Rad na praznik je jedna od onih tema gde greška ne izgleda strašno dok ne dođe obračun zarade, nezadovoljan zaposleni ili kontrola. Poslodavac misli: „Pa nije radio, šta sad ima da mu platim?“ Zaposleni misli: „Radio sam za praznik, hoću duplu dnevnicu.“ A istina je, kao i obično, između zakona, rasporeda rada i načina obračuna.
Kod praznika nema pogađanja. Moraš prvo da znaš koji dan je praznik, zatim da vidiš da li je taj dan zaposlenom inače radni dan, i tek onda odlučuješ da li ide naknada zarade, redovna zarada, uvećana zarada za rad na praznik, a nekad i dodatak za prekovremeni rad.
U 2026. godini posebno treba obratiti pažnju na Vaskrs, katolički Uskrs i Praznik rada. Prema kalendaru neradnih dana, katolički Uskrs je od 3. do 6. aprila 2026, pravoslavni Vaskrs od 10. do 13. aprila 2026, a Praznik rada 1. i 2. maja 2026. godine.
Šta znači rad na praznik i zašto nije isto kad zaposleni radi i kad ne radi
Prvo da razbijemo najčešću zabunu.
Ako zaposleni ne radi na dan praznika koji je neradan dan, on ne dobija „bonus“, nego ostvaruje pravo na naknadu zarade — ali samo ako bi taj dan za njega inače bio radni dan.
Ako zaposleni radi na dan praznika koji je neradan dan, onda ima pravo na zaradu za taj rad, plus uvećanu zaradu za rad na praznik, najmanje 110% od osnovice, u skladu sa Zakonom o radu. Član 108. Zakona o radu propisuje uvećanje za rad na dan praznika koji je neradni dan, a član 114. uređuje naknadu zarade kada zaposleni odsustvuje sa rada na dan praznika.
Znači, nije pitanje samo: „Da li je praznik?“
Pravo pitanje je:
Da li je taj praznik zaposlenom pao u njegov radni dan ili u njegov dan odmora?
Tu se u praksi lome obračuni.
Rad na praznik: osnovno pravilo za obračun
Kod obračuna praznika poslodavac mora da gleda tri stvari:
- da li je praznik zakonom utvrđen kao neradan dan;
- da li je zaposleni taj dan radio ili nije radio;
- da li je taj dan po rasporedu radnog vremena zaposlenom bio radni dan ili dan nedeljnog odmora.
Ovo treće je najvažnije i tu se najviše greši.
Na primer, ako firma radi od ponedeljka do petka, a drugi dan Praznika rada padne u subotu, ta subota za zaposlenog najčešće nije radni dan. Ako zaposleni ne radi u subotu, nema automatski pravo na naknadu zarade samo zato što je subota praznik.
Nije plata tombola. Gleda se raspored.
Ko ne radi za praznik: kada ide naknada zarade
Zaposleni koji ne radi na dan praznika ima pravo na naknadu zarade samo za one dane kada bi, da nije bilo praznika, zaista radio.
Prema članu 114. Zakona o radu, naknada zarade za odsustvovanje sa rada na dan praznika koji je neradan dan obračunava se u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.
To znači da se u osnovu za prosek ne gleda samo gola osnovna plata, nego zarada u smislu Zakona o radu — zavisno od toga šta je zaposlenom isplaćivano u prethodnih 12 meseci.
Ako već obrađuješ zarade i hoćeš da vežeš ovu temu sa širim obračunom plate, logično je da čitalac pogleda i tekst o tome kako izgleda obračun zarade u Srbiji prema važećim propisima, jer se tu lepo vidi šta sve ulazi u ozbiljan obračun zarade.
Primer: petodnevna radna nedelja i Vaskrs 2026
Pravoslavni Vaskrs 2026. praznuje se od petka 10. aprila do ponedeljka 13. aprila.
Ako zaposleni radi od ponedeljka do petka i ne radi za Vaskrs, on po pravilu ima pravo na naknadu zarade za:
- petak, 10. april;
- ponedeljak, 13. april.
Subota i nedelja su mu dani odmora, pa za njih nema naknade zarade ako inače ne bi radio.
E sad, ako firma ima drugačiji raspored, smenski rad, rad vikendom ili šestodnevnu radnu nedelju, onda se stvar menja. Zato se obračun praznika nikad ne radi napamet, nego po rasporedu radnog vremena.
Primer: šestodnevna radna nedelja i Vaskrs 2026
Ako zaposleni radi od ponedeljka do subote, onda su mu petak, subota i ponedeljak radni dani.
U tom slučaju, ako ne radi za vreme Vaskrsa, može imati pravo na naknadu zarade za:
- petak;
- subotu;
- ponedeljak.
Nedelja je najčešće dan nedeljnog odmora, pa za nju nema naknade ako zaposleni inače ne radi nedeljom.
Ovo je bitna razlika. Kod petodnevne radne nedelje subota najčešće ne ulazi. Kod šestodnevne radne nedelje subota može da uđe. I eto ti razlike u obračunu.
Prvi maj 2026: zašto subota pravi zabunu
Praznik rada se praznuje 1. i 2. maja. U 2026. godini to su petak i subota. Zakon o državnim i drugim praznicima propisuje Praznik rada kao državni praznik koji se praznuje 1. i 2. maja.
I sad dolazimo do praktičnog pitanja:
Da li se subota 2. maj plaća ako zaposleni ne radi?
Odgovor: zavisi od rasporeda.
Ako zaposleni radi petodnevno, od ponedeljka do petka, subota mu je dan odmora. Ako ne radi u subotu, nema naknadu zarade za taj dan samo zato što je praznik.
Ako zaposleni radi šestodnevno, od ponedeljka do subote, onda mu je subota radni dan. Ako ne radi zbog praznika, ima pravo na naknadu zarade za taj dan.
To je cela suština.
Nije isto kada praznik padne u radni dan i kada padne u dan odmora. Poslodavci često tu naprave grešku, pa ili preplate, ili još gore — zakinu zaposlenog.
Ko radi za praznik: uvećana zarada najmanje 110%
Ako zaposleni radi na dan praznika koji je zakonom utvrđen kao neradan dan, ima pravo na uvećanu zaradu najmanje 110% od osnovice.
Ovde treba biti precizan: to nije „poklon“, nije „dobra volja poslodavca“ i nije nešto što se dogovara usmeno u hodniku. To je zakonsko pravo zaposlenog. Zakon o radu propisuje da uvećanje za rad na dan praznika koji je neradni dan ne može biti manje od 110% od osnovice, a osnovicu čini osnovna zarada utvrđena zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.
Ako poslodavac želi da da više — može.
Ako želi manje — ne može.
Da li je to stvarno „dupla dnevnica“?
U narodu se često kaže „dupla dnevnica“, ali u obračunu treba biti precizniji.
Zaposleni koji radi za praznik obično ima:
- zaradu za sate koje je radio;
- uvećanje za rad na praznik najmanje 110% od osnovice.
Zato ljudi često kažu „plaća se 210%“, ali u praksi moraš znati šta je osnovica, koliko sati je radio, da li je taj dan bio njegov redovan radni dan i da li se poklopio sa danom odmora ili prekovremenim radom.
Ako još imaš i minuli rad, noćni rad ili prekovremeni rad, obračun može postati zanimljiv kao šah protiv knjigovođe koji nije spavao tri dana. Zato je važno da firma ima uredan obračun, dobar pravilnik i jasnu evidenciju radnog vremena.
Za dodatno povezivanje ove teme, čitaocu možeš prirodno ponuditi i tekst o tome kako se obračunava minuli rad u Srbiji, jer se uvećanja zarade često pojavljuju zajedno u istom obračunu.
Šta ako zaposleni radi na praznik koji je njegov dan odmora
Ovo je deo gde najčešće nastaje haos.
Ako zaposleni radi na praznik, a taj dan mu je po rasporedu inače dan nedeljnog odmora, onda nije dovoljno samo reći: „Radio je za praznik, daj mu 110%.“
Mogu se pojaviti i druga prava — na primer uvećanje za prekovremeni rad ili pravo na slobodan dan, u zavisnosti od organizacije rada, petodnevne ili šestodnevne radne nedelje i konkretnog rasporeda. U dostavljenom stručnom materijalu posebno je naglašeno da se pravo na uvećanu zaradu za rad na praznik procenjuje prema tome da li je zaposleni radio u svoj redovan radni dan ili u dan nedeljnog odmora.
Zato je kod rada za praznik ključno imati:
- odluku ili nalog za rad;
- raspored radnog vremena;
- evidenciju prisustva;
- pravilno definisanu osnovnu zaradu;
- obračun u skladu sa Zakonom o radu i opštim aktom.
Bez toga, obračun se svodi na „otprilike“. A „otprilike“ je najskuplja reč u knjigovodstvu.
Katolički Uskrs i pravoslavni Vaskrs 2026: kome pripadaju neradni dani
U 2026. godini katolički Uskrs i pravoslavni Vaskrs se ne poklapaju.
Katolički Uskrs se praznuje od 3. do 6. aprila 2026. godine, a pravoslavni Vaskrs od 10. do 13. aprila 2026. godine.
Ovo je važno jer se u praksi često mešaju prava svih zaposlenih i prava po osnovu veroispovesti.
Pravoslavni Vaskrs je verski praznik koji se u Srbiji praznuje kao neradan počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Vaskrsa. Zakon o državnim i drugim praznicima navodi Vaskršnje praznike kao praznike koji se praznuju u Republici Srbiji.
Sa druge strane, katolički Uskrs je neradan za zaposlene katoličke veroispovesti i pripadnike drugih hrišćanskih verskih zajednica, u skladu sa zakonom.
Ako imaš zaposlene različitih veroispovesti, ovo ne sme da se rešava „po osećaju“. Mora da se zna ko ima pravo, za koje dane, po kom osnovu i kako se to evidentira.
Najčešće greške poslodavaca kod rada na praznik
1. Misle da se svaki praznik plaća svakome
Ne plaća se svaki praznik svakom zaposlenom isto.
Ako zaposleni taj dan ne bi radio prema svom rasporedu, uglavnom nema naknadu zarade samo zato što je praznik. To je posebno važno kod subote 2. maja 2026. godine.
2. Ne razlikuju naknadu zarade i uvećanu zaradu
Naknada zarade ide kada zaposleni ne radi na dan praznika koji bi mu bio radni dan.
Uvećana zarada ide kada zaposleni radi na dan praznika.
To su dve različite stvari. Ne mešati.
3. Nemaju evidenciju radnog vremena
Bez evidencije radnog vremena, sve postaje klimavo.
Ako zaposleni tvrdi da je radio, a poslodavac nema urednu evidenciju, ulazi se u problem. Nije dovoljno „znamo mi ko je bio“. Papir, sistem, evidencija — to spašava firmu.
4. Ne urede pravila u ugovoru, pravilniku ili opštem aktu
Zakon propisuje minimum, ali firma kroz opšti akt i ugovor o radu mora da ima jasna pravila.
Ako imaš zaposlene, zarade, topli obrok, regres, minuli rad, smenski rad i rad praznikom, onda ti treba sistem, a ne improvizacija. U tom smislu je korisno povezati ovu temu i sa tekstom o tome šta poslodavac mora da zna o toplom obroku za zaposlene, jer se više elemenata zarade često pojavljuje zajedno u istom obračunu.
Šta poslodavac treba konkretno da uradi pre praznika
Pre praznika ne treba čekati poslednji dan i onda zvati knjigovođu u panici.
Poslodavac treba da uradi sledeće:
- proveri koji dani su zakonski neradni;
- proveri raspored radnog vremena zaposlenih;
- utvrdi ko ne radi, a kome taj dan pada kao radni dan;
- utvrdi ko radi za praznik;
- pripremi nalog ili odluku za rad, ako se radi za praznik;
- obezbedi tačnu evidenciju radnog vremena;
- dostavi knjigovođi sve informacije pre obračuna zarade.
Ovo nije birokratija radi birokratije. Ovo je zaštita firme.
Jer kada zaposleni pita zašto mu nije plaćen praznik, odgovor „tako mi rekao kolega“ nije pravni osnov.
Praktičan primer za Prvi maj 2026
Zamisli firmu koja radi od ponedeljka do petka.
Praznik rada 2026. pada u petak 1. maja i subotu 2. maja.
Zaposleni ne radi oba dana.
Šta se dešava?
Za petak 1. maj ima pravo na naknadu zarade, jer bi taj dan inače radio.
Za subotu 2. maj nema pravo na naknadu zarade, jer mu je subota dan odmora.
Sada zamisli drugu firmu koja radi od ponedeljka do subote.
Kod njih isti praznik može dati pravo na naknadu zarade i za petak i za subotu, jer su oba dana zaposlenom radni dani.
I zato isti praznik ne znači isti obračun za svaku firmu.
Praktičan primer za rad na Prvi maj
Ako zaposleni radi 1. maja, a taj dan mu je redovan radni dan, ima pravo na zaradu za rad plus uvećanje za rad na praznik najmanje 110% od osnovice.
Ako radi 2. maja, a subota mu je inače dan odmora, onda se mora gledati da li postoji i osnov za dodatno pravo po osnovu rada u dan nedeljnog odmora, prekovremenog rada ili slobodnog dana.
Tu nema univerzalnog copy-paste rešenja.
Knjigovođa mora da vidi raspored, evidenciju i način organizacije rada.
Zato sam više puta govorio: obračun zarade nije samo unos brojeva u program. To je čitanje situacije, zakona i dokumenata.
Ako želiš da čitalac odmah proveri konkretan trošak zarade, možeš ga uputiti i na kalkulator zarada 2026, jer se kod planiranja troškova zaposlenih često mora gledati i ukupno opterećenje poslodavca.
Zaključak: rad na praznik nije stvar dobre volje, nego pravilnog obračuna
Rad na praznik u Srbiji mora da se obračuna precizno. Ne po osećaju. Ne po tome „kako smo prošle godine“. Ne po tome šta je neko napisao u Viber grupi.
Ako zaposleni ne radi na praznik, prvo se proverava da li bi taj dan za njega bio radni dan. Ako bi radio, ima pravo na naknadu zarade. Ako ne bi radio, najčešće nema naknadu samo zato što je praznik.
Ako zaposleni radi za praznik, ima pravo na uvećanu zaradu najmanje 110% od osnovice. A ako se praznik poklopi sa danom odmora ili prekovremenim radom, onda obračun mora dodatno da se proveri.
Najveća greška poslodavca je da praznike tretira kao sitnicu. Nisu sitnica. To je zarada, to su prava zaposlenih, to su evidencije, to su potencijalne kazne i sporovi.
Ako imaš firmu, zaposlene i nisi siguran kako da obračunaš rad za Vaskrs, Uskrs ili Prvi maj — nemoj da nagađaš. Pitaj knjigovođu pre obračuna, jer je mnogo jeftinije proveriti unapred nego ispravljati kad već nastane problem.
Pitanja iz prakse
Da li se rad na praznik uvek plaća uvećano?
Da, ako zaposleni radi na dan praznika koji je zakonom utvrđen kao neradan dan, ima pravo na uvećanu zaradu najmanje 110% od osnovice, u skladu sa Zakonom o radu.
Da li zaposleni koji ne radi za praznik uvek dobija naknadu zarade?
Ne uvek. Naknada zarade pripada za praznik samo ako taj dan zaposlenom pada u njegov radni dan prema rasporedu radnog vremena. Ako je taj dan njegov dan nedeljnog odmora, po pravilu nema naknadu zarade samo zato što je praznik.
Da li se 2. maj 2026. pomera jer pada u subotu?
Ne. Pomeranje se primenjuje kada jedan od datuma državnog praznika padne u nedelju. U 2026. godini Praznik rada pada u petak i subotu, pa nema pomeranja zbog subote.
Koliko traje Vaskršnji praznik 2026. godine?
Pravoslavni Vaskrs 2026. praznuje se od petka 10. aprila do ponedeljka 13. aprila 2026. godine.
Da li je isto za petodnevnu i šestodnevnu radnu nedelju?
Nije isto. Kod petodnevne radne nedelje subota je najčešće dan odmora, dok je kod šestodnevne radne nedelje subota radni dan. Zato isti praznik može dati različit obračun u dve firme.
