Period godine kojem se raduju svi zaposleni jeste godišnji odmor, kada se zaboravlja na poslovne obaveze, a pažnja se posvećuje opuštanju, rekreaciji, putovanjima. Definisan je Zakonom o radu i ne postoji mogućnost da se zaposleni odrekne ovog prava, niti mu se ono može uskratiti ili zameniti novčanom naknadom.
U slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac je dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora.
Ko ima pravo na godišnji odmor?
Zaposleni stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora u kalendarskoj godini posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca. Pod neprekidnim radom smatra se i vreme privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju i odsustva sa rada uz naknadu zarade.
Ovo ne znači da već posle mesec dana može da se koristi pun odmor, nego da se stiče pravo na srazmerni deo godišnjeg odmora, što obično predstavlja jedan ili dva dana.
Koliko dana traje godišnji odmor?
U svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana.
Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu.
Pri utvrđivanju dužine godišnjeg odmora radna nedelja se računa se kao pet radnih dana.
Praznici koji su neradni dani u skladu sa zakonom, odsustvo sa rada uz naknadu zarade i privremena sprečenost za rad u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju ne uračunavaju se u dane godišnjeg odmora.
Ako je zaposleni za vreme korišćenja godišnjeg odmora privremeno sprečen za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju – ima pravo da po isteku te sprečenosti za rad nastavi korišćenje godišnjeg odmora.
Srazmerni deo godišnjeg odmora
Zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora (srazmerni deo) za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos ili u kojoj mu prestaje radni odnos. Računa se tako što se dvanaestina pomnoži sa brojem meseci provedenim na radu u toj godini.
Zakonski minimum od 20 dana nije deljiv na cele brojeve, nego iznosi 1,66, pa poslodavci regulišu kako će računati srazmerni broj dana.
Kako se koristi godišnji odmor?
Godišnji odmor se koristi jednokratno, u dva ili više delova.
Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine.
Zaposleni ima pravo da godišnji odmor koristi u dva dela, osim ako se sa poslodavcem sporazume da godišnji odmor koristi u više delova.
Zaposleni koji nije u celini ili delimično iskoristio godišnji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta – ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine.
Raspored korišćenja godišnjeg odmora
U zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju sa zaposlenim.
Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenom se dostavlja najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora. Izuzetno, ako se godišnji odmor koristi na zahtev zaposlenog, rešenje o korišćenju godišnjeg odmora poslodavac može dostaviti i neposredno pre korišćenja godišnjeg odmora.
Poslodavac može da izmeni vreme određeno za korišćenje godišnjeg odmora ako to zahtevaju potrebe posla, najkasnije pet radnih dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora.
U slučaju korišćenja kolektivnog godišnjeg odmora kod poslodavca ili u organizacionom delu poslodavca, poslodavac može da donese rešenje o godišnjem odmoru u kome navodi zaposlene i organizacione delove u kojima rade i da isto istakne na oglasnoj tabli, najmanje 15 dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora, čime se smatra da je rešenje uručeno zaposlenima.
Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora poslodavac može dostaviti zaposlenom u elektronskoj formi, a na zahtev zaposlenog poslodavac je dužan da to rešenje dostavi i u pisanoj formi.
Kako se obračunava zarada tokom godišnjeg odmora?
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade (a ne na zaradu, jer taj period ne radi) tokom korišćenja godišnjeg odmora, koja je jednaka prosečnoj zaradi koju je primao u prethodnih 12 meseci. Međutim, u praksi može da se desi da plata ne bude ista, odnosno da varira, zbog uticaja različitih situacija tokom meseca, kao što je godišnji odmor.
Na primer, ako je u prethodnih 12 meseci zaposleni imao povećanje zarade, onda će prosek biti niži od zarade koju je primio neposredno pre korišćenja odmora, pošto će u prosek ući i one niže zarade pre povećanja.
Takođe i obrnuto – u slučaju da je zaposlenom u poslednjih 12 meseci bila umanjena zarada, onda bi nakanda zarade za vreme godišnjeg odmora bila veća od trenutne zarade, jer bi se računale i one plate koje su bile veće od trenutne.
Osnovicu za obračun naknade zarade za vreme korišćenja godišnjeg odmora čine:
- zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, koju čine: osnovna zarada, deo zarade za radni učinak i uvećana zarada;
- zarada po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.);
- druga primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu (topli obrok, regres itd).
Zbir svih zarada iz poslednjih 12 meseci deli se sa 12 kako bi se dobio mesečni prosek. Taj iznos se rasporedi na dane godišnjeg odmora tako što se dnevni iznos naknade dobije kada se prosečna mesečna zarada podeli sa brojem dana u mesecu korišćenja odmora. Tako se dobija visina naknade za svaki dan godišnjeg odmora.
Naknada zarade za vreme odmora podleže obračunu i plaćanju poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.
Kazne za nepoštovanje Zakona o radu
U slučaju da poslodavac ne poštuje odredbe Zakona o radu u vezi sa godišnjim odmorom, predviđene su novčane kazneod 400.000 do 1.000.000 dinara za prekršaj.
