topli obrok i regres imaju poseban radnopravni i poreski tretman i ne treba ih mešati sa prevozom ili dnevnicama. Kada su iskazani samo formalno, bez jasnog načina utvrđivanja u opštem aktu i obračunu, poslodavac otežava dokazivanje da je pravo zaista ispunjeno. Za detalje pogledajte vodiče o toplom obroku za zaposlene i regresu za godišnji odmor.

Naknade prevoza, službenih putovanja, terenskog rada i druga primanja imaju različite uslove i neoporezive limite. Naziv u odluci ili nalogu nije dovoljan: poreski tretman zavisi od stvarnog osnova, dokumentacije i propisanog limita.

PPP-PD prijava i isplata zarade

Za zaradu ne postoji opšti rok „PPP-PD do 15. u mesecu“. Prijava se podnosi pre svake isplate, sa planiranim datumom plaćanja, prema pravilima i uputstvima Poreske uprave za PPP-PD.

Praktičan redosled je sledeći:

1. obračun se završi i kontroliše;
2. poslodavac potvrdi podatke i datum isplate;
3. PPP-PD se podnese elektronski;
4. preuzmu se broj prijave i BOP;
5. neto zarada, porez i doprinosi plate se u skladu sa prijavom;
6. prijava i bankarski izvodi usklade se sa knjigovodstvom.

Planirani datum plaćanja u PPP-PD ne treba postaviti na dan kada se ne obavlja platni promet. Promena datuma, odbijena prijava ili nedovoljno sredstava moraju se rešiti pre slanja naloga, a ne naknadnim „peglanjem“ već izvršenih uplata.

Poreske olakšice za kvalifikovane novozaposlene imaju stroge uslove, rokove i zabrane istovremenog korišćenja pojedinih drugih podsticaja za isto lice. Pošto se kod mnogih režima prvo plaćaju porez i doprinosi, a zatim traži povraćaj dela sredstava, uslove i dokumentaciju treba proveriti pre prve prijave, ne nakon nekoliko meseci obračuna.

Rok za isplatu plate

Zarada se isplaćuje u rokovima utvrđenim opštim aktom i ugovorom o radu, najmanje jednom mesečno. Krajnji zakonski rok je kraj tekućeg meseca za prethodni mesec. To znači da januarska zarada mora biti isplaćena najkasnije do kraja februara, osim ako ugovor ili akt određuju raniji rok.

Rok ne treba mešati sa datumom na koji je poslodavac navikao da isplaćuje zaradu. Ako ugovor propisuje peti dan u mesecu, interni rok je obavezujući iako zakonski krajnji datum dolazi kasnije.

Šta ako zarada nije isplaćena

Neisplata ne ukida obavezu obračuna. Poslodavac mora zaposlenom dostaviti obračun za prethodni mesec, sa obaveštenjem da isplata nije izvršena i razlogom neisplate, najkasnije do kraja tekućeg meseca. Obračun dugovane zarade ima svojstvo izvršne isprave.

Ako zarada za prethodni mesec nije isplaćena do poslednjeg dana tekućeg meseca, do tog dana se podnosi PPP-PD za doprinose bez isplate, sa odgovarajućom vrstom prihoda, i plaćaju se doprinosi najmanje na najnižu mesečnu osnovicu. Kada se zarada kasnije isplati, radi se konačan obračun i doplaćuje razlika do doprinosa na stvarnu osnovicu.

Ovo nije zamena za isplatu zarade niti način da se dug „zatvori“. Poslodavac i dalje duguje zaposlenom zaradu, a pogrešan redosled prijava može stvoriti duple ili neusaglašene obaveze.

Isplata zarade u delovima

Kada se zarada isplaćuje u više delova, PPP-PD se podnosi pre svakog dela, a podaci se ne prijavljuju kao da se cela zarada isplaćuje odjednom. Potrebno je voditi pregled koliko je bruto, neto, poreza i doprinosa već prijavljeno i plaćeno, a koliko ostaje za kasniju isplatu.

Delimična uplata zaposlenom bez odgovarajućeg obračuna i poreske prijave nije „avans“ koji se može neformalno poravnati sledećeg meseca. Pre isplate treba odrediti njen pravni i obračunski tretman.

Obračunski listić i evidencija zarada

Poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi obračun pri svakoj isplati zarade ili naknade zarade. Kada isplate nema, obračun sa razlogom neisplate dostavlja se najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec.

Obračunski listić treba da omogući zaposlenom i kontroli da razumeju odakle iznos dolazi. Prema Pravilniku o sadržaju obračuna zarade i naknade zarade, on sadrži podatke o poslodavcu i zaposlenom, periodu, satima po vrstama, elementima zarade i naknade, porezu, doprinosima, obustavama i roku dospelosti.

Pored listića, poslodavac vodi mesečnu evidenciju zarade i naknade zarade za svakog zaposlenog. Evidencija sadrži bruto zaradu, neto iznos posle poreza i doprinosa i odbitke, a potpisuje je zastupnik ili drugo ovlašćeno lice. Evidencije o zaradama čuvaju se trajno, pa sistem mora da obezbedi da se obračuni mogu pronaći i nakon promene programa ili knjigovođe.

Elektronska dostava listića je praktična, ali mora postojati dokaz da je zaposleni obračun primio i da dokument nije naknadno menjan. Slanje zajedničke tabele svim zaposlenima predstavlja ozbiljan rizik za poverljivost podataka.

Obustave od zarade nisu slobodna odluka poslodavca

Poslodavac ne može jednostrano umanjiti zaradu zato što smatra da je zaposleni napravio štetu, nije vratio opremu ili duguje firmi novac. Obustava je dozvoljena na osnovu pravnosnažne odluke suda, u slučajevima utvrđenim zakonom ili uz pristanak zaposlenog, uz poštovanje ograničenja koja važe za konkretnu vrstu potraživanja.

Administrativna zabrana, rešenje izvršitelja, alimentacija i saglasnost zaposlenog nemaju isti redosled ni ograničenja. Pre prve obustave treba proveriti izvršnu ispravu, zaštićeni deo primanja i način iskazivanja na obračunskom listiću.

Posebne situacije koje menjaju obračun plata

Standardna formula nije dovoljna kada zaposleni počne ili završi radni odnos usred meseca, radi sa nepunim radnim vremenom, ima više poslodavaca ili prima zaradu iz više perioda. Tada se posebno proveravaju fond sati, srazmerni neoporezivi iznos i primena najniže i najviše osnovice doprinosa.

Kod nepunog radnog vremena ugovoreni raspored mora odgovarati prijavi na osiguranje i stvarnoj evidenciji. „Pola radnog vremena“ ne znači automatski polovinu svakog poreskog parametra bez provere statusa kod drugih poslodavaca.

Direktor bez radnog odnosa, osnivač koji radi u društvu, preduzetnik na ličnoj zaradi, zaposleni upućen u inostranstvo i lice sa poreskom olakšicom nisu varijacije jednog istog obračuna. Svaki status ima posebnu šifru prihoda, osnovicu, dokumentaciju ili rokove, pa ga ne treba obračunavati kopiranjem redovne plate zaposlenog.

Ko je odgovoran: poslodavac ili knjigovođa

Knjigovođa može da obračuna zaradu, izvrši kontrole i podnese PPP-PD u okviru dobijenog ovlašćenja. Ne može umesto poslodavca da utvrdi ko je radio prekovremeno, da li je ostvaren radni učinak, koji je pravni osnov odsustva niti da odobri bonus.

Angažovanje spoljnog knjigovođe ne prenosi radnopravne obaveze poslodavca. Najbezbedniji model je dvostruka kontrola: knjigovođa kontroliše računicu i poreski tretman, a ovlašćeno lice poslodavca potvrđuje činjenice i odobrava isplatu.

Najčešće greške u obračunu zarada

„Isto kao prošlog meseca“

Mesečni fond, odsustva i uvećanja se menjaju. Prošlomesečni obračun može biti kontrolni podatak, ali ne i zamena za novu evidenciju.

Ugovoren neto bez jasnog preračuna

Zakon polazi od zarade koja sadrži porez i doprinose iz zarade. Ako je poslovni dogovor izražen u netu, mora biti pravilno pretočen u ugovor i svakog meseca preračunat uz važeće parametre.

Bruto 2 se predstavlja kao ukupan trošak zaposlenog

Bruto 2 ne obuhvata automatski prevoz, službeni put, benefite i sva druga primanja. Budžet za zaposlene zato ne treba planirati samo množenjem bruto 1 iznosa stopom doprinosa poslodavca.

Praznični dodatak se pogrešno tumači

Uvećanje od 110% znači osnovni sat plus najmanje 110% dodatka, a ne ukupno 110% vrednosti sata. Ako se praznični rad preklapa sa noćnim ili prekovremenim, odgovarajući procenti se sabiraju.

Vikend i preraspodela se automatski vode kao prekovremeni rad

Rad vikendom sam po sebi nije poseban osnov za zakonsko uvećanje, a preraspodela nije automatski prekovremeni rad. Presudni su raspored, zakonski uslovi, odluka poslodavca i evidencija.

Minuli rad se računa na ceo radni staž

Zakonski minimum vezuje se za pune godine kod poslodavca, uz vreme koje se po zakonu uračunava kod prethodnika i povezanih lica. Ukupan staž iz radne knjižice nije uvek ista obračunska veličina.

Godišnji odmor se vodi kao običan radni sat

Naknada za godišnji odmor zasniva se na prosečnoj zaradi u prethodnih 12 meseci. Kopiranje tekuće osnovne satnice može dati pogrešan rezultat.

Svako bolovanje se obračunava sa 65%

Procenat i teret zavise od razloga i trajanja bolovanja. Povreda na radu, profesionalna bolest i drugi posebni osnovi ne mogu se obračunati po univerzalnoj stopi.

Olakšica se primeni bez potpunog dosijea

Poreski podsticaj se ne koristi samo zato što je lice „novozaposleno“. Uslovi se proveravaju pre prve prijave, a dokazi se čuvaju za ceo period korišćenja.

PPP-PD se podnese posle isplate

Prijava ide pre svake isplate. Naknadno podnošenje povećava rizik pogrešnog BOP-a, kamate i neusaglašenih poreskih kartica.

Listić se ne dostavi jer plata nije isplaćena

Upravo kod neisplate postoji obaveza da se zaposlenom dostave obračun, obaveštenje i razlog neisplate. Izostanak dokumenta ne briše dug.

Mesečna kontrolna lista za obračun plata

Pre odobrenja obračuna proverite:

• Da li su ugovori, aneksi i CROSO statusi ažurirani?

• Da li je odgovorno lice odobrilo evidenciju radnog vremena?

• Da li su odvojeni redovni, noćni, prekovremeni i praznični sati?

• Da li postoje odluke ili nalozi za prekovremeni rad, bonus i radni učinak?

• Da li su godišnji odmor, bolovanje i druga odsustva pravilno klasifikovani?

• Da li su provereni proseci za naknade zarade?

• Da li su primenjeni važeći neoporezivi iznos i stope?

• Da li je proverena najniža i najviša osnovica doprinosa?

• Da li postoji potpuna dokumentacija za poreske olakšice?

• Da li su obustave zasnovane na odgovarajućem aktu ili saglasnosti?

• Da li je poslodavac potvrdio rekapitulaciju i datum isplate?

• Da li je PPP-PD prihvaćen pre slanja naloga za plaćanje?

• Da li se iznosi i BOP na nalozima slažu sa prijavom?

• Da li su listići dostavljeni zaposlenima?

• Da li su evidencija zarada, prijava i dokazi o uplati arhivirani?

Zvanični izvori korišćeni za proveru

Vodič je proveren prema važećem Zakonu o radu, Zakonu o porezu na dohodak građana, Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i Pravilniku o sadržaju obračuna zarade i naknade zarade.

Za praktični poreski tok korišćena su uputstva Poreske uprave za PPP-PD, za minimalnu cenu rada odluka Vlade Republike Srbije, a za elektronska bolovanja zvanične informacije sistema eBolovanje – Poslodavac. Iznosi i elektronski postupci menjaju se, pa individualni slučaj treba proveriti prema propisima koji važe na dan obračuna i isplate.

Česta pitanja o obračunu zarada

Da li je dovoljno dogovoriti neto platu?

Nije dovoljno za uredan obračun. Ugovor i akti moraju jasno odrediti osnovnu zaradu i elemente za obračun, a neto zavisi od važećeg neoporezivog iznosa, poreza, doprinosa i statusa zaposlenog.

Zašto neto zarada nije ista svakog meseca?

Menjaju se fond sati, odsustva, proseci za naknade, prekovremeni ili noćni rad, praznici, bonus i obustave. Čak i kada osnovna zarada ostane ista, struktura meseca može promeniti iznos za isplatu.

Kada najkasnije mora da se isplati zarada?

Najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec, osim ako opšti akt ili ugovor propisuju raniji rok.

Da li se PPP-PD podnosi do 15. u mesecu?

Ne postoji takav opšti rok za zarade. PPP-PD se podnosi pre svake isplate, a kod neisplate do kraja narednog meseca postoje posebna pravila za prijavu i plaćanje doprinosa na najnižu osnovicu.

Da li je obračunski listić obavezan ako zarada nije isplaćena?

Da. Obračun se dostavlja sa obaveštenjem da isplata nije izvršena i razlogom neisplate, najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni.

Da li je minimalna zarada u 2026. svakog meseca 64.554 dinara?

Ne. Zakonska minimalna cena rada je 371 dinar po času, bez poreza i doprinosa. Iznos od 64.554 dinara odgovara obračunu za 174 časa, dok se stvarni iznos menja sa vremenom provedenim na radu i strukturom meseca.

Da li minimalac već uključuje minuli i prekovremeni rad?

Ne. Zaposleni na minimalnoj zaradi ima pravo na pripadajuća uvećanja i druga prava u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom.

Može li poslodavac odbiti štetu od plate bez saglasnosti zaposlenog?

Ne može to učiniti proizvoljno. Obustava mora imati osnov u pravnosnažnoj sudskoj odluci, zakonu ili pristanku zaposlenog i mora poštovati ograničenja za konkretno potraživanje.

Da li je lična zarada preduzetnika isto što i plata zaposlenog?

Nije. Lična zarada preduzetnika ima poseban poreski režim i ne obračunava se kopiranjem obračuna zaposlenog iz radnog odnosa.

Obračun koji može da se proveri

Dobar obračun zarade nije onaj koji samo daje očekivani neto. Dobar obračun može da se ponovi i proveri: svaki sat ima evidenciju, svako uvećanje ima osnov, svako odsustvo odgovarajući dokument, a svaki iznos trag od ugovora do PPP-PD prijave, banke i obračunskog listića.

Ako obračun zavisi od poruka, nepovezanih tabela i sećanja na prošli mesec, vreme je za jasnu proceduru. Pošaljite nam broj zaposlenih, način organizacije rada i najveći problem u trenutnom procesu, pa ćemo predložiti kako da obračun zarada bude tačan, pravovremen i proverljiv.