Topli obrok je jedna od onih tema oko koje se i poslodavci i zaposleni često „prepucavaju“:
Da li je obavezan? Koliko mora da bude? Da li ulazi u minimalac?
Hajde da ovo raščistimo jednom zauvek – iz ugla zakona, ali i iz ugla prakse u firmama.
Šta je uopšte topli obrok i ko na njega ima pravo?
Topli obrok je naknada troškova ishrane u toku rada za zaposlene koji su u radnom odnosu kod poslodavca.
To znači:
Pravo na topli obrok imaju lica koja rade na osnovu ugovora o radu (klasičan radni odnos, na određeno ili neodređeno).
Ne odnosi se automatski na lica angažovana po drugim osnovima (ugovor o delu, autorski ugovor, ugovor o privremenim i povremenim poslovima i slično), osim ako poslodavac sopstvenim aktom ne proširi pravo i na njih.
Zakon o radu propisuje da zaposleni ima pravo na naknadu troškova u vezi sa radom – a tu spada i ishrana u toku rada, odnosno topli obrok.
Da li je topli obrok obavezan? Kratko: da – ali forma je važna
Poslodavac mora da obezbedi zaposlenima pravo na ishranu u toku rada, na jedan od dva načina:
Da obezbedi obrok o svom trošku (kantina, ketering, vaučeri za ishranu i sl.), ili
Da isplati naknadu troškova za ishranu u toku rada u novcu – ono što u praksi zovemo „topli obrok“.
Dakle, ako firma ne obezbeđuje ishranu na drugi način, onda je dužna da zaposlenom isplati naknadu troškova za ishranu u toku rada.
@knjigar_strasni Da li dobijaš topli obrok? 🍽️ Kako se obračunava? 📊 Podeli ovaj video sa nekim ko treba da zna! 🔍 #TopliObrok #Zaposleni #poslodavac #Srbija
Dva modela u praksi: kako poslodavac može da organizuje ishranu
1. Poslodavac obezbeđuje obrok
Primera radi:
Firma ima ugovor sa restoranom/menzom,
Organizuje ketering na poslu,
Daje vaučere/bonove za ishranu koje zaposleni koriste.
U tom slučaju, poslodavac je ispunio obavezu obezbeđivanja ishrane u toku rada i nije u obavezi da dodatno isplaćuje naknadu za topli obrok u novcu.
2. Poslodavac isplaćuje naknadu za topli obrok u novcu
Ako nema organizovanu ishranu – onda:
zaposleni ima pravo na novčanu naknadu za ishranu,
poslodavac bira na koji način će visinu toplog obroka da odredi.
I tu dolazimo do pitanja koje sve zanima.
Kolika treba da bude visina toplog obroka?
Ovo je ključna stavka:
Zakon o radu ne propisuje ni minimalan ni maksimalan iznos toplog obroka.
Zakon traži samo sledeće:
da poslodavac vrednosno izrazi naknadu za ishranu – znači u novcu,
da visina, uslovi i način isplate budu uređeni aktima poslodavca.
Sve ostalo je stvar odluke firme.
U praksi, firme rade različito:
fiksni mesečni iznos (npr. 4.000 RSD neto mesečno),
iznos po radnom danu (npr. 250 RSD po dolasku na posao),
procenat u odnosu na neku osnovicu (npr. % od prosečne neto zarade u firmi),
kombinacije ovih metoda.
Važno:
Država ne ograničava visinu toplog obroka – ali zato poslodavac mora:
da ima jasno definisan način obračuna (pravilnik, kolektivni ugovor, odluka),
da to pravilo primenjuje dosledno na sve zaposlene (ili na jasno određene grupe zaposlenih – npr. proizvodnja, administracija, menadžment).
Šta poslodavac mora da uredi u svojim aktima?
Da ne bi bilo „dogovorili smo se usmeno“, Zakon traži da se stvari napišu crno na belo.
Poslodavac je dužan da:
opštim aktom (pravilnik o radu, kolektivni ugovor) i/ili
ugovorom o radu sa zaposlenim
uredi:
da li obezbeđuje ishranu ili naknadu za ishranu,
visinu naknade za topli obrok (ili način obračuna),
uslove pod kojima se pravo ostvaruje (npr. isplaćuje se samo za dane kada je zaposleni radio),
način isplate (mesečno, po danu, uz zaradu).
Pored toga, poslodavac je u obavezi da:
visinu naknade za topli obrok iskaže u platnoj listi – kao poseban element,
vodi evidenciju na osnovu koje se vidi za koje dane je zaposleni ostvario pravo.
Da li je topli obrok zarada i da li se oporezuje?
Ovo je ono što mnogi previdе.
Prema Zakonu o radu i ostalim poreskim propisima, naknada za ishranu u toku rada (topli obrok) ima tretman zarade.
To znači:
ulazi u kategoriju primanja iz radnog odnosa,
na nju se obračunavaju i plaćaju:
porez na zarade,
doprinosi za socijalno osiguranje (PIO, zdravstvo, nezaposlenost),
ulazi u prosek pri obračunu zarade za prethodnih 12 meseci, što je bitno kada se:
obračunava naknada zarade za godišnji odmor,
obračunava naknada za bolovanje,
računa osnova za druga primanja koja se vežu za prosek.
Drugim rečima – topli obrok nije „neoporeziv dodatak sa strane“, već deo zarade sa svim pripadajućim dažbinama.
Za koje dane zaposleni ima pravo na topli obrok,a kad nema?
Pravilo je vrlo jasno i logično:
Topli obrok se isplaćuje samo za dane kada je zaposleni radio, odnosno bio na poslu.
To znači da se ne isplaćuje za:
dane bolovanja,
dane korišćenja godišnjeg odmora,
plaćeno odsustvo,
neplaćeno odsustvo,
dane kada zaposleni nije dolazio na rad (npr. suspenzija, neopravdano odsustvo, štrajk – u zavisnosti od situacije i propisa).
Naravno, poslodavac može da bude široke ruke i da pravilnikom odredi povoljniji režim za zaposlene, ali kao osnovno pravilo je da topli obrok prati dane za koje je zaposleni stvarno proveo na radu.
@knjigar_strasni Za koje dane ti stvarno pripada topli obrok, a kad ti ga poslodavac s punim pravom ne isplaćuje? 🥘💸 Topli obrok se NE plaća za dane kada nisi radio – bolovanje, godišnji, praznici… već samo za dane kad si stvarno bio na poslu. Ako si poslodavac ili zaposleni – ovo ti direktno udara na novčanik. Na sajtu 👉 pitajknjigovodju.rs imaš ceo tekst, primere i objašnjenja – OBAVEZNO pročitaj. Piši u komentar: da li tebi plaćaju topli obrok za svaki dan ili samo kad radiš? 👇 #topliobrok #naknadazarade #radnopravo #poslodavac #zaposleni #pitajknjigovodju #knjigovodja #srbija #plata #posao
Topli obrok i minimalna zarada – da li je „uključen“ u minimalac?
Ovo je jedno od najčešćih pitanja:
„Ako zaposleni prima minimalnu zaradu, da li mu tu već u to spada i topli obrok, ili ide preko?“
Prvo da se podsetimo – prema Zakonu o radu, zarada obuhvata:
zaradu za obavljeni rad i vreme provedeno na radu (osnovna zarada + radni učinak + uvećanja – noćni rad, rad praznikom, prekovremeni rad itd.),
zaradu po osnovu doprinosa poslovnom uspehu (nagrade, bonusi zaposlenih…),
druga primanja iz radnog odnosa.
Minimalna zarada je najniži iznos koji zaposleni može da primi za:
standardni učinak i
standardno vreme provedeno na radu.
I sada ključ:
Zaposleni koji prima minimalnu zaradu može da ima i pravo na topli obrok – preko minimalca.
Naknada za topli obrok ne ulazi u „obračun minimalne zarade“, već se isplaćuje pored minimalca.
Primer logike:
ako je minimalna zarada npr. 60.000 RSD neto,
topli obrok npr. 4.000 RSD neto,
zaposleni treba da primi 60.000 + 4.000 = 64.000 RSD, s tim što se na ukupno primanje obračunavaju porez i doprinosi prema važećim propisima.
Zaposleni koji je na minimalcu i dalje ima pravo i na:
uvećanu zaradu za rad praznikom,
noćni rad,
naknadu troškova (prevoz, topli obrok, regres, dnevnice…) – sve to ide preko minimalca.
@knjigar_strasni Primaš minimalac i pitaš se da li ti topli obrok ide u platu ili preko plate? 🥴 Pravilo je jednostavno: minimalna zarada + troškovi toplog obroka ✅ Problem je što ne postoji zakonski minimum za topli obrok, pa sve zavisi od dobre volje i finansija poslodavca. 👇 Napiši u komentaru kako se tebi obračunava. topliobrok minimalac plata radniprava srbija knjigovođa pitajknjigovođu
Da li topli obrok mora biti isti za sve zaposlene?
U praksi je najčistije rešenje da visina naknade za topli obrok bude ista za sve zaposlene.
Čak štaviše Vrhovni kasacioni sud je doneo rešenje, br. Rev 2 2951/2021 od 17.11.2021. godine, i zauzeo stav da visina troškova na ime troškova ishrane u toku rada mora biti određena linearno za sve zaposlene. (ista za sve zaposlene)
Ono što je tebi bitno je da:
Ne sme biti diskriminacije – nema „ovom radniku dajem, ovom ne“,
Pravila moraju biti jasna, primenjiva i dostupna svim zaposlenima (uvid u pravilnik, ugovor itd.).
Šta treba ispratiti kao poslodavac
Ako vodiš firmu, ovo su pitanja koja treba da „čekiraš“:
Da li si u svojim aktima uredio da li obezbeđuješ ishranu ili isplaćuješ naknadu za ishranu?
Ako isplaćuješ topli obrok – da li je jasno definisano:
koliki je iznos (ili formula kojom se računa),
za koje dane se isplaćuje,
da li se računa po danu, mesečno, procentualno?
Da li je to pravilo uneseno u pravilnik/ugovore o radu?
Da li se naknada za topli obrok vidi na platnoj listi kao poseban element?
Da li se u obračunu zarade vodi računa da topli obrok ulazi u osnovicu za porez i doprinose i utiče na prosek zarade?
Ako makar na jedno od ovih pitanja nemaš jasan odgovor – vreme je da „doteramo papirima“ ono što već radiš u praksi.
Topli obrok nije luksuz, već zakonska obaveza koju treba pametno urediti
Topli obrok nije „dodatak kad ima para“, već pravo koje proizilazi iz Zakona o radu kao jedan od troškova u vezi sa radom.
Država ti ne kaže koliko moraš da daješ, ali ti vrlo jasno kaže:
da pravo mora da postoji,
da mora biti uređeno aktima,
da mora biti iskazano u novcu,
da podleže porezima i doprinosima,
i da se pravila primenjuju jednako na zaposlene.
Ako želiš da:
uskladiš svoje pravilnike i ugovore sa Zakonom o radu,
optimizuješ politiku toplog obroka i drugih naknada,
izbegneš probleme sa inspekcijom i Poreskom upravom,
možeš da nam se javiš – kao knjigovodstvena agencija „Pitaj knjigovođu“ pomažemo firmama da sve ovo bude i legalno i praktično izvodljivo u svakodnevnom poslovanju.
