Isplata dobiti iz DOO: porez, odluka i redosled koji moraš da ispoštuješ

Isplata dobiti iz DOO nije obično prebacivanje novca sa poslovnog na lični račun. Firma može da ima novac, posao može da ide dobro i sve obaveze mogu da budu plaćene, ali to još ne znači da vlasnik može da uzme novac kad god poželi.

Kod preduzetnika je raspolaganje novcem drugačije uređeno, što sam detaljnije objasnio u tekstu o tome kako prebaciti novac sa računa preduzetnika na lični račun. Kod DOO postoji odvojeno pravno lice. Novac na računu pripada društvu, a ne automatski njegovom osnivaču.

Najčešći problem nije stopa poreza. Nju vlasnici uglavnom zapamte. Problem nastaje kada se novac prvo prebaci, a onda se od knjigovođe traži da naknadno napravi odluku i pronađe osnov za već izvršenu isplatu.

Redosled mora da bude obrnut: prvo se proveravaju dobit i zakonska ograničenja, zatim se donosi odluka, podnosi poreska prijava i obračunava porez, pa tek onda novac napušta račun firme.

Ovaj tekst obrađuje najčešći slučaj: domaći DOO isplaćuje dobit svom članu koji je rezidentno fizičko lice. Ako dobit prima nerezident ili drugo pravno lice, poreski tretman i dokumentacija mogu biti drugačiji.

Isplata dobiti iz DOO nije podizanje sopstvenog novca

DOO ima svoju imovinu, obaveze, račun i poslovne knjige. Čak i kada jedna osoba poseduje 100% udela, ona nije vlasnik svake pojedinačne stvari i svakog dinara koji se nalaze u društvu.

To razdvajanje nije formalnost. Upravo na njemu počiva ograničena odgovornost DOO. Vlasnik koristi prednost toga što društvo odgovara svojom imovinom, ali zauzvrat mora da poštuje granicu između poslovnog i privatnog novca.

Pravila o isplatama članovima društva uređena su Zakonom o privrednim društvima. Društvo ne može da vrši isplate članovima samo zato što na računu ima novac. Mora da postoji osnov, odluka i provera da li je isplata dozvoljena.

Ako se račun firme koristi kao privatni novčanik, problem nije samo knjigovodstveni. Zakon o porezu na dohodak građana prepoznaje prihode od kapitala i situacije u kojima vlasnik koristi imovinu društva za svoje potrebe. To ne znači da svaki privatni trošak može uredno da se pretvori u dividendu. Znači da privatno korišćenje novca i imovine firme nije nešto što može da se ignoriše.

Novac na računu, ostvarena dobit i raspoloživa dobit nisu isto

Vlasnik često pogleda stanje u banci i kaže:

„Na računu imam pet miliona. Isplatiću sebi dva.“

Međutim, tih pet miliona može da sadrži:

• primljene avanse kupaca;
• iznos PDV-a koji će firma morati da plati;
• novac dobijen po osnovu kredita ili zajma;
• sredstva namenjena zaradama i doprinosima;
• novac potreban za obaveze prema dobavljačima;
• osnovni kapital ili dodatne uplate članova;
• sredstva koja jesu likvidna, ali nisu raspoloživa dobit.

Moguća je i obrnuta situacija. Firma u bilansu ima višemilionsku neraspoređenu dobit iz prethodnih godina, ali na računu nema dovoljno novca da je isplati bez ugrožavanja redovnog poslovanja.

Zato se pre isplate posmatraju tri stvari:

1. Kolika je dobit iskazana u poslovnim knjigama i finansijskim izveštajima?
2. Koliki deo te dobiti sme da se raspodeli članovima?
3. Koliko novca firma stvarno može da isplati, a da posle isplate normalno nastavi da posluje?

Dobit u bilansu nije isto što i stanje na računu, a stanje na računu nije dokaz da postoji dobit za raspodelu.

Koja dobit može da se isplati vlasniku

Nakon usvajanja godišnjih finansijskih izveštaja, dobit se prvo koristi za pokriće prenetih gubitaka i za obavezne rezerve, kada takve rezerve postoje. Tek preostali iznos može biti raspoređen za dividendu, druge rezerve ili druge zakonom dopuštene namene.

To znači da društvo koje je u tekućoj godini zaradilo 3.000.000 dinara, ali ima nepokriveni gubitak iz ranijih godina od 2.000.000 dinara, ne može da se ponaša kao da je svih 3.000.000 dinara slobodno za isplatu.

Dobit može da se isplati i iz neraspoređene dobiti prethodnih godina, pod uslovom da ona i dalje postoji u knjigama i da nisu prekršena ograničenja plaćanja.

Društvo ne sme da izvrši isplatu ako bi zbog nje neto imovina postala manja od uplaćenog osnovnog kapitala uvećanog za rezerve koje mora da održava. Ukupan iznos isplata ne sme biti veći od dobiti, neraspoređene dobiti i rezervi raspoloživih za isplatu, umanjenih za prenete gubitke i obavezne rezerve.

Drugim rečima, „firma je ostvarila dobit“ i „celokupna dobit može odmah da se isplati“ nisu ista rečenica.

Kada se donosi odluka o raspodeli dobiti

Kod jednočlanog DOO odluku donosi jedini član društva u funkciji skupštine. Kod višečlanog društva odluku donosi skupština, u skladu sa osnivačkim aktom i pravilima glasanja.

Skupština usvaja finansijske izveštaje i odlučuje o raspodeli dobiti, načinu pokrića gubitka, danu sticanja prava na učešće u dobiti i danu isplate članovima.

Odluka o raspodeli dobiti u praksi treba jasno da sadrži:

• poslovno ime, matični broj i PIB društva;
• datum i broj odluke;
• poslovnu godinu iz koje se dobit raspoređuje;
• podatak o usvojenim finansijskim izveštajima;
• iznos ostvarene i raspoložive dobiti;
• bruto iznos koji se raspoređuje;
• podatke o članu ili članovima kojima se dobit isplaćuje;
• procenat učešća svakog člana;
• iznos poreza koji će društvo obustaviti;
• neto iznos za isplatu;
• datum ili rok isplate;
• potpis lica koje odluku donosi.

Odluka mora da odredi iznos i rok isplate. Kod raspodele dobiti rok isplate ne treba ostavljati neodređen, jer knjigovodstvo mora da zna kada se prihod isplaćuje, kada se podnosi poreska prijava i kada nastaje obaveza za uplatu poreza.

Dobit se po pravilu raspoređuje srazmerno udelima članova. Drugačija raspodela moguća je samo kada je takva mogućnost predviđena osnivačkim aktom društva.

Na sajtu APR-a mogu se pronaći primeri odluka o usvajanju finansijskih izveštaja, ali odluka o raspodeli dobiti mora da bude prilagođena konkretnom društvu, njegovom osnivačkom aktu, članovima i iznosu koji se raspoređuje.

Koliki je porez na isplatu dobiti iz DOO

Kada domaći DOO isplaćuje dobit rezidentnom fizičkom licu, ta isplata predstavlja prihod od kapitala. Stopa poreza iznosi 15%, a osnovicu čini bruto iznos prihoda. Na ovu isplatu ne obračunavaju se doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.

Društvo je isplatilac prihoda. Ono obračunava porez, obustavlja ga od bruto dobiti i uplaćuje državi u momentu isplate prihoda.

Primer kada odluka glasi na bruto iznos

Odlukom je članu društva raspoređeno 1.000.000 dinara bruto dobiti.

Obračun izgleda ovako:

• bruto dobit: 1.000.000 dinara;
• porez od 15%: 150.000 dinara;
• neto iznos članu društva: 850.000 dinara.

Vlasnik ne dobija milion dinara na lični račun. Milion je ukupan bruto iznos raspoređene dobiti, iz kojeg društvo zadržava i plaća porez.

Kada vlasnik želi tačno milion dinara na ličnom računu

Tu računica mora da krene od neto iznosa.

Da bi član društva primio 1.000.000 dinara neto, bruto dobit mora da iznosi približno:

• bruto dobit: 1.176.470,59 dinara;
• porez: 176.470,59 dinara;
• neto isplata: 1.000.000 dinara.

Ovo je jedna od čestih grešaka u praksi. Vlasnik kaže: „Hoću da isplatim milion“, ali nije jasno da li misli na bruto iznos iz odluke ili na neto iznos koji želi na svom računu.

Zato se pre sastavljanja odluke prvo dogovara da li se govori o bruto ili neto iznosu.

Dobit se oporezuje na dva nivoa

Porez na isplatu dobiti nije isto što i porez na dobit pravnih lica.

DOO prvo utvrđuje poresku osnovicu i plaća porez na dobit pravnih lica po stopi od 15%. Tek dobit koja ostane posle poreza može da bude predmet raspodele članovima. Kada se ta dobit isplaćuje fizičkom licu, obračunava se još 15% poreza na prihod od kapitala.

U pojednostavljenom primeru, pod pretpostavkom da su računovodstvena dobit i poreska osnovica iste i da nema poreskih olakšica:

• dobit pre poreza: 1.000.000 dinara;
• porez na dobit pravnih lica: 150.000 dinara;
• dobit posle poreza: 850.000 dinara;
• porez na isplatu dobiti fizičkom licu: 127.500 dinara;
• neto iznos koji vlasnik prima: 722.500 dinara.

Ukupno poresko opterećenje u ovom pojednostavljenom primeru iznosi 27,75%, a ne 30%, jer se drugi porez od 15% obračunava na dobit koja je ostala posle poreza na dobit pravnih lica.

U stvarnom obračunu poreska osnovica ne mora da bude jednaka računovodstvenoj dobiti, zbog poreskih korekcija, nepriznatih rashoda, olakšica i drugih stavki iz poreskog bilansa. Važeći propis možeš proveriti u Zakonu o porezu na dobit pravnih lica.

PPP-PD se podnosi pre isplate

Za isplatu dobiti fizičkom licu podnosi se poreska prijava PPP-PD. Prijava se podnosi elektronski, preko portala ePorezi, pre svake pojedinačne isplate prihoda.

Društvo zatim, u momentu isplate, uplaćuje obračunati porez i prenosi neto iznos članu društva. Porez po odbitku se obračunava, obustavlja i plaća za svakog primaoca i za svaku pojedinačnu isplatu.

Ako je odlukom predviđena isplata u više rata, pre svake rate mora da se proveri i sprovede odgovarajuća poreska prijava i uplata.

Više o samom pristupu sistemu, poreskim prijavama i proveri statusa možeš pročitati u tekstu ePorezi: prijava, obrasci i aktivne poreske prijave.

Najgora varijanta je da se vlasniku prvo prebaci ceo iznos, a da se tek posle nekoliko dana proverava da li je iznos bio bruto ili neto i odakle će firma platiti porez.

Može li dobit da se isplati pre završetka poslovne godine

Može, ali ne na osnovu procene vlasnika da će godina „sigurno biti dobra“.

Takva isplata naziva se međudividenda, odnosno privremena dividenda. Za nju moraju da postoje posebno pripremljeni izveštaji koji jasno pokazuju:

• da je društvo u posmatranom periodu ostvarilo dobit;
• da raspolaže dovoljnim novčanim sredstvima;
• da iznos međudividende ne prelazi raspoloživu dobit, neraspoređenu dobit i dozvoljene rezerve, nakon umanjenja za gubitke i obavezne rezerve.

Međudividenda nije postupak za situaciju u kojoj vlasniku novac hitno treba, pa se dokumentacija pravi samo da bi opravdala transfer. Potrebni su realni podaci iz poslovnih knjiga, procena poreskih obaveza i odluka zasnovana na tim podacima.

Isplata dobiti nije plata direktora

Kod malog DOO ista osoba je često:

• jedini član društva;
• direktor;
• zaposleni;
• osoba koja obavlja sve operativne poslove.

U svakodnevnom govoru sve to deluje kao jedna uloga. U dokumentima nije.

Plata ili naknada direktora isplaćuje se po osnovu rada i angažovanja. Dobit se isplaćuje po osnovu vlasništva nad udelom. Jedna isplata ne zamenjuje drugu.

Činjenica da je neko član društva ne rešava automatski pitanje njegovog rada, osiguranja i doprinosa. O toj razlici detaljnije pišem u tekstu da li osnivač privrednog društva mora da plaća doprinose.

Ni isplata dobiti zaposlenima nije isto što i dividenda članu društva. Kada se radnik nagrađuje za radni učinak, treba proveriti da li se radi o zaradi, bonusu ili drugom primanju. Više o tome možeš pročitati u tekstu bonus zaposlenima – kada postoji obaveza i kako se isplaćuje.

Dobit nije ni pozajmica ni refundacija troškova

Novac koji se prenosi vlasniku mora da ima jasan osnov.

To može biti:

• isplata zarade ili naknade direktoru;
• refundacija dokumentovanog poslovnog troška;
• vraćanje zajma koji je član ranije dao društvu;
• isplata dobiti;
• druga isplata zasnovana na ugovoru i odgovarajućoj dokumentaciji.

Ne može se ista transakcija danas voditi kao pozajmica, sutra kao refundacija, a na kraju godine preknjižiti na dobit samo zato što je tako lakše.

Poseban oprez potreban je kod zajmova između društva i njegovog člana. Potrebni su ugovor, rok, uslovi, knjiženje i provera poreskog tretmana transakcije između povezanih lica. „Pozajmica vlasniku“ ne treba da bude zamena za urednu isplatu dobiti.

Redosled isplate dobiti koji treba pratiti

U praksi postupak treba da izgleda ovako:

1. Proveravaju se poslovne knjige i finansijski izveštaji.
   Utvrđuje se iz koje godine potiče dobit i da li je i dalje neraspoređena.
2. Proveravaju se preneti gubici i rezerve.
   Dobit nije raspoloživa dok se ne uzmu u obzir stavke koje imaju prvenstvo.
3. Proveravaju se zakonska ograničenja plaćanja.
   Isplata ne sme da ugrozi kapital i neto imovinu društva.
4. Pravi se plan likvidnosti.
   U računicu ulaze zarade, porezi, PDV, dobavljači, krediti i obaveze koje uskoro dospevaju.
5. Utvrđuje se da li je željeni iznos bruto ili neto.
6. Donosi se odluka o raspodeli i isplati dobiti.
7. Obračunava se porez i podnosi PPP-PD pre isplate.
8. Uplaćuje se porez i neto iznos članu društva.
9. Isplata se knjiži i kompletna dokumentacija čuva uz odluku i poresku prijavu.

Ovo nije nepotrebna administracija. Svaki korak objašnjava odakle novac potiče, ko ima pravo na njega, koliko pripada državi i koliko stvarno može da se isplati vlasniku.

Gde isplata obično krene po zlu

Najviše problema prave sledeće situacije:

• novac je prenet pre donošenja odluke;
• vlasnik nije rekao da li želi bruto ili neto iznos;
• porez je obračunat tek nakon isplate;
• tekuća dobit je isplaćena bez izveštaja potrebnih za međudividendu;
• zanemaren je preneti gubitak iz prethodnih godina;
• višečlanom društvu dobit je raspoređena suprotno udelima i osnivačkom aktu;
• isplaćen je gotovo ceo novac sa računa, bez plana za PDV, zarade i dobavljače;
• stopa od 15% primenjena je bez provere da li je primalac rezidentno fizičko lice;
• privatni troškovi vlasnika plaćeni su poslovnom karticom, bez jasnog osnova i knjiženja;
• knjigovođa je uključen tek kada je transfer već izvršen.

Kod nedopuštenih plaćanja posledica ne mora da se završi samo na dodatnom porezu. Član društva može imati obavezu da primljeni iznos vrati društvu, a odgovornost mogu snositi i lica koja su takvu isplatu odobrila znajući da nije dozvoljena.

Primer iz prakse

DOO ima iskazanu neraspoređenu dobit iz prethodne godine od 3.500.000 dinara. Na računu se nalazi 4.200.000 dinara.

Vlasnik želi da mu se isplati 3.000.000 dinara.

Na prvi pogled deluje da novca ima dovoljno. Međutim, u narednih deset dana dospevaju:

• PDV: 650.000 dinara;
• zarade, porezi i doprinosi: 900.000 dinara;
• dobavljači: 500.000 dinara;
• rata kredita: 250.000 dinara.

Ukupne bliske obaveze iznose 2.300.000 dinara.

Kada bi firma isplatila 3.000.000 dinara bruto dobiti, vlasniku bi pripalo 2.550.000 dinara, porez bi iznosio 450.000 dinara, a na računu firme bi ostalo samo 1.200.000 dinara. To nije dovoljno ni za obaveze koje dospevaju u narednih deset dana.

Firma formalno ima dobit, ali nema likvidnost da isplati željeni iznos bez stvaranja novog problema.

Razumno rešenje može biti manja isplata, isplata u ratama ili odlaganje isplate dok firma ne naplati svoja potraživanja. Odluka se ne donosi samo prema bilansu, već i prema tome šta će se dogoditi sa računom firme dan posle isplate.

Kontrolna lista pre nego što novac napusti račun

Pre isplate proveri:

• Da li su finansijski izveštaji usvojeni?
• Iz koje poslovne godine potiče dobit?
• Da li postoji nepokriveni gubitak?
• Da li postoje obavezne rezerve?
• Koliki je iznos stvarno raspoloživ za raspodelu?
• Da li isplata prolazi test ograničenja plaćanja?
• Ko prima dobit i kakav je njegov poreski status?
• Da li je iznos u odluci bruto ili neto?
• Da li je odluka usklađena sa osnivačkim aktom?
• Da li je određen rok isplate?
• Da li je PPP-PD podnet pre isplate?
• Da li firma posle isplate ima dovoljno novca za redovne obaveze?
• Da li su nalog za porez, nalog za neto isplatu i knjiženje međusobno usklađeni?

Ako makar na jedno pitanje nema jasnog odgovora, isplatu treba zaustaviti dok se dokumentacija i računica ne provere.

Česta pitanja o isplati dobiti iz DOO

Da li vlasnik DOO može da prebaci sebi novac kad god poželi?

Ne. Svaka isplata mora da ima jasan pravni i knjigovodstveni osnov. To može biti zarada, naknada direktoru, refundacija, vraćanje zajma, isplata dobiti ili drugi dokumentovan osnov.

Da li je dovoljno da firma ima novac na računu?

Nije. Potrebno je da postoji raspoloživa dobit i da isplata ne krši ograničenja plaćanja niti ugrožava likvidnost društva.

Da li mora da se isplati cela dobit?

Ne. Dobit može da ostane neraspoređena, može da se koristi za razvoj poslovanja ili može da se isplati samo njen deo.

Može li da se isplati dobit iz prethodnih godina?

Može, ako je i dalje iskazana kao neraspoređena dobit i ako su ispunjeni uslovi za raspodelu i isplatu.

Može li dobit da se isplati u više rata?

Može, ako je način isplate uredno određen odlukom i ako se za svaku pojedinačnu isplatu pravilno sprovedu poreska prijava, obračun i plaćanje poreza.

Da li osnivač mora da bude zaposlen da bi primao dobit?

Ne mora da bude zaposlen da bi imao pravo na dobit po osnovu svog udela. Ipak, pitanje njegovog rada, funkcije direktora i obaveze doprinosa uređuje se odvojeno od prava na dobit.

Da li se na isplatu dobiti fizičkom licu plaćaju doprinosi?

Kod isplate dobiti rezidentnom fizičkom licu obračunava se porez na prihod od kapitala po stopi od 15%, bez doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

Da li se odluka pravi pre ili posle prenosa novca?

Pre prenosa. Odluka predstavlja osnov isplate. Dokument koji se naknadno pravi samo da bi opravdao već izvršen transfer može otvoriti dodatna pitanja umesto da reši problem.

Pre isplate prvo napravi računicu

Isplata dobiti iz DOO ima jasan redosled:

raspoloživa dobit – provera ograničenja – odluka – PPP-PD – porez – neto isplata – knjiženje.

Kada se taj redosled poštuje, vlasnik zna koliko stvarno može da primi, firma zadržava dovoljno novca za poslovanje, a svaka isplata ima dokumentovan pravni i poreski osnov.

Kada se redosled obrne, knjigovođa naknadno pokušava da objasni novac koji je već napustio firmu. Tada jednostavna isplata vrlo lako postane problem sa porezom, dokumentacijom i odgovornošću vlasnika i direktora.

Pre isplate pošalji nam poslednji bilans, podatak iz koje godine potiče dobit, iznos koji želiš da primiš i podatke o članu društva. Proverićemo raspoloživu dobit, bruto i neto računicu, pripremiti odluku, obračun i PPP-PD, tako da novac bude isplaćen tek kada za to postoji čist osnov.