Rad na praznik 2026. godine plaća se kao redovan rad za ostvarene sate, uz uvećanje od najmanje 110% od osnovne zarade za te sate. Ako zaposleni tog dana ne radi, a praznik mu po rasporedu pada u radni dan, pripada mu naknada zarade u visini prosečne zarade iz prethodnih 12 meseci. To nisu ista prava i ne obračunavaju se iz iste osnovice.
Problem nastaje kada se pogleda samo kalendar, a ne i raspored zaposlenog. Praznik može da padne u petak, subotu ili dan nedeljnog odmora, a svaki od tih slučajeva može dati drugačiji obračun. Papir nije problem dok ga neko ne traži. Zato pre obračuna moraju da postoje raspored radnog vremena, evidencija stvarno odrađenih sati i podatak da li je bilo noćnog ili prekovremenog rada.
Najkraći odgovor
- radio je na neradni praznik: zarada za rad + najmanje 110% od osnovice;
- nije radio, a to mu je bio radni dan: naknada zarade prema proseku prethodnih 12 meseci;
- nije radio i to mu je bio dan odmora: nema dodatne naknade samo zato što je praznik;
- istovremeno je radio noću ili prekovremeno: proveravaju se i sabiraju zakonska uvećanja koja su se stvarno stekla.
Za kompletan pregled svih datuma pogledaj kalendar neradnih dana u Srbiji za 2026. godinu. Ovaj tekst nije kalendar. Ovde rešavamo obračun zarade i dokumentaciju poslodavca.
Rad na praznik 2026: koji datumi su bitni za ovaj obračun
Pravoslavni Vaskršnji praznici 2026. traju od Velikog petka 10. aprila do drugog dana Vaskrsa, ponedeljka 13. aprila. Praznik rada praznuje se 1. i 2. maja, a 2026. ti datumi padaju u petak i subotu. Zvaničan kalendar Narodne banke Srbije potvrđuje iste datume.
Kod državnih praznika važi pravilo prenosa samo kada jedan od datuma praznika padne u nedelju. Subota se ne prenosi. Zbog toga se 2. maj 2026. ne pomera na ponedeljak.
Katolici i pripadnici drugih hrišćanskih verskih zajednica imaju pravo da ne rade u dane Uskršnjih praznika prema svom kalendaru, od Velikog petka do drugog dana Uskrsa. U 2026. godini to su 3, 4, 5. i 6. april. Poslodavac zato mora da zna po kom osnovu zaposleni odsustvuje, a ne da sve praznične dane tretira kao jednu istu stavku.
Ko radi na praznik ima najmanje 110% uvećanja
Član 108. Zakona o radu propisuje da zaposleni za rad na dan praznika koji je neradni dan ima pravo na uvećanu zaradu od najmanje 110% od osnovice. Osnovicu čini osnovna zarada utvrđena zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.
To znači da se ne uzima automatski celokupna mesečna isplata sa svim dodacima. Prvo se utvrđuje osnovna zarada za sate rada, pa se na istu osnovicu obračunava praznično uvećanje. Opšti akt ili ugovor mogu dati veći procenat, ali ne mogu ići ispod zakonskog minimuma.
Da li je rad na praznik „dupla dnevnica“
U razgovoru se često kaže dupla dnevnica, ali ta formulacija nije dovoljno precizna za obračun. Kod zakonskog minimuma zaposleni za praznične sate dobija:
- osnovnu zaradu za sate koje je radio — 100%;
- uvećanje za rad na neradni praznik — najmanje 110% od osnovice.
Zbir je najmanje 210% osnovne zarade za te sate. Broj 210% je rezultat sabiranja redovne zarade i zakonskog uvećanja, a ne poseban procenat napisan u Zakonu o radu.
Primer obračuna rada na praznik
Pretpostavimo da osnovna zarada zaposlenog po radnom času iznosi 600 dinara bruto i da je na neradni praznik radio osam sati.
| Stavka | Obračun | Iznos |
|---|---|---|
| Osnovna zarada za 8 sati | 600 × 8 | 4.800 din. |
| Uvećanje za praznik 110% | 4.800 × 110% | 5.280 din. |
| Ukupno za praznične sate | 4.800 + 5.280 | 10.080 din. |
Primer prikazuje samo osnovnu zaradu i praznično uvećanje. Minuli rad, noćni rad, prekovremeni rad, porezi i doprinosi obračunavaju se prema konkretnim podacima zaposlenog. Zbog toga se iz ovog primera ne može prepisati konačan iznos sa obračunske liste druge firme.
Kada se uvećanja za praznik, noćni i prekovremeni rad sabiraju
Ako su se za iste sate istovremeno stekli uslovi po više osnova iz člana 108. Zakona o radu, procenat uvećane zarade ne može biti niži od zbira procenata po svakom osnovu. Zakonski minimum je najmanje 110% za praznik, najmanje 26% za noćni rad ako već nije vrednovan u osnovnoj zaradi i najmanje 26% za prekovremeni rad.
U praksi se ovo vidi kad zaposleni radi noćnu smenu na neradni praznik. Ako je rad istovremeno i prekovremen, ne bira se samo jedno najpovoljnije uvećanje. Sabiraju se ona prava čiji su uslovi stvarno ispunjeni.
Ali rad u subotu ili na dan kada zaposleni obično odmara nije automatski prekovremeni rad. Mora se proveriti raspored, ugovoreno radno vreme, eventualna preraspodela i ukupan broj sati. Detaljnije o tome objašnjeno je u vodiču o prekovremenom radu u Srbiji.
Šta ako zaposleni na praznik ne radi
Član 114. Zakona o radu uređuje drugi slučaj: zaposleni odsustvuje sa rada zato što je taj dan neradni praznik. Tada ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.
Uslov je da bi zaposleni tog dana radio da nije bilo praznika. Ako je po rasporedu slobodan, nema dodatnu naknadu samo zato što je datum označen crvenom bojom u kalendaru.
Petodnevna radna nedelja i Prvi maj 2026
Zaposleni radi od ponedeljka do petka. Praznik rada pada u petak 1. maja i subotu 2. maja.
- Za petak, kada bi inače radio, pripada mu naknada zarade ako nije radio zbog praznika.
- Za subotu, koja mu je po rasporedu dan odmora, nema posebne naknade samo zato što je praznik.
Šestodnevna radna nedelja i Prvi maj 2026
Ako zaposleni redovno radi od ponedeljka do subote, i petak i subota su njegovi radni dani. Ako ne radi zbog praznika, naknada zarade može pripadati za oba dana. Zato knjigovođa mora da dobije raspored, a ne samo poruku „radnik nije radio za Prvi maj“.
Petodnevna radna nedelja i Vaskrs 2026
Kod rasporeda od ponedeljka do petka, zaposleni koji ne radi tokom pravoslavnih Vaskršnjih praznika ima naknadu za petak 10. april i ponedeljak 13. april. Subota i nedelja su mu već dani odmora.
Kod šestodnevne radne nedelje subota 11. april može biti redovan radni dan, pa se i za nju proverava pravo na naknadu. Isti praznik, dve firme, različit obračun — zbog različitog rasporeda.
Rad na praznik koji je istovremeno dan nedeljnog odmora
Ako je neophodno da zaposleni radi na dan svog nedeljnog odmora, član 67. Zakona o radu obavezuje poslodavca da mu obezbedi najmanje 24 časa neprekidnog odmora tokom naredne nedelje.
Taj odmor ne briše uvećanje za rad na praznik. Ako je zaposleni radio na neradni praznik, najmanje 110% ostaje zakonsko pravo. Posebno se proverava da li su ti sati prema stvarnom rasporedu i organizaciji rada bili i prekovremeni. Slobodan dan nije način da se preskoči obračun prazničnog uvećanja.
Dokumentacija koju poslodavac treba da pripremi
Pre slanja podataka za obračun zarade pripremi:
- važeći raspored radnog vremena i svaku njegovu promenu;
- evidenciju dolaska, odlaska i broja sati rada;
- oznaku zaposlenih koji su radili na neradni praznik;
- podatak da li je deo smene bio noćni;
- podatak da li su ispunjeni uslovi za prekovremeni rad;
- opšti akt i ugovor o radu sa ugovorenim procentima uvećanja;
- objašnjenje svake naknadne promene rasporeda.
Poslodavac je dužan da zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda obavesti najmanje pet dana unapred. U nepredviđenim okolnostima rok može biti kraći, ali ne kraći od 48 časova. Izuzetak je uvođenje prekovremenog rada. Više o uređivanju radnog vremena imaš i u tekstu o smenskom radu u Srbiji.
Greške koje prave problem na obračunskoj listi
Uvećanje od 110% zamene slobodnim danom
Slobodan dan može biti obavezan radi nedeljnog odmora, ali ne zamenjuje zakonsko uvećanje za stvarno odrađene praznične sate.
Uvećanje računaju na pogrešnu osnovicu
Osnovica za praznično uvećanje jeste osnovna zarada. Naknada kada zaposleni ne radi za praznik polazi od prosečne zarade u prethodnih 12 meseci. Problem nastaje kada se te dve osnovice pomešaju.
Svaku subotu proglase prekovremenim radom
Subota sama po sebi ne dokazuje prekovremeni rad. Gledaju se raspored i ukupan fond sati. Isto tako, promena rasporeda napisana tek posle praznika ne popravlja lošu evidenciju.
Knjigovođa dobije samo ukupan broj sati
Bez oznake koji su sati praznični, noćni ili prekovremeni, program može da izračuna tačan zbir pogrešno unetih podataka. To je i dalje pogrešan obračun.
Proveri obračun pre isplate zarade
Pošalji nam raspored, evidenciju sati i podatke o zaposlenom. Proverićemo koje uvećanje i naknada pripadaju i kako da se obračun dokumentuje.
Pitanja iz prakse
Koliko se plaća rad na praznik?
Za sate rada zaposleni dobija redovnu zaradu i najmanje 110% uvećanja od osnovne zarade za te sate. Kod zakonskog minimuma to daje najmanje 210% osnovne zarade za praznične sate.
Da li se rad na praznik i noćni rad sabiraju?
Da, kada su za iste sate ispunjeni uslovi po oba osnova i noćni rad već nije vrednovan u osnovnoj zaradi. Zakon propisuje da ukupan procenat ne može biti niži od zbira procenata koji su se istovremeno stekli.
Da li slobodan dan može da zameni 110% uvećanja?
Ne. Ako je zaposleni radio na dan praznika koji je neradni dan, pripada mu praznično uvećanje. Nedeljni odmor i uvećana zarada rešavaju dva različita prava.
Da li se 2. maj 2026. prenosi na ponedeljak?
Ne. Drugi dan Praznika rada 2026. pada u subotu. Prenos na prvi naredni radni dan važi kada datum državnog praznika padne u nedelju.
Da li zaposleni dobija naknadu ako praznik padne u njegov slobodan dan?
Ne samo zbog praznika. Naknada za odsustvo pripada kada bi zaposleni tog dana radio prema rasporedu, ali ne radi zato što je praznik neradni dan.
Zvanični izvori i datum provere
- Zakon o radu — čl. 53, 56, 67, 108. i 114;
- Ministarstvo za rad: državni i verski praznici Republike Srbije;
- Narodna banka Srbije: neradni dani u 2026. godini.
Propisi i datumi provereni 24. jula 2026. Ako se promeni raspored rada ili opšti akt poslodavca, obračun se proverava prema dokumentaciji konkretnog zaposlenog.
