Od 1. januara 2026. godine bolovanje zaposlenih više se ne prati samo preko papira koje zaposleni donosi poslodavcu. Uveden je sistem e-Bolovanje – Poslodavac, preko kojeg se elektronski razmenjuju podaci između izabranih lekara, poslodavaca i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje – RFZO.
Poslodavac preko sistema može da dobije potvrdu o otvaranju bolovanja, preuzme doznaku, prati status privremene sprečenosti za rad, podnese zahtev za obračun ili refundaciju naknade zarade i, kada za to postoji razlog, podnese prigovor ili zahtev za ponovno ocenjivanje bolovanja.
To ipak ne znači da je portal preuzeo posao poslodavca i knjigovođe.
Sistem menja način dostavljanja dokumentacije, ali i dalje mora da se proveri osnov bolovanja, period odsustva, procenat naknade, ko snosi trošak i da li postoji kompletna dokumentacija za obračun ili refundaciju.
Šta je e-Bolovanje – Poslodavac?
e-Bolovanje – Poslodavac je elektronski sistem preko kojeg poslodavac dobija podatke i dokumentaciju o privremenoj sprečenosti za rad svojih zaposlenih.
Pre uvođenja sistema, poslodavac je uglavnom zavisio od toga kada će mu zaposleni doneti potvrdu ili doznaku. Ako zaposleni zakasni, izgubi dokument ili ga dostavi tek kada počne obračun zarade, nastajao je problem za kadrovsku evidenciju, obračun plate i eventualnu refundaciju od RFZO.
Sada izabrani lekar izdaje elektronsku potvrdu o nastupanju privremene sprečenosti za rad, kao i elektronski izveštaj o privremenoj sprečenosti za rad, odnosno doznaku. Dokumenti se automatski dostavljaju ili čine dostupnim poslodavcu kroz sistem.
Važno je i to što elektronski izveštaj ima dokaznu snagu javne isprave i predstavlja računovodstvenu ispravu. To znači da se ne radi samo o informativnom podatku na portalu, već o dokumentu koji je važan za obračun naknade zarade i knjiženje poslovne promene.
Pravni osnov nalazi se u Zakonu o razmeni podataka, dokumenata i obaveštenja u slučaju nastupanja privremene sprečenosti za rad.
Ko mora da koristi e-Bolovanje – Poslodavac?
Obavezna primena sistema ne počinje istog dana za sve poslodavce.
Za privredna društva, ustanove i druga pravna lica obavezna primena počela je 1. januara 2026. godine. To znači da DOO, akcionarska društva, ustanove i druga pravna lica koja zapošljavaju radnike više ne treba da čekaju da zaposleni donese papirnu doznaku, već moraju da pristupaju sistemu i koriste njegove funkcionalnosti.
Za preduzetnika koji zapošljava jedno ili više lica obavezna primena počinje 1. januara 2027. godine.
Preduzetnik koji nema zaposlenih može dobrovoljno da pristupi sistemu i koristi ga, ali za njega ne postoji obaveza korišćenja po osnovu zaposlenih.
Rok za preduzetnike ne treba pogrešno tumačiti.
To što obavezna primena počinje 1. januara 2027. ne znači da preduzetnik treba da čeka decembar 2026. da prvi put proveri nalog na eUpravi, ConsentID, elektronski sertifikat i mogućnost dodeljivanja ovlašćenja.
Zakonsko razlikovanje pravnih lica i preduzetnika koji zapošljavaju radnike važno je i zbog kaznenih odredaba. Preduzetniku se ne može pripisati kašnjenje u obaveznoj primeni pre nego što za njega nastupi zakonski rok.
Kako se pristupa sistemu e-Bolovanje – Poslodavac?
Prvi uslov je da poslodavac ima odgovarajući nalog na Portalu eUprava.
Zakoniti zastupnik ili ovlašćeno lice prijavljuje se korišćenjem kvalifikovanog elektronskog sertifikata – KES ili putem mobilne aplikacije ConsentID.
Postupak u praksi izgleda ovako:
- Proverava se da li postoji aktivan nalog pravnog lica ili preduzetnika na Portalu eUprava.
- Zakonski zastupnik prijavljuje se kvalifikovanim elektronskim sertifikatom ili aplikacijom ConsentID.
- U okviru naloga poslodavca dodaju se lica koja će biti ovlašćena za rad u sistemu.
- Ovlašćenim licima dodeljuju se odgovarajuće uloge za pregled bolovanja, rad sa dokumentima ili rad sa obračunima.
- Prilikom prvog ulaska kreira se profil poslodavca.
- U profil se unose obavezni podaci, uključujući namenski račun i elektronsku adresu za prijem obaveštenja.
Profil poslodavca kreira se samo jednom. Nakon toga se korisnik prilikom svake naredne prijave usmerava na početni ekran sistema.
Poslodavac može da ovlasti više lica. To je posebno važno kada bolovanja prate direktor, osoba zadužena za ljudske resurse i knjigovođa. Nije dobro da ceo postupak zavisi samo od jednog sertifikata ili jednog zaposlenog koji možda nije prisutan kada je potrebno preuzeti dokument ili poslati zahtev.
Detaljna uputstva i pristup usluzi dostupni su na zvaničnoj stranici e-Bolovanje – Poslodavac.
Koje podatke poslodavac može da vidi?
Nakon ulaska u sistem otvara se ekran „Pregled podataka o privremenoj sprečenosti za rad“.
Poslodavac može da pretražuje bolovanja prema zaposlenom, periodu, statusu i drugim dostupnim kriterijumima. U sistemu se mogu videti podaci o početku bolovanja, očekivanom završetku, zaključenju bolovanja, ukupnom broju dana, uzroku sprečenosti za rad, izabranom lekaru i zdravstvenoj ustanovi.
Potvrde i doznake mogu se pregledati i preuzeti kada budu završene u zdravstvenom sistemu.
Podaci se osvežavaju prilikom pristupa stranici, tako da poslodavac dobija ažuran pregled statusa bolovanja. Poslodavac može da pristupi samo podacima koji se odnose na njegove zaposlene.
Ako je zaposleni istovremeno u radnom odnosu kod dva ili više poslodavaca, svaki od tih poslodavaca može da vidi podatke o bolovanju zaposlenog.
Poslodavac ne vidi automatski dijagnozu zaposlenog.
Naziv vodeće dijagnoze i MKB-10 oznaka prikazuju se samo kada je zaposleni, odnosno osiguranik, dozvolio ili zahtevao da ti podaci budu dostupni poslodavcu, osim u posebnim slučajevima koje zakon posebno uređuje.
To znači da poslodavac može da dobije podatke potrebne za organizaciju rada i obračun naknade, ali nema neograničen pristup zdravstvenoj dokumentaciji zaposlenog.
Da li e-Bolovanje potpuno ukida papirne doznake?
Za redovno dostavljanje potvrde i doznake poslodavcu, sistem ukida potrebu da zaposleni fizički nosi dokument od ordinacije do firme.
Elektronska potvrda i elektronska doznaka postaju dostupne poslodavcu kroz sistem. Kod poslodavaca za koje je obavezna primena već počela, ne treba organizovati obračun tako što se i dalje čeka da zaposleni donese papir.
Ipak, ne bih koristio rečenicu da je „sva papirna dokumentacija zauvek ukinuta“.
Prema aktuelnom korisničkom uputstvu, kod pojedinih vrsta prigovora i zahteva odluke nadležnih komisija još mogu da budu dostavljene na fizičku adresu poslodavca. Zbog toga je preciznije reći da su potvrde, doznake i glavni tok razmene podataka digitalizovani, dok pojedini posebni postupci još mogu uključiti papirno dostavljanje.
Digitalizacija takođe ne znači da zaposleni treba da prestane da obaveštava poslodavca da neće doći na posao. Poslodavcu je ta informacija potrebna zbog organizacije rada, samo više ne treba da zavisi od papira koji zaposleni nosi od lekara.
Za praktičan pregled dokumentacije potrebne knjigovođi pogledajte tekst Bolovanje zaposlenog: dokumentacija za obračun.
Rokovi za e-Bolovanje – Poslodavac
Sistem je uveden u dve glavne faze.
Prva faza – od 1. januara 2026. godine
Od 1. januara 2026. počelo je elektronsko otvaranje, vođenje i zatvaranje bolovanja, kao i dostavljanje elektronskih potvrda i doznaka poslodavcima i RFZO.
Druga faza – od 1. aprila 2026. godine
Od 1. aprila 2026. poslodavci elektronskim putem podnose RFZO zahteve za obračun ili refundaciju naknade zarade.
Od istog datuma omogućeno je elektronsko podnošenje:
- prigovora na ocenu izabranog lekara;
- prigovora na ocenu lekarske komisije;
- zahteva za ponovno ocenjivanje privremene sprečenosti za rad;
- zahteva za veštačenje bolovanja.
Poslodavac kroz sistem može da prati status podnetog zahteva ili prigovora.
Kada je naknada zaposlenom već isplaćena, a poslodavac od RFZO traži povraćaj novca, treba pravilno izabrati refundaciju i dostaviti odgovarajuće podatke. Detaljan postupak je obrađen u tekstu Refundacija naknade zarade preko portala e-Bolovanje.
e-Bolovanje ne obračunava zaradu umesto knjigovođe
Ovo je jedna od najvažnijih stvari koje poslodavac treba da razume.
Portal omogućava razmenu podataka, preuzimanje dokumenata, kreiranje i slanje zahteva, ali ne znači da više nije potrebno proveravati obračun naknade zarade.
Pre obračuna moraju da se utvrde:
- osnov privremene sprečenosti za rad;
- početak i završetak bolovanja;
- da li je bolovanje povezano sa prethodnim bolovanjem;
- koji period pada na teret poslodavca, a koji na teret RFZO;
- procenat naknade zarade;
- osnovica za obračun;
- da li su potvrda i doznaka završene i dostupne;
- da li je zahtev za obračun ili refundaciju pravilno popunjen.
Najveća greška je kada poslodavac vidi da u sistemu postoji bolovanje i zaključi da je time obračun završen.
Nije.
Portal je kanal kroz koji se dobijaju podaci. Knjigovođa i dalje mora da zna kako se ti podaci primenjuju na konkretnu zaradu. Više o samom obračunu možete pročitati u tekstu Kako izgleda obračun zarade u Srbiji.
Posebna pažnja potrebna je kada je zaposleni u radnom odnosu kod više poslodavaca. Korisničko uputstvo predviđa da se kod određenih zahteva dostavljaju zbirni podaci o zaradi ostvarenoj kod svih poslodavaca, kao i odgovarajuća dokumentacija za mesece koji ulaze u obračun.
Kazne za nekorišćenje sistema e-Bolovanje – Poslodavac
Zakon ne propisuje samo obavezu registracije, već obavezu da poslodavac pristupi sistemu i koristi ga.
Ako pravno lice ne pristupi i ne koristi e-Bolovanje – Poslodavac, može biti kažnjeno novčanom kaznom od:
50.000 do 200.000 dinara.
Preduzetnik koji zapošljava jedno ili više lica može biti kažnjen novčanom kaznom od:
10.000 do 50.000 dinara.
Za odgovorno lice kod poslodavca, odnosno zastupnika poslodavca, predviđena je novčana kazna od:
5.000 do 25.000 dinara.
Kod preduzetnika koji zapošljava radnike obavezna primena počinje 1. januara 2027. godine, pa i pitanje njegove odgovornosti za nekorišćenje sistema treba posmatrati od trenutka kada za njega zakonska obaveza počne da važi.
Samo otvaranje naloga nije dovoljno. Poslodavac mora da odredi ko prati sistem, ko preuzima dokumentaciju, ko je dostavlja knjigovođi i ko podnosi i potpisuje zahteve.
Šta poslodavac treba odmah da uradi?
Poslodavac treba da proveri sledeće:
- Da li ima aktivan nalog na Portalu eUprava.
- Da li zakonski zastupnik poseduje KES ili aktivan ConsentID.
- Da li su dodeljene odgovarajuće uloge osobama koje prate bolovanja i obračune.
- Da li je kreiran profil poslodavca i uneta tačna elektronska adresa za obaveštenja.
- Da li je knjigovođi omogućen pravovremen pristup podacima ili dostavljanje preuzetih dokumenata.
- Da li postoji interno pravilo ko proverava portal i koliko često.
- Da li je unapred dogovoreno ko elektronski potpisuje zahteve za obračun, refundaciju i prigovore.
Najgore rešenje je da se sistem prvi put otvori tek kada zarade treba da budu obračunate ili kada je rok za refundaciju već počeo da teče.
Najčešće greške poslodavaca
Čekanje papirne doznake
Ako se na poslodavca već primenjuje sistem, knjigovodstvo ne treba da čeka papir koji zaposleni možda nikada neće doneti.
Pogrešan rok za preduzetnike
Preduzetnici koji zapošljavaju radnike imaju odloženu obaveznu primenu do 1. januara 2027. godine. Taj rok nije isti kao rok za DOO i druga pravna lica.
Pretpostavka da poslodavac vidi dijagnozu
Dijagnoza nije automatski dostupna. Poslodavac dobija podatke potrebne za postupak bolovanja, ali podatak o konkretnoj dijagnozi nije otvoren bez zahteva ili dozvole zaposlenog.
Uverenje da portal automatski završava obračun
Portal ne može da ispravi pogrešnu osnovicu, pogrešan procenat, pogrešnog isplatioca ili nepotpunu dokumentaciju. Digitalan zahtev može biti jednako pogrešan kao i papirni zahtev.
Najčešća pitanja o sistemu e-Bolovanje – Poslodavac
Da li je e-Bolovanje obavezno za preduzetnike tokom 2026. godine?
Za preduzetnika koji zapošljava jedno ili više lica obavezna primena počinje 1. januara 2027. godine. Preduzetnik ipak treba ranije da proveri nalog, način prijavljivanja i dodelu ovlašćenja.
Da li zaposleni i dalje mora da donosi papirnu doznaku?
Kod poslodavaca na koje se sistem primenjuje, potvrda i doznaka dostavljaju se elektronski. Zaposleni ne treba da bude kurir između lekara i poslodavca. I dalje treba da obavesti poslodavca da je odsutan kako bi firma mogla da organizuje rad.
Da li poslodavac može da vidi dijagnozu zaposlenog?
Ne automatski. Naziv dijagnoze i MKB-10 oznaka dostupni su samo kada je zaposleni zahtevao ili dozvolio njihov prikaz, osim u posebnim slučajevima propisanim zakonom.
Može li knjigovođa da bude ovlašćen za pristup?
Može, ako mu poslodavac preko naloga na Portalu eUprava dodeli odgovarajuću ulogu. Ovlašćenje treba dati samo licu koje zaista obavlja te poslove, zbog osetljivosti podataka zaposlenih.
Šta se dešava ako zaposleni radi kod dva poslodavca?
Ako je zaposleni istovremeno u radnom odnosu kod dva ili više poslodavaca, svaki poslodavac vidi podatke o bolovanju tog zaposlenog. Kod zahteva za obračun može biti potrebna dodatna koordinacija podataka o zaradama kod svih poslodavaca.
Od kada se zahtevi za obračun i refundaciju šalju elektronski?
Od 1. aprila 2026. godine poslodavci elektronski podnose RFZO zahteve za obračun ili refundaciju naknade zarade, kao i prigovore i određene zahteve u vezi sa ocenom bolovanja.
Da li direktor ima pravo na bolovanje?
Direktor može imati pravo na bolovanje, ali treba proveriti njegov status, osnov osiguranja i način angažovanja u društvu. Više o tome pročitajte u tekstu Bolovanje direktora privrednog društva nije mit.
Za kraj
e-Bolovanje – Poslodavac rešava veliki problem sa kašnjenjem, gubljenjem i ručnim prenošenjem potvrda i doznaka. Poslodavac dobija dokumentaciju elektronski, može da prati status bolovanja i kroz isti sistem podnosi zahteve RFZO.
Ali portal ne rešava lošu organizaciju.
Ako nisu dodeljena ovlašćenja, ako niko ne prati obaveštenja, ako knjigovođa ne dobije podatke na vreme ili ako je zahtev pogrešno popunjen, činjenica da je sve elektronski neće sprečiti grešku.
Zato e-Bolovanje treba posmatrati kao novi poslovni proces, a ne samo kao još jedan državni portal.
